ИЗ ГРАДА ЈА У ГРАД ТИ
Из града Ја у град Ти,
нит нас заправо једна дели,
уистину корак један спаја,
а само зрачак таме раздваја..
Себичност слепа неда нам мира,
завист у нама буди лептира таме,
гордост нас вреба на првом углу,
за часак предајемо се бесрамно руглу…
Из града Ја у град Ти,
чека пустиња очајања,
пар оаза на рубу кајања,
и густа гора у корену рањена…
Код очију слепи највише бде,
лавиринт лажи шири крила,
миришу цвеће зла и немара,
туђа их бол ни мало не слама…
Из града Jа у град Ти,
сивило смрти стално нас вреба,
јер није живот само меана,
већ вера што постаје све јача река…
И рука топла у руци хладној,
непријатељ постаје, а да и не зна,
сама остаје капљица росе,
у вечној нади да буде звезда!
(с) Миладиновић Сандра…Мајра
(Прочитано: 36 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.783 пута)