Добродошли!
Ledeni zimski lažljivi vetar, ledena kuća, ledeni prst. Ispod magle – srce od leda puca i moli potop za krv.
Ledeni zimski lažljivi
vetar,
ledena kuća,
ledeni prst.
Ispod magle –
srce
od
leda
puca i moli
potop
za krv.
Porcelanski mir Blagost beline Prstiju pir Dirke paučine. Getsimanski sumrak,tišina U setnom snu krinoline Ko čeka pred vratima? Ko dželat je?Ko žrtva?
Porcelanski mir
Blagost beline
Prstiju pir
Dirke paučine.
Getsimanski sumrak,tišina
U setnom snu krinoline
Ko čeka pred vratima?
Ko dželat je?Ko žrtva?
ЕКСТАЗА Чуј ме, хеј ти чипко без краја, што често мењаш своје мотиве, мислиш да сам још увек наивно дете, и да ти не знам прво име….!? Сањала сам без јасних граница, и сада сањам, али знам негативе, и нема за мене успутних станица, већ уздаха што уче да живим са тиме…. Очи су ми … Настави са читањем “ЕКСТАЗА – Миладиновић Сандра”
ЕКСТАЗА
Чуј ме, хеј ти чипко без краја,
што често мењаш своје мотиве,
мислиш да сам још увек наивно дете,
и да ти не знам прво име….!?
Сањала сам без јасних граница,
и сада сањам, али знам негативе,
и нема за мене успутних станица,
већ уздаха што уче да живим са тиме….
Очи су ми свачије јасне и прозирне,
а руке као реке док теку низ корита,
спирају маску и попут ветра све одају,
ни једна тајна не остаје скровита….
Знам, лако је рећи волим те лудо,
али волети није само та реч кратка,
већ кораци што од јутра до јутра надања,
постају смисао свих наших страдања….
Сада без страха пловим овим бродом,
јер таласи су попут екстазе,
никада ти нећу рећи оно” збогом”,
јер светлост лудује кроз бескрајне стазе….
© Миладиновић Сандра
Šta napisati, šta reći a da dostojno bude imena Majke, da se ne oskrnavi frazama i izlizanim riječima da zvuči snažnije i jače od ta četiri slova velika u koja stane više od pjesme, više od priče, od romana svih ispisanih i neispisanih kada se izgovori MATI čitav univerzum stane, kad usne samo šapnu tu … Настави са читањем “MATI”
Šta napisati, šta reći
a da dostojno bude
imena Majke,
da se ne oskrnavi
frazama i izlizanim riječima
da zvuči snažnije i jače
od ta četiri slova velika
u koja stane više od pjesme,
više od priče,
od romana svih ispisanih
i neispisanih
kada se izgovori MATI
čitav univerzum stane,
kad usne samo šapnu
tu malu riječ velikog odjeka,
kad zazovu MAMU.
Od kad te rodi,
pa dok diše,
nad tobom bdije,
strepi, u krilu njiše
i kada iz krila poletiš visoko,
budno tvoj let prati
Majčino oko,
s tobom se smije i kad
joj do smjeha nije
s tobom plače kad se tebi plače,
i kada te grdi Mati te miluje,
Mati tješi, bodri, umiruje.
I kada joj ne kažes ništa
Mati sve tvoje misli zna
i kada se brecneš na nju
Majka te toplo pogleda.
MATI, riječ od svega veća,
žena od svega jača
kao štit pred tobom hodi
do zadnjeg svog daha
kroz život te
nevidljivom snagom vodi.
I kada jednom utihne umorno
joj srce
u očima joj pročitati možeš,
samo jednu misao i jednu brigu
kakvi će puti biti tvoji
i zadnjim dahom ona se moli
za sreću svojeg čeda milog
blagoslov nijemi ostavlja
pitajući se da li je
dovoljno MATI bila
da je se sjeti čedo njeno
kad više ne bude tu bila.
Ni u tom zadnjem dahu
Mati na sebe ne misli
nju zadnja briga mori
da li je zaslužila da je čedo voli.
Šta napisati, šta reći
a ne oskrnaviti riječ
od svih riječi što ima odjek najveći?
Ništa, nema dovoljno velike riječi
zagrljaj jedan biće joj dosta
ako ste još kraj nje srećni,
ili jedan cvijet položen kao pomen
da MATI zaslužuje sve ono
što joj nismo umjeli reći.
Bas kad pomislih, bura je gotova, more umorno talase odmara. Brodolom strasni desi se tada. Ostade ladja slomljena, mlada. Vetar joj sada poji opelo… Talasi hladni pokrili telo skrhano, lomno i napusteno; trazi spokojno mesto skriveno. Trazi odmor od bure gadne. Zeli da zatvori oci hladne, da usni san dugi u noci. Da srecu sanja, … Настави са читањем “OPELO”
Bas kad pomislih, bura je gotova,
more umorno talase odmara.
Brodolom strasni desi se tada.
Ostade ladja slomljena, mlada.
Vetar joj sada poji opelo…
Talasi hladni pokrili telo
skrhano, lomno i napusteno;
trazi spokojno mesto skriveno.
Trazi odmor od bure gadne.
Zeli da zatvori oci hladne,
da usni san dugi u noci.
Da srecu sanja, da li ce moci?
Da li ce moci uz sum mora
da se odmori dusa umorna?
Da nadje spokoja, da nadje mira…
Dok vetar lagano opelo svira.
