У повечерје снено данак се поколеба
пред невидима који призваше ветрова пој.
Због лета којим хтедох винути се до неба,
ношен дахом олује осећам да губим бој.
Погледам горе, видим анђели ми се смеше
с’ висина неких снежних заогрнутих брђем.
Сузом облака нежних уплаканог ме теше
и призивају себи с’ бескрајним милосрђем.
Утеха поста очај. Нисам пристао тужан
на све само да румен срце опет наслути.
Горе не могу, јер сам овде остао дужан
стази којој се нуде бисери непросути.
Ветрови таме ноћне крила ми крхка ломе
тренутком којим мине залудно започет лет.
Дрхтим ко’ врба нежна на стази бола док ме
канџијом чежње дуге бичује нестали свет.
ЗБОГ ЧЕГА УМЕТНОСТ ? – Андреја Ђ. Врањеш
ЗБОГ ЧЕГА УМЕТНОСТ ?
Питање које стално заокупља и оштри пажњу историчара уметности, социолога, философа, клиничких психолога и осаталих, зашто је однос човека
према човеку историјски анимозитетан, због чега ово питање има и утемељено оправдање. Ако се осврнемо на људски род, његову природу од прапочетака до данас са манама које је испољавао, врлине су се ређе виђале, ни данас човек ни за мрвицу није променио своју улогу чудно – мислећег бића. И даље се људи убијају међусобно као да није 21. век. Многа неслагања су рак ране: верска, расна, социјална питања, измишљају се на даље срдства масовног уништавања, убијају се недужни, праве биолошки агенси, имамо поново моћнике без контроле. Аушвиц, Маутхаузен и други логори морбидне маште не упозоравају, као да нису постојали. Је ли могуће да човек после свих зала које је себи направио мора бити стално у функцији идиотског?
према човеку историјски анимозитетан, због чега ово питање има и утемељено оправдање. Ако се осврнемо на људски род, његову природу од прапочетака до данас са манама које је испољавао, врлине су се ређе виђале, ни данас човек ни за мрвицу није променио своју улогу чудно – мислећег бића. И даље се људи убијају међусобно као да није 21. век. Многа неслагања су рак ране: верска, расна, социјална питања, измишљају се на даље срдства масовног уништавања, убијају се недужни, праве биолошки агенси, имамо поново моћнике без контроле. Аушвиц, Маутхаузен и други логори морбидне маште не упозоравају, као да нису постојали. Је ли могуће да човек после свих зала које је себи направио мора бити стално у функцији идиотског?
Настави са читањем “ЗБОГ ЧЕГА УМЕТНОСТ ? – Андреја Ђ. Врањеш”
Љубодраг Обрадовић – поезија и биографија на српском и бугарском
Обрадовић С. Љубодраг Рођен 1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио Економски факултет у Нишу. Ради у Културном центру Крушевац. Власник и уредник портала www.poezijascg.com. Писањем се бави од средњошколских дана. Пише поезију и прозу. Објавио три књиге поезије *ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ*, *ЖИВЕТИ СЛОБОДНО* и *МИРИС БОЖУРА*. Песме објављује и у часописима (ПУТЕВИ КУЛТУРЕ – Културног центра Крушевац), зборницима (ЗАВЕШТАЊА – Удружења српских писаца Швајцарске, ПРВИ ПУТ, ЉУБАВНИ рецеПАТ и ВЕТРЕЊАЧА – ПоезијеСЦГ) и бројним интернет сајтовима… За своју поезију каже да је то његов скромни покушај да стиховима исприча неке своје истине и тако допре до сродних душа, које у поезији откривају виши смисао постојања. (Биографија писана 2012. године. Актуелну прочитајте на www.poezija.in).
