МОЈИМ ЂЕДОВИМА – Љубиша Ж. Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ


МОЈИМ ЂЕДОВИМА

Оба сам ђеда, пуно волио,
мада их нијесам, никад` видио,
нити сам има`, такве прилике,
само сам гледа` њихове слике!

Живот се код нас, са муком прти,
родих се после њихове смрти!

Припадам  роду такве судбине,
што често страда и пуно гине,
многима од нас душманин не да,
да живог` види својега ђеда!

И ја сам има` ту лошу срећу,
да `им на гробу палим свијећу!

Пуно ратова, ужаса и страве,
ђе многи људи остају без главе,
те мушких плећа, код нас је мало,
природни крај живота чекало!

И мени би` усуд и Божје хтјење,
да гледам само, од ђеда ордење.

Прађеда оба, смакли су Турци,
пали су они у тешкој муци,
а оба ђеда, убише швабе,
те, саме осташе са ђецом бабе,
које су с` муком  гн`јездо свиле,
да своју нејач, од зла би скриле!

И данас, поред старога штапа,
висе медаља, пушка и капа!
Спомен на ђеда! Суза ми крене,
ал` ништа не може утјешит` мене,
јер ја бих више од свега  волио,
да живог` ђеда, једном сам видио!

Настави са читањем “МОЈИМ ЂЕДОВИМА – Љубиша Ж. Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ”

ŽIVOT JE MORE – Ljiljana Tamburić

ŽIVOT JE MORE

Rodiš se, negde, pod nekom stenom
i čekaš talas da te ponese,
ploviš životom, pučinom snenom,
što se po nekad čudno zanese,
po tebi brazde, orane vetrom,
što ih orkani penom ukrase,
piju te obale zlatastim peskom,
da žeđi, vekovne, tobom, ugase.

Postaneš Atlas, s leđima snažnim,
pučinom, nebo, na sebi nosiš,
alge te maze pipcima vlažnim,
dok trave, morske, nogama kosiš.
i taman misliš da nemaš snage,
zaludnu bitku biješ s’ demonom,
nebo otvori pomoćne vage,
bratimi Neptuna sa Posejdonom.

Kaplju ti jutrom, na površ, mirnu
rose, što nose ih izmaglice,
k’o suze, vodenu, dušu dodirnu,
rastuže, dosadne dokolice…
S’ dubokim gazom brodovi teški,
seku ti srebrno i glatko lice,
a mali čamci, tako, lupeški,
otimaju školjke, bisernice…

Život je more, kažu mudraci,
duboka ljuljaška, bez adrese,
ljulja te nežno, onda te baci
na stene oštre, među čemprese…
Rane ti vidaju sjajni delfini,
ili te čeljusti ajkula grabe,
da si se spasao, kad ti se čini,
dočekuju te s’ kleštima krabe.

Kad suton spusti crvenu zavesu,
sunčev se plamen u moru gasi,
morske ti nimfe žrtvu prinesu,
i galeb krikom “zbogom” oglasi,
tvoj svetionik, poslednji pozdrav,
šalje ti svetlom, koje te prene,
zapadom vlada horizont krvav,
oseka odvlači tvoje vreme.

Ljiljana Tamburić

ТАМНИЦА – Душан Комазец

Прохујаше лета! Будућност ме враћа
траговима давно изгубљених хтења,
ал’ дах непамтице која прошлост мења
тамница је душе, тишином се плаћа.

Видљивошћу бритком погашених свећа,
кроз тамнину чулно свевидећег ока,
призивам уздахе несталих „порока,”
ал’ не умем увек нечег да се сећам.

Походе ме мисли од гребена грубље,
кликер котрљави, што на тужном лицу
твори се у болну сузу жеравицу,
па у амбис тонем, све дубље и дубље.

Тек понекад, када раскрилатим снове
осећам да могу к’ небу да се винем,
ал’ кад се разбудим почињем да минем.
Не умеју крила кроз јаву да плове!

БРОД ЖИВОТА – Мирослав Мирко Стојадиновић

БРОД ЖИВОТА

Кад из мирне луке крене
На пут дуги брод живота
Ту су хриди ту су стене
Искушења и страхота.

Док је море тихо, мирно
Брод живота само плута
Плутајући плови журно
Тад не може да залута.

Недогледна та пучина
Брод живота у помами
А видици црна тмина
На пучини често сами.

Незасита наша хтења
Из похлепе ил незнања
Животна су премеждења
И видик нам то заклања.

А кад дуну са свих страна
Сви ветрови и олује
На броду је пуно рана
И јаук се тешки чује.

Кормилом се тешко влада
Из руку се често стрже
Животом би да овлада
А муње ће да га спрже.

