ЧОВЕК – Здравка Пап

ЧОВЕК

Све ће зоре пробудити таму
и човек ће шешир ставити на главу
и кренути у сусрет својеглавости
и истини коју чува за друге.

Сакриће се у мислима својим
и постаће човек без имало стида
и рећи ће у лице све што мисли.

Изаћи ће пред гомилу људи
и говором пробудити савест
и прислонити разум уз човека
и сабрати оно што му одговара.

Никад ником он признати неће
сујета и туга да је његов израз
и да не зна како да остане читав
И љагу да спере са лица.
Настави са читањем “ЧОВЕК – Здравка Пап”

ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ – Сандра Сања Мајра Миладиновић

ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ

И шта би могла да ти кажем
Ти птицо драга предивног гласа
Сем да си моја рођена душа
Бисера зрно у мору спаса!

А чекала сам те годинама
Није те била ко ветра даха
Кад усред лета спарина бане
А жедна земља пуца од страха!

Што баш сад слете ниоткуда
Кад суза престаде да се нада
Даде ми трептај срцу што  заста
Знам бејах грешна души што страда?!

Ти и не питаш како ћу даље
И знам већ спремаш крила за лет
А што па да ти сада не признам
Вртлог је страсти мој прави свет!

Док играм игру бурнога мора
Ватрене стреле около лете
Анђеле питам као и тебе
Зар вечно остах несташно дете!?

Дај пусти перо чаробно једно
Не би ли  збиља остала навек
Јер чекала сам те годинама
Трептају срца, ти си мој завет!
Настави са читањем “ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

НЕКЕ ПЕСМЕ НЕЋЕ ПРЕЖИВЕТИ – Љиљана Тамбурић

НЕКЕ ПЕСМЕ НЕЋЕ ПРЕЖИВЕТИ

Неке ће се песме кроз снопове светла
провлачити као свици кроз пшеницу
миловаће класје топлим дахом лета
личиће на златну меку плетеницу.

Неке ће се песме рађати ко деца
уз јауке болне руке што их пише
порођајни крици даље од месеца
од свемирског јеха одјекнуће више.

Неке ће се песме певати уз кишу
и звучаће као дивна химна среће
у другим ће тужне риме да се бришу
док на одру дана већ се гасе свеће.

Неке ће се песме у књигама наћи
од њих ће се плести нежни руковети
друге ће ко сунце на западу заћи
изгубљене негде, неће преживети.

Љиљана Тамбурић

ЖУПЉАНИ ЗА НЕЗАБОРАВ – КЦК

Video – Slaviša Paunković – Kulturna dešavanja Kruševac

У Белој сали је одржано ЖУПСКО ВЕЧЕ У ЧАРАПАНИЈИ и приказана је књига
ЖУПЉАНИ ЗА НЕЗАБОРАВ аутора Живомира Миленковића Жиће.

Пред пуном Белом салом наступили су поред аутора и гости из Жупе: Миодраг Шароњић, Гвозден Ђолић и Драгић Тодић.

У програму су још учествовали: Љубица Петковић, др Радомир Биочанин и Миланка Стевановић.
zupa 1
Настави са читањем “ЖУПЉАНИ ЗА НЕЗАБОРАВ – КЦК”

ОМАЖ – Милета Пршић

Милета Пршић је рођен у Треботину 1952. године, а преминуо је 20.02.2023. године у 71. години живота.

Радио је у КПЗ Крушевац. као секретар КУД-у Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице све до одласка у пензију.


Био је и активни члан КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице у фолклорној секцији где је припремио многе игре млађих категорија, а активно је изграо фолклорне игре у омладниској категори. Такође је био активан и у драмској секцији где је припремио сценографије за бројне драмске представе. Водио је целокупну технику КУД-а: појачало, осветлеље, фактички је све за успешне наступе КУД-а Вук Караџић било у његовим рукама.

Био је сарадник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.


Настави са читањем “ОМАЖ – Милета Пршић”

Mokra krila anđela

 

Nestajem u zvjezdanoj prašini noći

tvoj poljubac med u saću

mala li si vječnosti satkana od strasti

da platim račun u zoru ću pasti.

Drže me njegove ruke,

taj obruč od zlata, okupana poljupcima njegovim,

moji snovi od stakla.

Ljubi mili dok srce je slijepo u nemoćnim kadžama ljubavi.

