
Песничка сусретања ПоезијаСРБ – фебруар 2019
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ у сарадњи са Крушевачким позориштем наставља реализацију програма ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. Наредна сусретања су 19 фебруара 2019. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту, па ако сте заинтересовани да изговорите своје стихове или пак да чујете најновију поезију ваших колега песника, доћите… Програм ће водити Данијела Јевремовић и Драгојло Јовић, … Настави са читањем “Песничка сусретања ПоезијаСРБ – фебруар 2019”

Програм ће водити Данијела Јевремовић и Драгојло Јовић, добитници значајних награда на међународном конкурсу ЉУБАВ И ВИНО ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА.
![]() Данијела Јевремовић – прво место за љубавне песмеЉУБАВ Љубав је када разумеш Када донесеш ми цвеће Када волиш моје мане Љубав је кад те дочекам на прагу, Љубав је и кад за тебе Када направим колач Љубав је и када твој лик Љубав је поезија, © Данијела Јевремовић |
Драгојло Јовић – друго место за песму о
вину Љубав и вино као отров живи Још осећам укус вина, Сласт усана твојих са мало кармина, Још сва чула бурно затрепере, Кад се вино, точи испред мене. Тад венама крв појури, Као некад у младости, Кад јој вино снагу даје, Па летимо од радости. Навиру ми успомене, У вину смо тајне крили, И сад чашу кад подигнем, Знам да смо као једно били. Још две чаше црног вина, Донеси ми хеј крчмару, Да из једне вино пијем, А у другу сузе лијем. Нека вино њене чаше, Моје сузе ноћас блаже, Нек лајавац Месец жути, Оде зором да јој каже. Нек јој каже да за столом, Њена чаша пуна стоји, Малигани са сузама, Више нису мелем рани, То је сада отров живи, Црног вина и љубави. Али и тај отров живи, Нећу ноћас ником дати, Кад последња суза кане, Сам ћу чашу испијати. Нек нестанем са том чашом, Из које је некад пила, Нека вино са сузама, Анђеоска да ми крила. Кад остану празне чаше, Без љубави и без вина, Ту за столом крчме старе, Задњу пијем с циганима. © Драгојло Јовић Крушевац
|
ВОЗОВИ : Андреја Врањеш
ВОЗОВИ Имају гвоздене стазе, којих се држе, по којим пролазе дужине брже, они никад не скрећу, возови нису као људи, увек су исти, када стоје и кад се крећу. Има у њима необичног, од када сам их упознао доносили су радост, спајају градове и путнике, очи и видике, они су приче што … Настави са читањем “ВОЗОВИ : Андреја Врањеш”

Имају гвоздене стазе,
којих се држе,
по којим пролазе дужине брже,
они никад не скрећу,
возови нису као људи,
увек су исти, када стоје и кад се крећу.
Има у њима необичног,
од када сам их упознао доносили су радост,
спајају градове и путнике, очи и видике,
они су приче што на живот личе,
У њима се чека да се стигне,
до драгог неког, луке срца,
онда нас поново врате,
у дане трошне, бучне сате,
волим их што клопаарају животима нашим,
што понекад у песму сврате.
ISTE GRANE-Miroslav Krnjeta
Braćo Srbi sa svih strana, svi smo jedno,ista nam je rana. Setimo se teških dana, dušmani su gazili preko opanka brat je ginuo za brata čuvala se voljena majka. Ne tražimo preko reke mane na drvetu smo iste grane. Srem,Bačka,Banat, zemlja žita ,vinograda, Vojvodina kruna kralja Beograda. Srpska zora u maglovitoj ravnici sviće barjak svetog … Настави са читањем “ISTE GRANE-Miroslav Krnjeta”
Braćo Srbi sa svih strana,
svi smo jedno,ista nam je rana.
Setimo se teških dana,
dušmani su gazili preko opanka
brat je ginuo za brata
čuvala se voljena majka.
Ne tražimo preko reke mane
na drvetu smo iste grane.
Srem,Bačka,Banat,
zemlja žita ,vinograda,
Vojvodina kruna kralja Beograda.
Srpska zora u maglovitoj ravnici sviće
barjak svetog Save okuplja obiliće,
barjak nose sokolovi vladike Nestorovića.
