SVETI JOVAN KRSTITELJ-Miroslav Krnjeta

Život sveca ravan anđelima postom i molitvom u pustinji borio se sa demonima. Govorio sa nebeskim silama plamteo ljubavlju prema gospodu poput serafima. Odbacio zemaljsko ruho,božije otpadništvo, izabrao čistotu,mučeništvo,isposništvo. Iskušenja,glasovi,okrutna samoća, pobedio je slasti zemaljskog voća, nesalomive vere srcem lava znao je šta je Gospodnja slava. Na kiši,suncu,bos i gladan nije očajavao mirno je čekao … Настави са читањем “SVETI JOVAN KRSTITELJ-Miroslav Krnjeta”

Život sveca ravan anđelima
postom i molitvom u pustinji
borio se sa demonima.
Govorio sa nebeskim silama
plamteo ljubavlju prema gospodu
poput serafima.
Odbacio zemaljsko ruho,božije otpadništvo,
izabrao čistotu,mučeništvo,isposništvo.
Iskušenja,glasovi,okrutna samoća,
pobedio je slasti zemaljskog voća,
nesalomive vere srcem lava
znao je šta je Gospodnja slava.
Na kiši,suncu,bos i gladan
nije očajavao mirno je čekao
zapisani dan,
grmeo je na zemaljske strasti
pozivao na spas,prao duše od propasti.
Predao se božijoj volji
pozivao na pokajanje život bolji,
hodao stopama Gospoda
pozivao grešne gde je sveta voda.
slavoljublje,srebroljublje,poroke,
neprijatelje srca ognjenom vodom čistio,
propovedao zakone starozavetne proroke
put za dolazak mesije pripremio.
Božijoj volji služio znao misiju
krstio na jordanu čekao mesiju.
Poznao je u reci jordan Hrista
verno srce videlo svetlost blista.
Na Bogojavljanju trojici svedoči
sa neba čuo oca reči
belog goluba duha svetog lebdi
jagnje božije sina u vodi.
Jevanđelje krenu sa reke jordan
kršteni Hrist propoveda,
ljubav dolazi,ljubav je pobeda,
primite je ne čekajte sudnji dan.
Zle sile kroz okrutne ljude
okovaše ga da mu sude,
pred očima razvratnih vladara
greh je što svetlu istinu izgovara.
Okrutni Irod glavu mu odseče
zavet ispisan krvlju Jovana preteče.

Промоција часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ број 29

Slike na Fejsbuku У елитном простору хотела Голф у Крушевцу, 31. 5. 2019. године, одржана је промоција Часописа за културу и уметност ПУТЕВИ КУЛТУРЕ број 29 који издаје Културни центар Крушевац. На промцији је учествовао велики број крушевачких песника, прозних писаца, афористичара, сликара и ствараоца у другим профилима уметности. У овом броју часописа су заступљени … Настави са читањем “Промоција часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ број 29”

Slike na Fejsbuku

У елитном простору хотела Голф у Крушевцу, 31. 5. 2019. године, одржана је промоција Часописа за културу и уметност ПУТЕВИ КУЛТУРЕ број 29 који издаје Културни центар Крушевац. На промцији је учествовао велики број крушевачких песника, прозних писаца, афористичара, сликара и ствараоца у другим профилима уметности. У овом броју часописа су заступљени и чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић, Градимир Карајовић и Михајло Ћирковић. Програм промоције осмислила је и водила уредник часописа Јелена Протић-Петронијевић, све пристне је поздравила Виолета Капларевић – директор Културног центра Крушевац, а запажено излагање о сликарству  имала је Марија Стојадиновић – уредник КЦК. Погледајте видео и слике са промоције. Видео је снимио Славиша Паунковић, а слике Стефан Кнежевић.

