У ИГРИ СВЕТЛОСТ – пријатељу, пилоту Р.В. Митру Мијатовићу.
Високо у пољу таме,
бокори звезда горе,
мрклином се Луна сели,
до плиме светла, плама зоре.
Кад статисти небески, потроше сјај,
знаци светлости дотакну сан,
живот се покрене бујно,
одморно Сунце, објави дан.
БАСНА ОРАО И ЦРВ – ИВАН КРИЛОВ.
Плаче орао сузе рони, сретне га црв и упита: „ Зашто плачеш?
А како не бих плакао, сломио сам крила. Црв се замисли па рече: „ Ја немам крила, цео живот гмижем, па ето не плачем“, хтео је желећи искрено да утеши орла. „ Е јадни мој црвићу, више вреди само један мој лет, него цели твој живот“. Настави са читањем “У ИГРИ СВЕТЛОСТ… – Андреја Ђ. Врањеш”
У Рлици, селу у подножју Јастребца, 30. 4. 2023. године одржана је по осми пут поетско-ликовна колонија „РЛИЦА 2023.“ која од ове године носи назив “РАТКО ТОДОСИЈЕВИЋ БАЋО”, по крушевачком сликару и песнику, једном од оснивача поетско-ликовне колоније у Рлици. Манифестацију су организовали мештани поменутог села и Славољуб Милошевић из В. Шиљеговца, а подржава је и Удужење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На манифестацији су учествовали сликари: Канић Јулија и Канић Бранко, Небојша Милићевић – проф ликовне уметности, Ђорђе Јоковић – Крушевац, Зоран Анђелковић – Мрзеница, Светлана Смиљковић – Београд, Матеја Стојановић, Јованка Лалић и Мирко Стојадиновић
Своју поезију су говорили чланови Удружења Песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Даница Рајковић, Сандра Миладиновић, Милосав Ђукић Ђука, Првослав Пендић Пенда и Мирко Стојадиновић, а Братислав Костадинов је говорио своје афоризме. И овога пута је Удружење песника Србије поклонило књиге из своје издавачке продукције организатору манифестације. Погледајте слике из Рлице и са Ликовно-Песничка манифестације „РЛИЦА 2023.“ и придружите се жељи учесника манифестације и мештана села да се до Рлице изгради асфалтни пут и тако лепоте овог краја учине доступним грађанима Крушевца и Србије… Музички део испратио је магистар Есад Попара на хармоници, а певали су Сандра Миладиновић и Милосав Ђукић Ђука и други…
ЖИВИШ У МЕНИ
Живиш у мени,
дар си од Бога.
И божанствена светиња
Огњена Марија.
У теби је,
све мирисно
и шарено.
Нетакнута природа
у теби сија.
Чуваш моје
детињство
и камене стене
посуте цвећем,
моју брзу
и бистру реку…
Узаном стазом
лане шеће.
Чуваш ми
непресушне изворе
и моје име
исписано на дрвећу.
Око њих
маховина зелена,
а на њу
јастребови слећу.
Небројано пута
говорим о теби,
у сваком мом
даху си ти.
Живим
да те волим,
о теби пишем,
о мојој Рлици.
Из Здравиња када кренеш,
мораш зором да пораниш
па на „косу“ кад изађеш
да на длану село видиш,
пејзаже и облаке
ко у бајци описане.
Кад наставиш красном гором,
стићи ћеш на раскрсницу,
видиш цркву и Змајевац,
у даљини Иљадницу.
Ту је Бучје с хладном водом,
добродошли у Рлицу!
Црква света, Огњена Марија,
као светионик и даље сија.
Док пред њоме данас стојим,
младости се сетим давне,
видим слике са сабора,
близнакиње, цуре бајне.
Остаде ми у сећању
кад смо некад били деца,
сабор у Рлици,
код цркве, подно Јастрепца.
Кажу да је зими,
Рлица сва бела,
само иње на гранама
и сметови насред села,
а Јастребац гордо седи,
са Ђулице и Сестрице,
он у своје село гледи.
Кад пролеће замирише,
живот буја, а песма се ори,
Иљадницом чобанчићи
свако своме стаду збори.
И јагода и купина,
у Рлици свега има.
Ма где били, ма где пошли,
у Рлицу добродошли.
Под овим тужним небом већ виђено се збило!
Своје црвене међе порушили смо сами?
Проказани „сведоци” сведочили су чило.
Лагали безразложно да срце још нам плами!
Опет смо дигли туђе барјаке на катарке
лишени покајања, неопхрвани стресјем.
Поседали без стрепње у потопљене барке.
Изругивали себе најлепшим смехотресјем!
„Добродошли” туђини нас виде к’о незнанце?
Ми још спознали нисмо да ли треба утећи,
ил да творимо себе у неке нове странце,
јер како другачије овде се не порећи?
Е моји весељаци, фарисеји нам суде,
Сада смо добровољци који продају душе?
Док “Пилат” пере руке, да л’ постајемо јуде,
саучесници, оним који нам снове руше?
Нека нас! Бар смо „часно” стигли до понижења,
утопљени к’о душе, песничке, тужне, кајне
и нико не зна како опет до Васкрсења?