Barjak tri boje
crven,plav,beli,
srpski narod ne sme da se deli.
Zavet putuje sa oca na sina
od Arsenija Čarnojevića,
preko šuma,reka,planinskih visina,
do vladike Petra Petrovića.
Ravnico kućo srpskih vladika
pozdravlja te kršna lika,
od korduna do kosova braća srbi
pevaju o slavi srpskih vitezova.
Od Karlovca do Valjeva,
gude gusle preko srpskih krajeva
pesma stiže do herojskog Kraljeva.
Od Drvara do Paraćina
vezala nas tvrda hercegovina,
grli brat brata,ljubi srbin srbina.
Kolo vodi šumadija
Drina kolo vezuje,
ruke pruža semberija i banija.
Opanak u zemlju tuče
truba zbor svira iz guče,
na zvuk trube leti Vranje
svi na zbor jedno je imanje.
U Kruševcu slavuj peva u slavu lazara
pesmu čuju zlatibor i kozara,
leti pesma na krilima sokola
preko ravnih kotara
do kule Janković Stojana.
Dalmacijo kamena,Dalmacijo vina
pusti carskog sokola na vrh Knina.
Slavonski čardaci šalju pozdrave moru
pozdravljaju drugo oko Crnu Goru.
Jedan narod,ista krv,ista vera,
Srbi mi smo kraljevskog sokola
junačka pera.
Srpski rode sa barjaka sveti Sava sija,
svima nam je majka Srbija.
Ne prodje dan
Oce, majko mene boli danima. Gde ste jataci moji? Uteha mojim jadima. Oce, majko cela godina je vasa. Ne prodje dan da duh moj nije sa vama. Secanja najskuplja rado placam. Zagrli te me, izgrdite me! Za sve sto sam lagao nisam zeleo. Za sve sto sam rekao nisam mislio. Lose nikad nije bilo lose … Настави са читањем “Ne prodje dan”
Oce, majko mene boli danima.
Gde ste jataci moji?
Uteha mojim jadima.
Oce, majko cela godina je vasa.
Ne prodje dan da duh moj nije sa vama.
Secanja najskuplja rado placam.
Zagrli te me, izgrdite me!
Za sve sto sam lagao nisam zeleo.
Za sve sto sam rekao nisam mislio.
Lose nikad nije bilo lose namerno.
Oce, majko sakrite hajduka,
od ovog zivota, neka bude i u podrumu raja.
Prazan je svet, okruzenje bez sjaja.
Na pocetku sam, a došo bih do kraja.
Ne prodje dan da duh moj nije sa vama.
Secanja najskuplja rado placam.
Zagrli te me, izgrdite me!
Za sve sto sam lagao nisam zeleo.
Za sve sto sam rekao nisam mislio.
Lose nikad nije bilo lose namerno
НИШТА ЧУДНО НИЈЕ и МИО КОНТО ДРУЖЕ – Андреја Врањеш
НИШТА ЧУДНО НИЈЕ Мириси тупи, не чују се звуци, пријатељи блиски у причама греју, у искрама ватра се не буди, отишли су тихи дошли бучни људи. Вода млака из кама, дубина, трагове југа не доносе птице, лаж истини испод светла руга, нестале ситнице. Питања нема,одговори свуда, черге крећу пре радосног јутра, оно што је чудно, … Настави са читањем “НИШТА ЧУДНО НИЈЕ и МИО КОНТО ДРУЖЕ – Андреја Врањеш”
НИШТА ЧУДНО НИЈЕ
Мириси тупи, не чују се звуци,
пријатељи блиски у причама греју,
у искрама ватра се не буди,
отишли су тихи дошли бучни људи.
Вода млака из кама, дубина,
трагове југа не доносе птице,
лаж истини испод светла руга,
нестале ситнице.
Питања нема,одговори свуда,
черге крећу пре радосног јутра,
оно што је чудно, ништа чудно није,
да на месту Саве тече Брамапутра.
МИО КОНТО ДРУЖЕ
Не тражи ме на завијутку ноћи,
лутам,
не троши месечину,
нећеш ме пронаћи дубоко је небо.
Mio konto, болови и туга,
живот частан закачињу лажи,
да сам звезда два бих века плако,
на небеској стражи.