Na tvom ramenu moji poljupci su ostali

mokra krila anđela sad nose gladni orlovi.

Iznad rijeke mjesec oči sakriva , u tvom scu usnula.

STARICA

Vežen stolnjak i sveća na stolu,

opojni miris slavskog kolača,

tiha i sama u svome bolu,

tužna starica sobom korača.

 

Vreme joj uze životnog druga,

o sinu dugo ništa ne znade,

lice joj brazdi sramotna tuga,

život joj preteške boli dade.

 

Na blagdan sama i ovo veče,

suzom k’o vinom žito preliva,

Sa kim će sutra kolač da seče,

da kim će triput da se celiva.

 

Poslednjom snagom ikonu ljubi,

za zdravlje svojih Boga preklinje,

u oku životni sjaj se gubi,

dušu prekriva ledeno inje.

 

Klonu ruka i kandilo pade,

poslednji dah iz grudi iskoči,

Tužna i sama Bogu se dade,

zanavek stara zatvori oči.

 

autor

Jovica N. Đorđević.

 

ТИШИНА – Душан Комазец

Рођени смо овде, међ’ цвећем ливада
у веселом рују где дивота груша!
Обгрљени сеном „дебелога хлада”
измамисмо мирис горких оскоруша.

Још сећања сетна помало миришу
на огњиште, ал’ нас чежња путујућа
у олује носи где вали кидишу!
Пронашли смо увир свога потонућа!

Прохујаног чојства ко сме да се сети?
Приђоше времена, где баш свака вашка
кочоперно смела, воли да припрети
здружена у руљу, јер не сме обашка.

‘Вргнут нам је наум Светосавских хтења!
Чекајућ’ „ Михајла” да слети са мачем
нечујно, с уздахом што нас тихо мења,
ми се успут, мало придружисмо „јачем”.

Сустигнути, ту смо где смо се и стекли,
негладни истине што може да смрви
тужно бивствовање. Нисмо се порекли,
па они последњи постадоше „ први”.

Пали смо у бездно где безнађа рује,
где тихују чежње, сновиђења јасна,
где о ничем лепом не сме да се снује!
Тишина о „смрти” толико је гласна!

Милан Зајић из Велике Врбнице добио Плакету општине Александровац

Београд – Фебруара 2023.


Милан Зајић

За вредног и даровитог Милана Зајића из жупског села Велика Врбница зна цео Београд и Србија. Овај двадесетогодишњи младић не само што је добар шахист, већ и одличан студент који ће на а­ факултету организационих наука у Београду бранити докторски рад.

Ове особине су определиле чланове Комисије СО Александровац за награде и признања, да поводом Св. Три­фуна – Дана општине, Милану Зајићу додели Плакету општине.

Миланова биографија још више потврђује мишљење Комисије и аутора ових редака да је реч о изузетном спортисти, човеку и научнику, који је успешно завршио основне и мастер академске студије на Високој школи за пословну економију и предузетништво у Београду са просеком 10,00. Тема мастер рада била је “Утицај знања и нових технологија на економски раст зема­ља у развоју
и транзицији”, а дипломског рада: “Анализа стања иновационог предузетништва у Републици Србији “.

Иначе, Милан је готово увек блистао. У основној и средњој школи је био одличан ђак и носилац је Вукове ди­пломе. Са 17 година је постао велемајстор у шаху. Олимпијски репрезен­тативац Србије и вицешампион Света до 15 година. Екипни вицешампион Европе до 19 година. Играо је успешно за сениорску репрезентацију Србије на екипном првенству Европе у Грузији 2019. године.


Милан Зајић игра симултанку

Као врхунски спортиста, имао је позиве од америчког УТД универзитета из Даласа и руског универзитета, “Ломоносов” из Москве. Члан је шаховског клуба “Јелица ПЕП”, са којим је освојио Прву лигу Србије 2020. године. Поседује адекватно знање из енглескогјезика.

Милан је учествовао и у финалу за нај­бољу пословну идеју у бизнис инкубатору у Крушевцу. Био је проглашен за најбољег младог спортисту града Крушевца. Држао је школу шаха у Крушевцу и има искуства у раду а младима. Изузетно је амбициозан и посвећен свему што ради.

– “По завршетку докторских студија размишљам да се вратим у Жупу и својим знањем и умећем помогнем развој општине” – каже Зајић.
Настави са читањем “Милан Зајић из Велике Врбнице добио Плакету општине Александровац”