Давно смо загубили стазе небеске, рајне!
Vidi u gradu zec
peva i mrsi mreže,
glođe u parku mali kepec
kiti laži a pravi mećave.
mali veliki zec voli sokake
porastao probio strahova magle
vidi ga ,penje se na nebeske čardake
slini uz kuće prevelike cigle.
gle zeke na vrh tašmajdan planine
pa sada soli oblake
i baca kišu na mirise borovine.
Nemoj zeko pa ti si glodar
ne traži drugima postojanje
jer si ti mali kupusar
a daleko si ti od vaseljenje.
za tebe su štap i šargarepa
ne možeš biti sultan,
jer orlovima pripada megdan
a tebi livadice i rupa.
I ne gledaj u visine
jer se prodaješ za šaku deteline,
dole uši mali zeko
i ne prosipaj mi ti mleko.
Mali prijatelju smanji gas
idi brate na kukavice aerodrom,
nađi kompas u srcu zeko
nisi ni pevač a nisi ni grom.
ti bez ožiljka prodani zeko
mala umišljena fleko,
Za nebesa si mnogo mali
komarci su veći trag ostavili.
Zato idi brate kući
i ostavi se zvezdanih noći.
У Биоскопу Крушевац, 29. 4.2023. године у 12:00 часова одржана је годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на којој је усвојен извештај о раду и финансијски извештај за 2022. годину, као и план рада и финасијски план за 2023. годину. Затим је донета одлука да се годишња Награда равноправноо додели: Слађани Бундало из Крушевца и Лепи Симић из Цириха, ценећи посебно квалитет њихове поезије као и њихову ангажованост на свим пословима Удружења песника Србије ПоезијаСРБ. Награда се састоји од дипломе, уметничке слике и 5 књига из издавачке продукције Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Скупштини је председавала Светлана Ђурђевић Ђурђа.
У наставку у 13:00 часова одржана су ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ. На сусретањима смо прочитали одлуку да се годишње награде доделе: Слађани Бундало из Крушевца и Лепи Симић из Цириха, за изузетну активност као чланова Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у досадашњем раду. Награду за Лепу Симић из Цириха је преузела Латинка Ђорђевић која ће јој је уручити у Цириху, а Слађани Бундало ћемо награду уручити на неком од следећих програма. Затим је Даница Гвозденовић прочитала по једну песму Лепе Симић и Слађане Бундало. Доделили смо и 2. награде Љиљани Тамбурић: за књигу године у области поезије и за квалитет поезије на конкурсу Љубав и Вино 2023, као и прву награду Јовани Марковић по конкурсу Љубав и Вино за 2023. годину… (Наравно, Управни одбор Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ једногласно је донео одлуку да се за књигу године у издавачкој продукцији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за период од 1. 1.2022. године до 31.12.2022. године прогласе књиге и то:
– за област поезије награду равноправно деле: књига Бранка Мијатовића из Шапца НЕКО ЧУДНО ДОБА и књига Љиљане Тамбурић из Крушевца ПЕСМА МИ ЈЕ ИМЕ;
– за област духовне поезије:књига Миљка Шљивића из Глободера ЖИВОТ У ВЕРИ;
– за област прозе награду равноправно деле: књига МЕЂЕ – Првослава Пендића Пенде из Крушевца и књига ПЛОД – Наде Милосављевић Кети из Крушевца;
– за област монографије: књига Монографија – МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК 2008.-2021. – Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић;
– Похваљена је књиге прозе: КЊИГА ЖИВОТА – Дарко Рашета из Београда; Неке награде смо уручили на прошлим Песничким сусретањима ПоезијаСРБ, неке смо послали поштом, а неке ћемо тек послати, па се зато извињавам осталим награђенима што их овом приликом нисам поменуо./Допуну текста у загради дао је 2.5.2023. године Љубодраг Обрадовић/)
У наставку програма смо представили 3 књиге Данице Рајковић из Крушевца: ЛИНИЈА ЖИВОТА, ИСКУШЕЊЕ и ИСПОД НАДСТРЕШНИЦЕ. Доделили смо јој и награду за 15. објављених књига. Осим аутора, Даничину поезију су читали и Данијела Јевремовић, Живота Трифуновић, Латинка Ђорђевић, Милосав Ђукић Ђука, Саша Милетић, Љиљана Тамбурић, Олга Раденковић, Сандра Миладиновић, Боривоје Видојковић, Даница Гвозденовић и Мирко Стојадиновић. О књигама Данице Рајковић је говорио Љубодраг Обрадовић. У последњем делу сусретања наступили су афористичари: Драган Матејић, Братислав Костадинов и Саша Милетић, као и песници Милош Ристић, Мирослава Смиљанић, Миломир Терзић, Љубиша Шапоњић, Мирослав Кркић, Милан Марковић Лака и Првослав Пендић Пенда. Цео догађај су својом музиком улепшали: Драган Живановић, Бата Петровић, Сандра Миладиновић и Љубиша Боровац… Водитељи програма су били: Данијела Јевремовић и Љубодраг Обрадовић.