ЛЮБОДРАГ С. ОБРАДОВИЧ Роден през 1954. г. в Треботина, община Крушевац. Завършва стопански факултет в Ниш. Работи в Културния център в Крушевац.Собственик и управител на сайта www.poezijascg.com. С писане се занимава от гимназията. Пише поезия и проза. Издал е три книги с поезия: ”Твоето мълчание ми говори”, „Да живееш свободно” и „Мирис на божур”. Стихове публикува в списание „Културни маршрути” на културния център в Крушевац, сборниците „ Завещание” на Сдружението на сръбските писатели в Швейцария, „Първи път” и „ Любовни рецепти”. (Поезия СЦГ) и многобройни интернет сайтове… За своята поезия казва, че е неговия скромен опит със стиховете си да каже някои свои истини и така да стигне до някои сродни души, което в поезиятя разкрива по – висок смисъл на съществуването.
| БОГИЊА Око тебе врти се свет… Младост, љубав и прилике… Ти напросто опијаш сликајући слике, у којима и крај свој бескрај има! Око тебе бљешти сјај, милион срца слути срећу… Око тебе лампиони, сви шампиони, и нада да ока ти одсјај заборавити никад нећу… Слободно скочи, све кочнице откочи… Живот је слеп, кад си тако лепа по сувом док пливаш, у мирисима уживаш, све скриваш, а смисао откриваш… Слободно чизмом згази цвет, који руди за грех, и осмехом их отерај у очај… Нека на коленима чекају рај! Не, немоћ није крај жеља, на сваком углу, на сваком прсту, ниче букет пријатеља, стотину и један, и свако остаје жедан… Клизе сузе, мисли лете, а опчињени никако да се сете, због чега их чежња ломи, због чега им срце зебе, ни зашто се увек воли она, која гази цвет и све који зраче… Око тебе врти се свет… Срећа лебди на крилима… Зашто свима заледиш срце, а happy end ти зрачи у очима… |
БОГИНЯ Около тебе се върти света… Младост, любов и шанс… Ти просто се опиваш от цветния лик, в който и края своя безкрай има! Около тебе свети сияние, на милион сърца късмет предвещаваш. Около тебе фенери греят И се надявам, че отраженията на очите ти няма да забравя никога… Свободно тръгни, махни всички спирачки… Животът е сляп, като си толкова красива, по въздуха като плуваш, на мирис се наслаждаваш, всичко скриваш, а смисъла откриваш… Свободно с ботуша стъпчи цветето, което води към грях, с усмивка изгони отчаянието… нека на колене чакаме рая! Не, няма край желанието на всеки ъгъл над всяка пръст букетът от приятелства да никне, стотина и едно и всяко да остава жадно… Капят сълзи, мисли летят, а очарованието не помня, и на пресекулки те желая, от това сърцето ми изстива, не защото винаги желая тази, дето цвете гази и лъчите, всичките… Около тебе се върти света… Щастието на крила лети… Защо си заледи сърцето а happy end очите ти излъчват… |
ЛИПА Под мојим прозором мирише липа… Том мирису увек се веселим. Давна је прошлост, маштом кад скитах, сад оне праве мирисе желим. Под мојим прозором и године лете Пролете живот на кобили бесној. Ови мириси увек ме подсете, на оно што у животу беше лепо. Тај филм увек радо гледам… А лоше у црну рупу склањам. Зато увек под липу седам, да опет, као некад, сањам. Мирише липа, мириси маме… Оно што ми смета у поноре бацам. Да само лепота у срцу остане, у давну прошлост радо се враћам. Под прозором мирише липа… У ноћи певају славуји. И док месец свет сребром обасипа, опет крв мојим жилама струји. Под мојим прозором мирише липа. Срце бије жаром новим. Увек је лепо маштом кад се скита и зато тај мирис липе волим. Мирише липа… И све је лако и лепо, док олуја кишом не потече. Веровах некад у мирисе слепо, сад знам: мириси су тренутак среће. |
ЛИПА Под прозореца липа мирише… От този мирис винаги съм весел. Мина време, със мечтите като скитах тя само прави мириса желан Под прозореца летят години… И живота прелетя – кобила бясна. Този мирис винаги напомня туй, което във живота ни е ясно. Този филм със радост гледам… Лошото във черна дупка слагам. Под липата винаги си сядам и като някога сънувам. А мирише ми липата, с мирис мами… Туй, което ме измъчва в бездна хвърлям хубост само във сърцето да остане, в миналото с радост се завръщам. Под прозореца липа мирише… Нощем славеите пеят. И докато е луната със сребро обсипана кръв във вените се лее. Под прозореца липа мирише… Бие ми сърцето с нова жар. Хубаво е със мечтата като скитам, затуй мирис на липа обичам. Как мирише на липа.И леко е, и просто докато не потекат на бурята потоците. Вярвах някога на аромата сляпо, сега знам: мирисът е миг на щастие. |