ЗАМИСЛИ Стајала је поред прозора, замишљена као зора пред новим даном, погледом упртим у небо, у вечну слободу. Пришао сам јој полако, нежно је загрливши рекао сам: Замисли, затвори очи и замисли, да је све у овом тренутку стало, и аутомобили и људи, и земља је престала да се окреће. Замисли да је све постало … Настави са читањем “ZAMISLI-SASA ZBILJIC”
ЗАМИСЛИ
Стајала је поред прозора,
замишљена као зора
пред новим даном,
погледом упртим у небо,
у вечну слободу.
Пришао сам јој полако,
нежно је загрливши
рекао сам:
Замисли, затвори очи и замисли,
да је све у овом тренутку стало,
и аутомобили и људи,
и земља је престала да се окреће.
Замисли да је све постало невидљиво,
да не постоји ништа само до нас самих.
Ти имаш мене, ја имам тебе.
Замисли да је све ово само сан,
сањамо ћутке, прибијени једно уз друго,
замисли да лебдимо, јер не постоји тло,
носи нас вихор, ми се не одупиремо,
осећам слободу уз тебе а ти уз мене.
Замисли да је овај тренутак вечност,
ти си вечна у мојим очима,
ја сам вечан у твојим очима.
Замисли да нам усне отварају неки нови свет,
свет тајни, љубави, магије, чаролије.
Замисли да не замишљаш више,
да не замишљам више,
и да је све стварност,
и сваког дана слушаш моје речи:
волим те као сунце после кише.
U mojim snovima je uvek odsjaj žurbe, nikad nisam sanjao noć! Svaki komadić sna prožima dnevna škrinja gomila istih neprospavanih poraza knjige koje su ostavljene za hladne noći bez nadanja, ideja koja zanosi duh i um salon iz lekcije ljupkih osmeha uštimovana seansa skupo preplaćenih osmeha bez snage da odleprša u nijansu bele surova java … Настави са читањем “Komadić sazrevanja – Aleksandar Jakšić”
U mojim snovima je uvek odsjaj žurbe,
nikad nisam sanjao noć!
Svaki komadić sna prožima dnevna škrinja
gomila istih neprospavanih poraza
knjige koje su ostavljene za hladne noći
bez nadanja, ideja koja zanosi duh i um
salon iz lekcije ljupkih osmeha
uštimovana seansa skupo preplaćenih osmeha
bez snage da odleprša u nijansu bele
surova java sa izgužvanim opomenama
da jedino izbor vodi do cilja
odluka koja hita ka budućem…
glava je prazna čaša u vitrini
izglačana zdravica zahteva snažnu reč!
Buđenje iz stidljivosti
sa pogledom dečaka sa male mature.
Peko LALIČIĆ OSMOMARTOVSKA ČESTITKA www.youtube.com/watch?v=tEIDP7oH20k ILUSTROVANIM CIKLUSOM PESAMA ,,ODE VATRI” IZ MOJE KNJIGE ,,IZGOVARAM SEBE”, SVIM DAMAMA ČESTITAM 8. MART – MEĐUNARODNI DAN ŽENA I ŽELIM SVE NAJLEPŠE U ŽIVOTU I RADU.
Peko LALIČIĆ
OSMOMARTOVSKA ČESTITKA
www.youtube.com/watch?v=tEIDP7oH20k
ILUSTROVANIM CIKLUSOM PESAMA ,,ODE VATRI”
IZ MOJE KNJIGE ,,IZGOVARAM SEBE”,
SVIM DAMAMA ČESTITAM 8. MART – MEĐUNARODNI DAN ŽENA
I ŽELIM SVE NAJLEPŠE U ŽIVOTU I RADU.
Starac se nasmejao, podigao prst do čela, spustio ga, razvukao usne do zapada. Deca su ga videla. Deca su se smejala. Starac je pratio senku senku. Senke su uzvraćale radosno. Blagi pucanj, bleda krv. Jedno je dete pustilo bradu, po čelu je dlakama pisalo: “Živote, živote, i smrt ti se smeje, čuješ , gluvi ?” … Настави са читањем “XV FUSNOTA – BLEDA KRV … Marina Adamović”
Starac se nasmejao,
podigao prst do čela,
spustio ga,
razvukao usne
do
zapada.
Deca su ga videla.
Deca su se smejala.
Starac je pratio senku senku.
Senke su uzvraćale radosno.
Blagi pucanj,
bleda krv.
Jedno je dete pustilo bradu,
po čelu je dlakama pisalo:
“Živote, živote, i smrt ti se smeje,
čuješ , gluvi ?”
Da.
МАГИЈА ЈЕДНЕ МАЈКЕ Постоје шумови који не плаше и усред саме ноћи и сенке што се у звезде кују баш као мамине очи….. Прве страхове са њом побеђујеш љубав је магија њена, уз њена крила се радо привијаш, мајка је вољена жена… Несебично ти шири руке, а срце из недара жртвовала би без размишљања, јер … Настави са читањем “МАГИЈА ЈЕДНЕ МАЈКЕ – Миладиновић Сандра”
МАГИЈА ЈЕДНЕ МАЈКЕ
Постоје шумови који не плаше
и усред саме ноћи
и сенке што се у звезде кују
баш као мамине очи…..
Прве страхове са њом побеђујеш
љубав је магија њена,
уз њена крила се радо привијаш,
мајка је вољена жена…
Несебично ти шири руке,
а срце из недара
жртвовала би без размишљања,
јер ти је живот дала….
Полако како године иду
постаје твоја сенка,
у које год доба да банеш
она те брижно чека…
Чини се горда,
крије погледе и не грли више као пре,
и често заспи баш оног трена
када чује кораке те…
У њене очи настанио би се
баш васцели свет,
али је она изабрала
да прати твој први лет…
Мајка опрости чак и оно
што себи никада неби,
а њено чедо увек је дете
и када јој коса оседи….
(с) Миладиновић Сандра