ЗАМИСЛИ
Стајала је поред прозора,
замишљена као зора
пред новим даном,
погледом упртим у небо,
у вечну слободу.
Пришао сам јој полако,
нежно је загрливши
рекао сам:
Замисли, затвори очи и замисли,
да је све у овом тренутку стало,
и аутомобили и људи,
и земља је престала да се окреће.
Замисли да је све постало невидљиво,
да не постоји ништа само до нас самих.
Ти имаш мене, ја имам тебе.
Замисли да је све ово само сан,
сањамо ћутке, прибијени једно уз друго,
замисли да лебдимо, јер не постоји тло,
носи нас вихор, ми се не одупиремо,
осећам слободу уз тебе а ти уз мене.
Замисли да је овај тренутак вечност,
ти си вечна у мојим очима,
ја сам вечан у твојим очима.
Замисли да нам усне отварају неки нови свет,
свет тајни, љубави, магије, чаролије.
Замисли да не замишљаш више,
да не замишљам више,
и да је све стварност,
и сваког дана слушаш моје речи:
волим те као сунце после кише.