Др Бранко Ристић – поезија и биографија на српском и бугарском


Др Бранко С. Ристић
, рођен је 1961. године у Великом Шиљеговцу (Крушевац). Основну школу и Гимназију завршио је у родном месту и Крушевцу. Студије књижевности и магистериј завршио на Филолошком факултету у Скопљу. Постдокторске студије завршио у Софији, а докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду. Ради на Учитељском факултету Универзитета у Приштини (Косовска Митровица).Пише поезију и прозу. Бави се научним радом, преводи са бугарског, руског и македонског језика. Објавио књиге: Поезија: Анатомија једног зашто?, Долази чекање, Ни име на себи, Распет у сну, Молитва за Косово; Студије и огледи: Ванчо Николески (отац македонске књижевности за децу), Бајке (интерпретација српске народне бајке у млађим разредима основне школе), Рецепција књижевности за децу, Интерпретативни метод и нумеричка закључивања у поезији Пеје К. Јаворова (време, симбол, боја), Дидактично и литерарно у поезији и прози за децу Ванче Николеског, Тумачење лирике (студије из српске и бугарске књижевности), Тумачење књижевности за децу; Преводи са македонског: Панорама македонске поезије 1965 – 1995; Димитар Башески: Тестамент (поезија); Бранко Црвенкоски: Небеска места (поезија); Преводи са бугарског: Никола Вапцаров: Песме (двојезично), Д. Х. Ч. Чудомир (пет књига прича), Веселин Стојанов (роман), књиге поезије: Грише Трифонова, Маје Далгачеве, Ивана Матанова, Сибиле Алексове, Светослава Георгијева, Ивана Габерова, Михаила Белчева.Члан је друштва књижевника Војводине, члан Савеза бугарских писаца и редовни члани Бугарске академије наука и уметности (БАНИ). Добитнок је Златне значке КПЗ Србија, Међународне награде за књижевност НИКОЛА ВАПЦАРОВ.Ради на Учитељском факултету Призрен у Лепосавићу. Живи и ствара у  Великом Шиљеговцу и Новом Саду.

 

Др БРАНКО С. РИСТИЧ е роден през 1961г. във Велики Шилеговец  (Крушевац). Основно училище и гимназия завършва в родното си място и в Крушевац. Литература и магистратура завършва във Филологическия факултет в Скопие. Докторат завършва във Философския факултет в Нови Сад. Работи в Учителския факултет на Университета в Прищина (Косовска Митровица).
 
Пише поезия и проза, занимава се с научна работа, превежда от български, руски и македонски език. Издал е книгите с поезия: „Анатомия на едно защо?”, ”Идва очакване”, „Безименен”, „Разпнат насън”, „Молитва за Косово”, изследвания и есета: „Ванчо Николески” ( баща на македонската литература за
деца),”Приказки”(интерпретация на сръбски народни приказки за основното училище), „Интерпретативен метод и мислови мотиви в поезията на Пейо Яворов(време,символ,цвят), „Дидактика и литература в поезията и прозата за деца на Ванчо Николески”,”Тълкуване на лириката” (студии за сръбската и българската лирика), „Тълкуване на лириката за деца”.

Преводи от македонски: „Панорама на македонската поезия 1965-1995, Димитър Башески:”Завет” (поезия), Бранко Цветковски „Небесни места” (поезия). Преводи от български: Никола Вапцаров:”Песни” (двуезична), Д.Х.Ч. Чудомир (пет книги притчи), Веселин Стоянов (роман), книги с поезия на Гриша Трифонов, Мая Дългъчева, Иван Матанов, Сибила Алексова, Светослав Георгиев, Иван Габеров и Михаил Белчев. Член на дружеството на писателите на Войводина, член на Съюза на българските писатели и редовен член на Българската Академия на Науката и Изкуствата(БАНИ). Носител на златна значка на КПЗ на Сърбия и намеждународната награда за литература”Никола Вапцаров”.

Работи в Учителския факултет на Призрен в Лепосавич. Живее и твори във Велики Шилеговец и Нови Сад.

МОЛИТВА ЗА КОСОВО

10

Знам Господе доброта је
Твоја велика велик си
Ти, мој Господе у
праштању.
А што је људски створ на земљи,
до Божји слуга и раб Божји,
 којега Ти створи удахну му
живот, па пусти у свет.

Хвала Ти, Господе на
свој благодети што
је изли у нас. Хвала
ти и за срџбу, да ње
не беше,
не бисмо знали
да смо грешни. То
нас врати молитви и
вери Православној.
Опрости Оче,

а ми нећемо заборавити, Хвала Теби,
Пресвети на свој Љубави и благодети
до сада што нам даде. Али те још ово
молим, Господе сачувај нам нашу
Свету Земљу Српску и сатри некрста.
Свјати Боже, Свјати Крепкиј,
Свјати Бесмертни помилуј
нас.
Настави са читањем “Др Бранко Ристић – поезија и биографија на српском и бугарском”