© Андреја Ђ.Врањеш.
Zdravstvo? Haha – Miško pločić
Otidoh ja kod doktora Jer neka muka nešto drnda po meni A on meni kaže,dodji sutra Velika mi gužva danas u smeni… Dobro, ajde,odoh ja drugi dan Sesta mi kaže doktor danas ne radi Kako,rekoh,kazao mi je da danas dodjem Ma,gospodine,nije tu,otišo na selo da šljive sadi… Pitam sestru oćel sutra da bude tu Ona … Настави са читањем “Zdravstvo? Haha – Miško pločić”
Otidoh ja kod doktora
Jer neka muka nešto drnda po meni
A on meni kaže,dodji sutra
Velika mi gužva danas u smeni…
Dobro, ajde,odoh ja drugi dan
Sesta mi kaže doktor danas ne radi
Kako,rekoh,kazao mi je da danas dodjem
Ma,gospodine,nije tu,otišo na selo da šljive sadi…
Pitam sestru oćel sutra da bude tu
Ona kaže doktor će sutra u ordinaciji da bude
Dodjite sutra u dvaes do tri
Pregledaće te se kod doktora svi…
Ja odoh sutradan oko jedan sat
Računam stići ću malo ranije
Al nešto mi se oduži to čekanje
Ostah ja do u kasne sate…
Kaže sestra za danas je dosta
Umoran je doktor,neće primati više
No vi dodkite neki drugi dan
Javiće vam doktor kad bude odmoran…
Ja zvah kol centar da zakažem pregled
Kažu oni doktor je na odmoru od juče
O,sunce li ti kalajisano
I ja sada malo puče…
Te imaju gužvu,te ko puževi rade
Te šetaju se samo
Kad ih trebaš hitno,njih satima nema
Neljubazni i nevaspitani do kraja
Zakažu pregled u avgustu
A obave ga naredne godine
Negde oko prvog maja…
Sa takvim zdravstvom mi hoćemo u evropu
Ma nismo mi ni za crnu afriku
Ništa njih ne zanima za Boga miloga
Muka im je da urade i krvnu sliku…
Bruka i sramota, zezaju ovaj narod
Prave samo budale od nas
Televizija kaže jedno,al istina je druga
Naše zdravstvo je samo jedna tuga.
Idi – Miško pločić
Pokušavam da zaspim noćas A ne uspeva mi Ne mogu da spavam Ne mogu oka da sklopim Žmurim, teram sebe na silu spavam Ne ide Kad god sklopim oči,ja te vidim Kad god zažmurim,samo se pojaviš preda mnom Pojavi mi se tvoj osmeh Tvoje oči Usne,koje ne mogu da zaboravim nikako Noć je uveliko A … Настави са читањем “Idi – Miško pločić”
Pokušavam da zaspim noćas
A ne uspeva mi
Ne mogu da spavam
Ne mogu oka da sklopim
Žmurim, teram sebe na silu spavam
Ne ide
Kad god sklopim oči,ja te vidim
Kad god zažmurim,samo se pojaviš preda mnom
Pojavi mi se tvoj osmeh
Tvoje oči
Usne,koje ne mogu da zaboravim nikako
Noć je uveliko
A ja te samo gledam
Ne govorim ja
Ne progovoraš ni ti
Samo se gledamo
Kad god ja zatvorim oči
Dokle ćeš tako da me mučiš
Hoćeš tako cele noći
Hoćeš cele noći da me mučiš
Zato ne volim noć
Jer samo tebe sanjam
Budan te sanjam
U snu isto
Zato ne volim noć
Otišla si jedne noći.
A ko da nisi
Stalno s i tu
Idi
Idi
Kad si već otišla
Ne muči me
Idi…
LJUBAV I VINO KAO OTROV ŽIVI – Dragojlo Jović
Љубав и вино као отров живи Joш осећам укус вина, Сласт усана твојих са мало кармина, Још сва чула бурно затрепере, Кад се вино, точи испред мене. Тад венама крв појури, Као некад у младости, Кад јој вино снагу даје, Па летесмо од радости. Навиру ми успомене, У вину смо тајне крили, И сад чашу … Настави са читањем “LJUBAV I VINO KAO OTROV ŽIVI – Dragojlo Jović”
Љубав и вино као отров живи
Joш осећам укус вина,
Сласт усана твојих са мало кармина,
Још сва чула бурно затрепере,
Кад се вино, точи испред мене.