ОДЛЕТИ СВЕ Одлети све И живот И кад се чини Да краја нема Да све је песма Тек зарудела трешња Увек судбина стигне На крилима јутра И у коначност склони Све сањане жеље И недосањано сутра Или је то селидба Из рупе црне У неку коначну Бесконачну иронију Којом се живот подсмева Онима који остају Да за поразима хају И о срећи Беспрекорној маштају Док крах се шуња Неосетно као магла у души Одлети све И живот Као да га никад Није ни било Као да се знанцу само снило Да је кроз баште цветне И машту снену Корачао са незнанцем Који кад оде Пустош оставља Да све се понавља И у бесмисао тече Све одлети И пролети И патња и нада И срећа и туга Човек је ту само да страда За илузију За цветни врт Своју оазу у болу окружења Своју трешњу црвену Човек је ту свет да мења За поколења која долазе На грешке не пазе И газе све И живот оних Којих као да није ни било То је тај точак Који земљу окреће И разара мозак Кад стигне пролеће И видик се засени Илузијом вечности У свету пролазном Чији смо тек гости 08.06.2009. Драгану Станковићу |
ОТЛИТА ВСИЧКО Отлита всичко. И живота. И както изглежда До края няма Да е всичко песен. Като закалена череша Винаги идва съдбата На крилете на утрото. Накрая прекланям Всички мечтани желания И недосънувани в утрото. Или да ги преместя От черните дупки В някоя крайна Безкрайна ирония, С която животът се подиграва. Тези, които остават Да се погрижат за поклонение И за щастието, Непорочно мечтаещо, Докато се промъква провала Неусетно, като мъгла в душата. Отлита всичко. И живота. Като че никога Не го е имало, като да се знаят само сънища, Да е като цветна градина И мечта сънувана. Вървя с непознат, Който като ходи Пустош оставя. И всичко се повтаря И тече безмислието. Отлита всичко и прелита, И страдание и надежда, И щастие и тъга. Човек е тук само да страда За илюзията, за цветната градина – Оазис, ограден от болка Или черешата червена. Човек е тук светът да промени За бъдещите поколения, от грешки се не пази И гази всичко и живота на ония, Които сякаш не ги е имало. Това е колелото, В което се превръща земята И разрушава ума Когато дойде пролетта И види неясно Илюзията на вечността Впреходния свят, Където сме само гости. 08.06.2009. На Драган Станкович |
© Љубодраг Обрадовић – © ЛЮБОДРАГ С. ОБРАДОВИЧ
Настави са читањем “Љубодраг Обрадовић – поезија и биографија на српском и бугарском”
Др Бранко Ристић – поезија и биографија на српском и бугарском
Др Бранко С. Ристић, рођен је 1961. године у Великом Шиљеговцу (Крушевац). Основну школу и Гимназију завршио је у родном месту и Крушевцу. Студије књижевности и магистериј завршио на Филолошком факултету у Скопљу. Постдокторске студије завршио у Софији, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Ради на Учитељском факултету Универзитета у Приштини (Косовска Митровица).Пише поезију и прозу. Бави се научним радом, преводи са бугарског, руског и македонског језика. Објавио књиге: Поезија: Анатомија једног зашто?, Долази чекање, Ни име на себи, Распет у сну, Молитва за Косово; Студије и огледи: Ванчо Николески (отац македонске књижевности за децу), Бајке (интерпретација српске народне бајке у млађим разредима основне школе), Рецепција књижевности за децу, Интерпретативни метод и нумеричка закључивања у поезији Пеје К. Јаворова (време, симбол, боја), Дидактично и литерарно у поезији и прози за децу Ванче Николеског, Тумачење лирике (студије из српске и бугарске књижевности), Тумачење књижевности за децу; Преводи са македонског: Панорама македонске поезије 1965 – 1995; Димитар Башески: Тестамент (поезија); Бранко Црвенкоски: Небеска места (поезија); Преводи са бугарског: Никола Вапцаров: Песме (двојезично), Д. Х. Ч. Чудомир (пет књига прича), Веселин Стојанов (роман), књиге поезије: Грише Трифонова, Маје Далгачеве, Ивана Матанова, Сибиле Алексове, Светослава Георгијева, Ивана Габерова, Михаила Белчева.Члан је друштва књижевника Војводине, члан Савеза бугарских писаца и редовни члани Бугарске академије наука и уметности (БАНИ). Добитнок је Златне значке КПЗ Србија, Међународне награде за књижевност НИКОЛА ВАПЦАРОВ.Ради на Учитељском факултету Призрен у Лепосавићу. Живи и ствара у Великом Шиљеговцу и Новом Саду.
