Добродошли!
ВРХ СВИХ ВРХОВА
Гледао је сићушну жену,
једном је била од Килиманџара,
за своју висину виша,
испод ока вида, посматрала ту
Африку црну,
каже у њој тада падала је киша.
Шта је нагна, ка своду високом,
можда је хтела бити неба део,
да се варком континенту диви,
ил летет животом, бити соко сиви.
Поштовани читаоци, драги песници, имам за Вас важну и лепу вест! Пред вама је “Часопис за поезију – ПоезијаСРБ број 18.” Часопис је посвећен пре свега поезији, али постоје ту и друге рубрике. Важно је да знате да ће и овај број часописа бити доступан бесплатно у пдф-у на нашем сајту за све писце у часопису и посетиоце сајта. За оне који желе да часопис имају у папирном издању, потребно је да уплате донацију за штампање часописа у износу од 500,00 динара на жиро рачун Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ број: 205-514491-79 и добиће часопис на кућну адресу. Ако до 1. септембра 2022. године уочите неку грешку у часопису, јавите ми на мејл poezijasrb@poezija.rs
.
| Download |
Од суза осмех болнији имам,
а љубав се, знаш, лечи сузама.
Значи да љубав осмехом видам.
А ноћи су моје тугом одевене.
У поразу снова она васкрсава
док несаницу до дна испијам.
Све успомене у мени су као паучина
Туга се поново враћа за наш сто
по опроштајни загрљај и путир вина.
У својој силној и смешној страсти,
цео свој век руке пружам ка сну.
Угнездим се у стих у пепелу сванућа.
Из твоје, моја је душа пропевала
И речи ми се одласком у песму свете
а срце ми опет као празна кућа.
Г Р Е Ш Н И К К Р А Ј О Д Р А
Давно беше, ал` сећам се, кад` су нам се очи среле,
лепотица она беше, ал` усне су другу хтеле.
Међу нама ништ` не беше иако сам њу вoлeо,
тужан поглед, уплакани, никад` нисам пребoлeо.
Поред одра њеног стојим, изломљене гледам боре,
скамењене усне ћуте, а ја желим да говоре.
Да ми кажу да ме желе помодреле усне њене,
њене дуге косе седе, цели живот немршене.
Милујем јој прамен косе, остала је због ме сама,
а у срце тужно моје увуче се мучна чама.
О како бих њена медна, скамењена, нељубљена,
целивао поред одра, беше у ме заљубљена.
Што не дадох да ме воли, да изљуби моја уста,
за ког` сам их сачувао, остала ми довек` пуста.
Срешћемо се у вечности, тамо где се душе вoлe,
Код Господа милостивог за ме опрост да измoлe.
© Бранко Мијатовић
Настави са читањем “Г Р Е Ш Н И К К Р А Ј О Д Р А – Бранко Мијатовић”
Pogledaj rode nebeske ptice,
niti seju, niti ištu gloga,
na cveće i njihove latice,
sve što treba dobiju od Boga.
Udari dažd i dođoše vode,
dunu vetar i udari na kuću,
ustuknu zlo pred tobom Gospode,
spozna snagu, ljubav svemoguću.
I nahrani Bog tad stado svoje,
ništa od ljudi ne bi mu preče,
“nek majke svoju nejač podoje”,
presvetlim glasom on svima reče.
“Pazite, kakvim sudom sudite,
onakvim će vam se i suditi,
Sa kakvom merom sada merite,
onakvom će vam se i meriti”.
ВИЗИЈА
На сцени је завладао бесмисао,
остао је без визије,
надао се ипак,
угледао је сећање,
у песмама .
Поводом обележавања десетогодишњице од дана оснивања (основани смо 17. 9. 2012. године), Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Вас позива: да пошаљете Вашу поезију за обележавање овог јединственог јубилеја нашег удружења.
Можете слати и постављати на сајту све врсте Ваше поезије (љубавна, родољубива, рефлексивна, социјална, елегична и друге) на српском језику. Право слања своје поезије и видео снимака имају сви песници, а разврстали смо их у две категорије:
Можете учествовати са највише 1 Вашом песмом, без обзира да ли је објављивана или не.
Песме се објављују у писаном облику на сајту www.poezija.rs у категорији “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ 2022.”. Песме на сајту може објавити сам аутор који шаље песму, а може их послати и на мејл: stiholjublje@poezija.rs како би их на сајту објавили уредник сајта Љубодраг Обрадовић или Драгојло Јовић – члан ИО.
Видео снимак Ваше песме (у формату mp4) можете послати на мејл: stiholjublje@poezija.rs ако желите да учествујете у Виртуелној промоцији овог јубилеја, која ће се одржати 17.09.2022. године у 20:00 часова на каналу YouTube у видео програму под називом “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ“.
Приликом снимања Ваше поезије водите рачуна да телефон буде у водоравном положају да би и снимак био водораван.
Радове можете објавити на сајту www.poezija.rs , или послати у писаном облику, односно видео формату (mp4) на мејл: stiholjublje@poezija.rs најкасније 05. септембра 2022. године до 24:00 часова.
Сви радови обавезно треба да садрже податке о аутору (име, презиме, фотографију, место становања, мејл, телефон) као и податке о школи или факултету и назнаку за коју категорију шаљете.
Ако имате нејасноћа, питајте на мејл: stiholjublje@poezija.rs и добићете одговор од уредника сајта.
Радови се не враћају. Слањем радова, аутори радова су сагласни да се њихови радови могу објавити без новчане накнаде ауторима, а по сопственом избору Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и то:
Одлуку о најбољим песмама и добитницима награда ове године нећемо доносити, али ћемо најбоље песме по мишљењу уредника сајта објавити у часопису ПоезијаСРБ број 19. Часопис ће бити објављен у пдф-у и биће бесплатно доступан свим учесницима који су послали своју поезију.
Виртуелна промоција ће се одржати 17.09.2021. године у 20:00 часова на каналу YouTube у видео програму под називом “СТИХОЉУБЉЕ – ПоезијаСРБ 2022”.
Организатори нису у ситуацији да сносе никакве трошкове учесницима конкурса у вези са припремом уметничких радова (видеа и поезије), као ни трошкове евентуалног доласка и боравка у Крушевцу на на неком од програма овог удружења…
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, Крушевац Настави са читањем “СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ 2022.”
Са дивних плажа и сребрних гора
маестрал тихо песму заподева.
Док ћарлија нежно уз обалу мора,
већ уморно сунце спрема се да снева.
Пробуђени месец урања у море,
док несташни галеб својим дугим криком
пркоси поносно, тами , што до зоре
огледало воде не допуста ником.
Усамљена птица суну у висине
веслајући храбро кроз облака пруће,
ал’ охолост њена не хтеде да мине.
Узлете још више, право у беспуће!
Пламен нове зоре прекрива обалу
на коју је болна чемерност се свила.
Сам у хладу палми на пешчаном жалу,
лежи рањен галеб, поломљених крила!
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Oко тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…
Слободно скочи, све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом згази цвет,
који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…