НИЖУ СЕ ГОДИНЕ
Нижу се године живота наших,
Прашина лагано на прошлост пада,
До јуче имасмо милион жеља,
А сад се чува још једна нада. Настави са читањем “Промоција часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ број 29”

Kiša sitnica – Dejan Vasiljević

Pada kiša sitnica Da poraste senica Da se deda raduje Kada zoblje vezuje Da se baka nasmeje Kada brašno proseje Da mesi kolačiće Za unuke djačiće   (C) Dejan Vasiljević

Pada kiša sitnica

Da poraste senica

Da se deda raduje

Kada zoblje vezuje

Da se baka nasmeje

Kada brašno proseje

Da mesi kolačiće

Za unuke djačiće

 

(C) Dejan Vasiljević

ОКРУГЛИ СТО – ТАГОРЕ и ГАНДИ

Od: Ambasada Indije Predmet: Konferencija-Orugli sto: Tagore i Gandi Sadržaj poruke: Poštovani, Ljubazno molimo da na Vašem sajtu objavite informaciju o održavanju Konferencije i okruglog stola pod nazivom: Ahimsa: Tagore i Gandi, koja će se održati u ponedeljak 3. juna sa početkom u 12,00h u Udruženju književnika Srbije, Francuska 7, Beograd, u organizaciji Ambasade Indije … Настави са читањем “ОКРУГЛИ СТО – ТАГОРЕ и ГАНДИ”

Od: Ambasada Indije
Predmet: Konferencija-Orugli sto: Tagore i Gandi

Sadržaj poruke:

Poštovani,
Ljubazno molimo da na Vašem sajtu objavite informaciju o održavanju Konferencije i okruglog stola pod nazivom: Ahimsa: Tagore i Gandi, koja će se održati u ponedeljak 3. juna sa početkom u 12,00h u Udruženju književnika Srbije, Francuska 7, Beograd, u organizaciji Ambasade Indije i Tagore Centra. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju.

ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА (СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ ) – Андреја Врањеш

ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА (СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ ) ТРГОВИ Тргови,дубоки трагови, потрошених пољубаца, давних погледа, избледелих истина. Вечити подијуми љубави, на којима младићи ветровима завиде, они су она места где се вековима, сусреће лепота. ОБЛАЦИ Изнад Андалузије високо, расуто облачје меко, кабаљери висина Лорку славе, плешући бели фламенко. Шта ће са рањеним … Настави са читањем “ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА (СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ ) – Андреја Врањеш”


ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА (СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ )

ТРГОВИ

Тргови,дубоки трагови,
потрошених пољубаца,
давних погледа,
избледелих истина.

Вечити подијуми љубави,
на којима младићи ветровима завиде,
они су она места где се вековима,
сусреће лепота.

ОБЛАЦИ

Изнад Андалузије високо,
расуто облачје меко,
кабаљери висина Лорку славе,
плешући бели фламенко.

Шта ће са рањеним скитницама бити,
када се истањи плес бели,
срећом нису људи да пате,
што више нису цели.

ПРЕВАРА

У сан живот дугачак стао.
Живео је поновљено преварен.

Настави са читањем “ПОЕЗИЈА – ИЗ ЗБИРКЕ ПЕСАМА (СУНЦОКРЕТ КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО ЗВЕЗДЕ ) – Андреја Врањеш”

ПРАЗНЕ ЧАШЕ ДУШУ НЕ ЛЕЧЕ – Тихомир Јанићијевић

ПРАЗНЕ ЧАШЕ ДУШУ НЕ ЛЕЧЕ Кад омали сунце крену ладне кише Орошене обронке сакрије тмина Ноћ замирише на дуње и вина У осоју душе снова је све више. Јесен је стигла у кишно свануће И њу зелене месечине маме Миришу из таме шарунке из сламе Плачу попићи у зиду старе куће. У животу је много … Настави са читањем “ПРАЗНЕ ЧАШЕ ДУШУ НЕ ЛЕЧЕ – Тихомир Јанићијевић”

ПРАЗНЕ ЧАШЕ ДУШУ НЕ ЛЕЧЕ

Кад омали сунце крену ладне кише
Орошене обронке сакрије тмина
Ноћ замирише на дуње и вина
У осоју душе снова је све више.