Др БРАНКО С. РИСТИЧ е роден през 1961г. във Велики Шилеговец (Крушевац). Основно училище и гимназия завършва в родното си място и в Крушевац. Литература и магистратура завършва във Филологическия факултет в Скопие. Докторат завършва във Философския факултет в Нови Сад. Работи в Учителския факултет на Университета в Прищина (Косовска Митровица).
Пише поезия и проза, занимава се с научна работа, превежда от български, руски и македонски език. Издал е книгите с поезия: „Анатомия на едно защо?”, ”Идва очакване”, „Безименен”, „Разпнат насън”, „Молитва за Косово”, изследвания и есета: „Ванчо Николески” ( баща на македонската литература за
деца),”Приказки”(интерпретация на сръбски народни приказки за основното училище), „Интерпретативен метод и мислови мотиви в поезията на Пейо Яворов(време,символ,цвят), „Дидактика и литература в поезията и прозата за деца на Ванчо Николески”,”Тълкуване на лириката” (студии за сръбската и българската лирика), „Тълкуване на лириката за деца”.
Преводи от македонски: „Панорама на македонската поезия 1965-1995, Димитър Башески:”Завет” (поезия), Бранко Цветковски „Небесни места” (поезия). Преводи от български: Никола Вапцаров:”Песни” (двуезична), Д.Х.Ч. Чудомир (пет книги притчи), Веселин Стоянов (роман), книги с поезия на Гриша Трифонов, Мая Дългъчева, Иван Матанов, Сибила Алексова, Светослав Георгиев, Иван Габеров и Михаил Белчев. Член на дружеството на писателите на Войводина, член на Съюза на българските писатели и редовен член на Българската Академия на Науката и Изкуствата(БАНИ). Носител на златна значка на КПЗ на Сърбия и намеждународната награда за литература”Никола Вапцаров”.
Работи в Учителския факултет на Призрен в Лепосавич. Живее и твори във Велики Шилеговец и Нови Сад.
МОЛИТВА ЗА КОСОВО
10
Знам Господе доброта је
Твоја велика велик си
Ти, мој Господе у
праштању.
А што је људски створ на земљи,
до Божји слуга и раб Божји,
којега Ти створи удахну му
живот, па пусти у свет.
Хвала Ти, Господе на
свој благодети што
је изли у нас. Хвала
ти и за срџбу, да ње
не беше,
не бисмо знали
да смо грешни. То
нас врати молитви и
вери Православној.
Опрости Оче,
а ми нећемо заборавити, Хвала Теби,
Пресвети на свој Љубави и благодети
до сада што нам даде. Али те још ово
молим, Господе сачувај нам нашу
Свету Земљу Српску и сатри некрста.
Свјати Боже, Свјати Крепкиј,
Свјати Бесмертни помилуј
нас.
Настави са читањем “Др Бранко Ристић – поезија и биографија на српском и бугарском”
КОЛКО Е МАЛЪК СВЕТА односно КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ – Поезија српских и бугарских песника
Одлучили смо да у наредним данима у издањима Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то: сајту www.poezija.rs, и у часопису за поезију ПоезијаСРБ представимо једну изузетну поетску књигу у припреми КАКО ЈЕ МАЛИ ОВАЈ СВЕТ односно КОЛКО Е МАЛЪК СВЕТА за коју пишу песници из Крушевца и Хаскова. Књигу су припремали: Регионална библиотека “Христо Смирненски” из Хаскова и Културни центар Крушевац (у коме сам ја у то време, 2012. године био директор, а затим главни и одговорни уредник).
