ДАВНА ЗРЕЊА – Драган Величковић

 

ДАВНА ЗРЕЊА

Кад ућути глас додола и кише се окамене,
Вреле слати похитају у мирисна давна зрења.

Још дремљиви виногради, одједанпут повилене,
У сенкама гројзоберским, дуж чокота и корења.

Појаве се незнане ми давне туге наслућене,
Осунчана модра земља, миришљави вински слад.

Трифунданске месечине самотоком испраћене,
Одводе ме пре видела у лојзарски лаки хлад.

Отргне се летња благост, давно пре јутарњих чари
Лагано ко светилиштем клизне нечујно на прсте.

Плавет густо труковану, јаки оплету ластари
У распуклом зрну грожђа, капи миља се укрсте.

Ако ли се грозд бременит преточи у капље вина,
И разлије ко свежина у пурпуру тамно- бледом.

Појави се сакривена сва подрумска хладовина,
Да охрабри ил растужи, жеђ угаслу за обедом.
Настави са читањем “ДАВНА ЗРЕЊА – Драган Величковић”

НЕМАМ ПОЈМА – Драган Величковић – Стихове говори Бранка Благојевић

НЕМАМ ПОЈМА

Могу у себе да се закунем
Да чиним све што најбоље умем

Док неко врло смишљено ради
Да ме са самим собом завади

Ја немам појма с ким сам и где сам
На дно ме тешко безнађе вуче

Зато сам очајан, можда и бесан
Да ли је данас, сутра ил јуче

И нема смисла и нема реда
Нисам ни овде, још мање тамо

Живот са стране стоји и гледа
И прстом не мрда, а баш се знамо

Не бих га мењао, нема тих пара
Виси о концу и једва стоји

За мене гине, страда и вара
Добро је, каже, и кад се боји

И баш се трудим да га разумем
Некад га опсујем, ређе и пљунем

А њега брига, јасно се види
Махне и каже, слободно иди

А могу у себе да се закунем
Да чиним све што најбоље умем

Док неко врло смишљено ради
Да ме са самим собом завади

Настави са читањем “НЕМАМ ПОЈМА – Драган Величковић – Стихове говори Бранка Благојевић”

Naslov knjige kao sudbina jednog naroda – juGmedia

DRUGI PIŠU: Naslov knjige kao sudbina jednog naroda

Na Badnji dan, u javnosti se pojavila prva zbirka pesama Dragana VeličkoviĆa iz Velike Sejanice, koja već sam naslovom privlači ozbiljnu pažnju ljubitelja poezije širom Srbije.  „Na hlebu i vodi“, naslov je ove knjige poezije, koja gotovo sudbinski oslikava život ljudi, radnika i seljaka koje Veličkovic  sa mnogo emocija opisuje u svojim pesmama. 

Настави са читањем “Naslov knjige kao sudbina jednog naroda – juGmedia”

НА ХЛЕБУ И ВОДИ – Драган Величковић

НЕКО ПЕВА

Сваког јутра неко песмом оплакује
Моја поља
По неке на јаук личе, неке буду
Болни крик
Да ли је то провиђење
Клетва или Божја воља
Да угасим босом ногом, пламен
Жар и жртвеник

Од те песме низ образе, врелог сунца
Липте капи
Кад ливада пукне гола загрцнем се
Туга зјапи
Слогови и бразде дрежде
У откосе себе стављам
Уста горка, не говорим вранама се
Само јављам

Ехо вришти и одзвања, негде
У подножју брега
Арије ме грудоболне нађу саме
После свега
Дах трепери, врелина ме
До костију разбаштини
Гледам с ветром, плеше трава
Ја тихујем у тишини
Да ли неко можда данас, пева
Оду мојој срећи
И да хоћу од те песме нукуд
Не могу утећи
Од лепета лакокрилих, бежим
Док не будем спутан
Подари ми Боже разум
Да са песмом не
Одлутам

Настави са читањем “НА ХЛЕБУ И ВОДИ – Драган Величковић”