Јесен је стигла у кишно свануће
И њу зелене месечине маме
Миришу из таме шарунке из сламе
Плачу попићи у зиду старе куће.

У животу је много чаша без дна
Али само једна се наискап пије
Само у једној лек се крије.

До зоре пијемо јесен, месец и ја
Док тражим праву, празне у души звече
Празне чаше душу не лече.

© Тихомир Јанићијевић – Куршумлија

CRNE ŠUME-Miroslav Krnjeta

Tajanstvene crne šume zatvorile prolaze maglom straha zlo jezdi talasima vazduha guta nezvane goste. Leže kao utvare pored druma u senci sunčanih zelenih šuma, tu nema sunčevog zraka to su prostranstva mraka, zaobilaze ih boje duge gube svoje šarene pruge. Nema sveže zelene boje nema prolećnog lista, mračne sile crno lišće kroje zlih vetrova je … Настави са читањем “CRNE ŠUME-Miroslav Krnjeta”

Tajanstvene crne šume

zatvorile prolaze maglom straha
zlo jezdi talasima vazduha
guta nezvane goste.
Leže kao utvare pored druma
u senci sunčanih zelenih šuma,
tu nema sunčevog zraka
to su prostranstva mraka,
zaobilaze ih boje duge
gube svoje šarene pruge.
Nema sveže zelene boje
nema prolećnog lista,
mračne sile crno lišće kroje
zlih vetrova je ovde pista.
Nema pesme ptica
samo tamna sumaglica,
mrtvu tišinu bez zvuka
prekida zov sovinog huka.
Na zemlji rupe crne vode
crne grane na trulež smrde
prave sablasne neprohodne tarabe
hvataju život dušu grabe.
Gnevno drveće crni fijakeri
voze pravo u čeljusti zveri,
do srca tamnog bunara
gde strah dušu razara.
Pokrivene velom misterije
satkane od crne materije
pune ste jaruga zla
mračnih prolaza avetinjskog tla.
Crne šume nevidljive sablasti
luta vama nepoznata tama,
nema života,nema svetlosti,
ovde strah i jeza
kidaju kosti.
Mnogi su stazama magle zalutali
i zauvek u čeljusti šume nestali.

ВИШЊА … – Андреја Ђ. Врањеш

ВИШЊА Деда је на ободу  дворишта посадио вишњу, родио му  се унук, дадоше му  име дедино Радош ,стасавао дечак, гранала се вишња.Пролизиле су године, дечак се сваким даном мењао,  постајући део оне  лепоте која се заокружује мушком снагом и чврстином. Пентрао  се по гранама, вирио у голубија гнезда, кроз крошњу ноћу  сударао поглед са звезданим … Настави са читањем “ВИШЊА … – Андреја Ђ. Врањеш”


ВИШЊА

Деда је на ободу  дворишта посадио вишњу, родио му  се унук, дадоше му  име дедино Радош ,стасавао дечак, гранала се вишња.

Пролизиле су године, дечак се сваким даном мењао,  постајући део оне  лепоте која се заокружује мушком снагом и чврстином. Пентрао  се по гранама, вирио у голубија гнезда, кроз крошњу ноћу  сударао поглед са звезданим сјајем ,рањавао и ломио,испод ње се дизати учио. Вишња је  богато рађала,све док  постепено  све упорније није почела да је  осваја тамна  густа смола, лишће је кренуло да јој  се  скупља и спарушује, сушила се лагано. И као што је све што стари  крто и као стакло ломљиво,склоно одумирању, тако је и остарела вишња почела да пуца уздуж стабла, да би  напослетку почеле да јој се изваљују и ломе оне најтеже,дебеле гране ,чинећи је непрепознатљиво нагрђеном и ружном. Запретила је опасност од изненадног рушења.