За почетак ћемо навести по имену и презимену све песнике који су објављени у пробном примерку књиге који је промовисана у Хаскову 7. 9.2012. године у Регионалној библиотеци “Христо Смирненски” из Хаскова под називом Премиера на литературен алманах “Поетите на Хасково и Крушевац”.
У књизи пишу:
- Песници из Хаскова: Августина Янкова, Божидар Грозев, Ели Видева, Христо Лалев, Ивайло Балабанов, Мина Борисова Карагьозова, Нина Момчилова, Петър Марев, Петър Ванчев, Петър Василев и Росица Станева.
- Песници из Крушевца: др Бранко Ристић, Љубодраг Обрадовић, Вељко Стамболија, Јелена Протић-Петронијевић, Љубиша Бата Ћидић, Љубица Петковић, Момир Драгићевић, Небојша Лапчевић, Спасоје Ж. Миловановић, Светлана Ђурђевић, Снежана Драгићевић и Мирослав Мића Живановић.
Све песме су са српском преведене на бугарски и обратно са бугарског на српски језик. У наставку, наредних дана на овом сајту представићемо по једног песника са биографијом и поезијом на оба језика: српском и бугарском./Љубодраг Обрадовић/
 |
 |
MILJENO,MILJENO-Miroslav Krnjeta
Miljeno,miljeno,cveće šareno,
brala ga,brala ga Sojkka devojka.
Stavljala,stavljala sebi u nedra,
da kiti da kiti svoje svatove.
USPAVANKA – Mirko Popović
Već izmiče sklad, već
svaka nova prilika se
u dna nedodira survava
a ti još romoriš
za njenim licem
Настави са читањем “USPAVANKA – Mirko Popović”
ТВОЈА УЛИЦА – Богдан Јевтић
ТВОЈА УЛИЦА
Сви путокази моји,
воде ка
улици твојој.
Руке раширене,
спремне,
за загрљаје искрене.
Застајао сам
испод твојих прозора,
и отвореног балкона,
да ослушнем мелодију
твога гласа,
која ми душу таласа.
Naslov knjige kao sudbina jednog naroda – juGmedia
DRUGI PIŠU: 
Naslov knjige kao sudbina jednog naroda
Na Badnji dan, u javnosti se pojavila prva zbirka pesama Dragana VeličkoviĆa iz Velike Sejanice, koja već sam naslovom privlači ozbiljnu pažnju ljubitelja poezije širom Srbije. „Na hlebu i vodi“, naslov je ove knjige poezije, koja gotovo sudbinski oslikava život ljudi, radnika i seljaka koje Veličkovic sa mnogo emocija opisuje u svojim pesmama.
Настави са читањем “Naslov knjige kao sudbina jednog naroda – juGmedia”
НАГРАДЕ – Књижевни конкурс ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2021.
ВИРТУЕЛНО ПРОГЛАШЕЊЕ ПОБЕДНИКА ЗАКАЗУЈЕМО ЗА 14.02.2021. ГОДИНЕ и то Уводни део у 18:15 сати, Награде у 18:45 и забршни део у 19:15 на www.poezija.rs и на YouTube .
Због дужине снимка и боље сихронизације слике и тона видео смо поделили на 3 дела: Уводни део, Награде и Завршни део. Нудимо Вам и измиксовани аудио запис целог програма, који можете преслушати кад пожелите.
Препоручујем Вам у сваком случају и видео и аудио варијанту јер свака има своје предности…
Одлуке жирија на конкурсу
ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2021
ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2021
Гласањем жирија виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 9 до 11.2.2021. године, жири конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА, у саставу: Љубодраг Обрадовић; песник – председник, Светлана Ђурђевић, песник – члан; Живорад Милановић Маки, академски сликар – члан; Мирослав Живановић, песник – члан; Латинка Ђорђевић, песник – члан; Саша Милетић, песник – члан; Слађана Бундало, песник – члан и Драгојло Јовић, песник – члан, донео је следеће одлуке:
https://www.poezija.rs/a-knjizevni-konkursi/ljubav-i-vino-vecita-inspiracija-2021-najava-za-16-02-2021-u-1815/
ЉУБАВ И…Posted by Ljubodrag Obradović on Четвртак, 11. фебруар 2021.
Настави са читањем “НАГРАДЕ – Књижевни конкурс ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2021.”