Брод ни тада не занеми
Обилази страшне хриди
Своме циљу ипак стреми
Ка обали што се види.

Настави са читањем “БРОД ЖИВОТА – Мирослав Мирко Стојадиновић”

HOD PO ŽICI – Jasmina Dimitrijević

HOD PO ŽICI

Osećam da me voliš.
Oči te odaju.
Zasijaju kada me ugledaš.
Znam da sam zaposela tvoje snove.
Tvoja sam java i san.
Znam…
Ali, ti se bojiš.
Najlakše je pobeči.
Bojiš se da te ne povredim.
Da te ne ostavim slomljenog srca.
Rekao si da je moje.
Da za mene kuca.
Ako je moje, zasto ga uzimaš?
Vrati mi ga natrag….
A ne…
Najlakše je pobeči.
Kukavice!
Zavolela sam najvećeg kretena na svetu.
Ne vidi prst ispred nosa.
Kockaš se našim osečanjima.
I na tvoju, i na moju štetu.
Pročitaj mi misli.
Čućeš da ti moje srce šapuće :
” volim te”.
Strah te da se zaljubiš.
Nikada to nisi bio u životu.
Bojiš se ljubavi.
Bežiš…
Nisi bežao ispred puščanih cevi.
Bežiš od žene koja te voli….

Настави са читањем “HOD PO ŽICI – Jasmina Dimitrijević”

РАДОЈКА У БАЊЕ – Живојин Манојловић

ИСПОД НАСТРЕШНИЦЕ – Даница Рајковић

 

ИСПОД НАСТРЕШНИЦЕ

Многима сам била настрешница,
штитила их од ветра и кише.
И данас због тога испаштам!
Све одлази у заборав, добро се брише.

Када човека обузме брига,
не може донети одлуку праву.
Бори се са тешким мислима
и одговор добије у своме даху.

Многима сам била настрешница
и скровиште за драге људе.
Свако је изабрао своју страну.
Да ли је овако морало да буде?

После сваке тамне ноћи
сване сунчан дан…
Љубав је јача од бола,
а срећна прича нема крај.

Настави са читањем “ИСПОД НАСТРЕШНИЦЕ – Даница Рајковић”

ПоезијаСРБ – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Нови пројекат


Радна верзија корица – по слици Бранка Мијатовића

ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – ЋИРИЛИЦА

Бранко Мијатовић је покренуо иницијативу за издавање заједничког зборника песама под називом ПОД ИСТИМ КРОВОМ. Ја као уредник сајта и председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ сам поменуту иницијативу прихватио и ево крећемо у реализацију те идеје. Прва књига је већ у припреми. 

Детаљи:

  • Уредник: Бранко Мијатовић;
  • Издавач: Удружење песника Србије – Поезија СРБ;
  • Учесници: 10 песника који пишу на сајту www.poezija.rs;
  • Издавање књиге финансирају песници, учесници у пројекту;
  • Са свим ауторима потписаћемо уговор о издавању књиге који ће садржати и цену учешћа за сваког песника;
  • Сваки песник добија 10 А5 страна у књизи за биографију,  своју фотографију и песме;
  • Биографија са фотографијом може бити на једној А5 страни;
  • Књига ће имата оквирно око 110 страна А5 формата заједно са предговором уредника и издавача;
  • Књигу би радили у тврдом, биндованом и прошивеном повезу, а дизајн корица би се усагласили уредник и издавач;
  • Тираж књиге је 100 примерака, по 9 за сваког од учесника, а остатак остаје издавачу за потребе обавезног примерка и архиву;
  • Припрема књиге за штампу: Бранко Мијатовић и Љубодраг Обрадовић;
  • Лектура песама – сваки аутор за своју поезију, а финална лектура  уредник књиге;
  • Учеснике у овом пројекту предложиће уредник књиге и издавач и о томе их контактирати и од њих затражити сагласност за учешће;
  • Контактирани учесници радове могу слати на мејлове:

Уредник књиге: branko.mijatovic1949@gmail.com
Издавач: pesnik@poezija.rs

IMA NEŠTO

Ima nešto što ne možeš čuti,

drhtaj duše napukle u trenu,

nešto što se iz očiju sluti,

raskoš cveća sve dok ne uvenu.

 

Ima nešto što ne želiš znati,

neke tajne zakopane stoje,

bolan sreću ne možeš imati,

u paketu ne idu oboje.

 

Ima nešto što vuče ka sreći,

tanka struna prirasla u srcu,

ima nešto što ne možeš reći,

 

reči blage sagore na suncu.

Ima nešto što ne možeš dati,

bolan sreću ne možeš imati.