У надолазећој зими деда напусти овај  чудни неуређени свет.Радошев отац није чекао да вишња поново олиста већ    посече стабло,није то урадио ни од жеље ни од радости,већ од морања. За себе препун сентимента рече: „ Што ти  је нечији живот, кратак као дан ,вишња  поживе тридесет година и у њих стаде цео њезин  век а храстови живе по триста и више година , баш као и неки људи што  брзо одлазе а неки се опет  учауре у времену. “Млађани Радош је већ  деценију и више био изван породице, отишао је у Ниш,  најпре у гимназију, после и на студије. Завршио је за инжењера  , онда је као перспективан стручњак доспео у  животној борби у Немачку,у главни град Баварске Минхен где се  запослио, као биљка пустио дубоко корење ,оженио се и ускоро  добио  сина, којем по најбољем другу  даде име Миутин. У тренуцима  слободног  времена када је Милутин поодрастао причао му је дуге и тихе приче о вишњи која је означила  његово детињство, коју је  у сновима неговао.  

Остала је забран у који  нико  није могао ући до  само он, вишња је истинска, његова стална непоновљива радост. Некако с пролећа када се Радош спремао на посао, рано скоро у цик зоре, зазвонио је телефон, никада тако рано.  Полу сањив Радош подигну слушалицу,чуо се крупан баритонски глас, овде Стојан, говор је био узбуђен.брате жао ми је  морам да ти јавим,стриц и стрина су умрли у истој недељи уочи Васкрса, родитељи, Радош се ледено згрозио,прво мајка чуо је па онда трећег  дана после и отац ,  од  брзине догађања нисмо стигли да ти на време јавимо,настави Стојан да реферише. Ганут болом за старим родитељима које због животних околности  ,  делом и  немара  није  видео годинама , опхрван тугом одлучи се повести сина ,да бар посети њихове гробове.  Следећег преподнева   кренуше пут Минхенског аеродрома,лет је био заказан за тачно девет часова. Када су после непуна два сата слетели на   Константин Велики  , дотакли земљу предака , осетили мирис родне груде,Радош запази стричевића  Стојана који је дошао да их дочека и превезе до родитељске куће. Стегоше се   у  мушки чврст загрљај , сузних очију кренуше  према  возилу,Стојан је помиловао  дечака , упитао га како се зове ,малиша је подигао главу и немо га погледао одсутним погледом .Ћутали су нису причали док су се возили,осим што  је Милутин  у неколико наврата на Немачком нешто питао оца ,гледао је кроз прозор .Вожња није дуго трајала,  у  дворишту родне куће није  било старе вишње која   је некада  за летњих врућина  штитила од сунчеве топлоте, уместо ње  стајала је празнина .

За Радоша ништа више није било исто, ни  кућа, ни  двориште,чак ни  небо, које је на једном постало мутно као да се из њега изненада вратила јесен.Радош заплака дубином бола који га је потмуло  кидао,заплака и Стојан,некако се и киша намести и небо проплака. Милутин  осети да се десило  нешто крупно и необично па упита оца где је „она“ вишња о којој  си ми  годинама  радосно причао ? Заменица она постаде   ружна ,  скарадна, деградирала  је сећање,љубав,детињство,његову радост.  Милутин  очева осећања свакако није могао  препознати,њему су  била непозната, страна.  Радош није имао ни снагу, ни речи да одговори сину,уста се спекла,чуо је откуцаје властитог срца,једва се некако задржавао на ногама.

Дечак је ћутао, он  засигурно неће никада плакати за тамо „неком“ вишњом,његове виртуелне игре не могу пробудути дубока осећања каква је имао његов отац,а каква ће бити његова осећања и сећања,да ли ће их уопште и  имати, да  ли ће  људи његовог времена  знати плакати, можда ни киша неће  падати  ? Склањаће је неким чудом технике . Кога ће у његово измештено доба  возити таксисти? “Људи ће се састајати испод  пластичних липа,али ја те волим нико неће знати  рећи „речи су песника.Можда је  песник нешто  предосетио давно. Свега неће бити осим  празнине. Радош се вратио да угледа тугу. А У ДУШИ БЕСКРАЈНА ПРАЗНИНА.

Настави са читањем “ВИШЊА … – Андреја Ђ. Врањеш”