Тад венама крв појури,
Као некад у младости,
Кад јој вино снагу даје,
Па летесмо од радости.
Навиру ми успомене,
У вину смо тајне крили,
И сад чашу кад подигнем,
Знам да смо као једно били.
Још две чаше црног вина,
Донеси ми хеј крчмару,
Да из једне вино пијем,
А у другу сузе лијем.
Нека вино њене чаше,
Моје сузе ноћас блаже,
Нек лајавац Месец жути,
Оде зором да јој каже.
Нек јој каже да за столом,
Њена чаша пуна стоји,
Малигани са сузама,
Више нису мелем рани,
То је сада отров живи,
Црног вина и љубави.
Али и тај отров живи,
Нећу ноћас ником дати,
Кад последња суза кане,
Сам ћу чашу испијати.
Кад остану празне чаше,
Без љубави и без вина,
Ту на столу крчме старе,
Нисмо први нити задњи,
Што испише своје наде.
Нек нестанем са том чашом,
Из које је некад пила,
Нека вино са сузама,
Анђеоска да ми крила.
14.2.2019.
Писмо у флаши испијеног вина
Волео бих да си ноћас ту крај мене да не морам да те тражим у облаку кафанског дима и песмама Цигана, да те не тражим у лицима непознатим и чашама испијеним, разбијеним, у капима горким опорог вина на уснама да твоје усне не цртам у мислима. Волео бих, али ноћас те нема ту. Празним нову … Настави са читањем “Писмо у флаши испијеног вина”
Волео бих да си ноћас ту крај мене
да не морам да те тражим у облаку
кафанског дима и песмама Цигана,
да те не тражим у лицима непознатим
и чашама испијеним, разбијеним,
у капима горким опорог вина на уснама
да твоје усне не цртам у мислима.
Волео бих, али ноћас те нема ту.
Празним нову чашу, не бројим више,
девојка нека прилази и пита
сме ли да седне крај мене,
волео бих да је она ти па да седне
и одагна од мене слутнје и немире,
али није, мирис није твој, глас није твој
лик и не гледам, не морам, осећам
предосећам, ти ме се ноћас ни не сећаш.
Волео бих да ме ноћас волиш и да си ту.
Празна флаша испијеног вина
твоје име у песми Циганина
уместо мене јеца виолина, ово у мом оку
само је пијана ноћ пуна дима,
ова црвена кап на рукама је просута чаша вина
сасвим случајно здробљено стакло
сасвим случајан траг на белом столњаку
прва слова твога имена и знак бескраја.
Волео бих да ме ноћас волиш као што те нема.
Рекла си, волела си некад неког, више нећеш никог
и да љубав не знаш шта је, не знаш ништа о њој
сем да празне речи ветар носи, даљинама разноси,
причала си, на ветар си ми личила, јогунаст, помало љут
у очима су ти се смењивали ноћ и дан,
схватио сам, заробљен сам остао у ветру, у оку твом
заробљен и заљубљен, као дете преплашен.
Волео бих да ми ноћас верујеш да љубав није пуста реч.
Поново чаше вином пуним, поново исту песму
да ми свирају, да ми певају, да се докрајчим
и док још нешто од свести ми оста
узимам хартију и пишем ти писмо с поруком
да ме пустиш у свој свет да га чувам као цвет
једна кап црвена је на белину папира канула
она нека ти буде уместо завета, сведок твога човека,
јер, твој сам човек, теби припадам сад и довек.
Волео бих да знам где си да ноћас могу да одем к теби.
Не знам где си се сакрила од мене и адреса
ми непозната, сем да си ме заробила
све је мистерија остала, све сања и узаврела осећања,
не знам, па узимам празну флашу испијеног вина
и као у филму неком, заљубљен, изгубљен, луд
на писамце пољубац утиснух и уролан у флашу убацих
решен да сиђем до прве реке па нека је виреви носе
нека је неко нађе и нека ти преда и каже
како те овај лудак чека, макар чекао довека.
Буди ноћас бар у мом сну и воли ме толико колико ниси ту.
( 2018, фебруар )
