DUHOVI-TROJICA-Miroslav krnjeta

Voskrese Hrist sa Krsta
oblaci ga predali u zagrljaj
milostivom Ocu u nebeske
kolevke sjaj,
tamo gde je ljubav čista.
Ostalo tužnih dvanaest suza
dvanaest Hristovih reka
Gospodnjih reči ljubavi lepeza,
nebeskih sluga rajskih besednika.
Svaka rana je reč Jerusalima
teći će kroz važa usta
vetrovi Jevanđelja nosiće ih
na kraj sveta,
sa silom Heruvima i Serafima.
Čekajte deco Apostoli svetlog krsta
silazi sila sa Božijih stepenica,
Duhovi sveprisutni i Sveta Trojica
kazuju sejte Jevanđelje rajskim vetrovima
putem
Gospodnjeg prsta.
Jer bez daha Jerusalima
prazan drum bi ostao Apostolima,
o Sveta Trojica palite svetlo
ugasite Jevanđeljima tamu i zlo.
Dolazi vreme neće biti
čovek ni gladan ni gubav
verujem konačna reč je ljubav.
Gajimo ljubav,veru,nadu,
Duhovi nam u domovima mir sade
ruža Jerusalima ne cveta u hadu
Gospod traži vrt u duši kristalne vode.

КРЛЕТКА – Душан Комазец

Откад похрлисмо стазом недорека
у безгласју тужном престале су речи.
Сви опрости бивши постадоше јека
што к тишини хрли, дасе одлелечи.

К’о да су нам судбу суђаје исплеле,
на белом папиру црно нам се пише!
Можда су нас очи урокљиве клеле,
па белег прошлости стално нам се брише.

Нечујно смо к’ себи примицали међе,
преорали своја стратиште и гробље.
При сусрету с братом мрчили смо веђе.
Туђину умилни, постадосмо робље!

Као поданици без сопства и хтења
поништисмо писмо, огњиште и претке.
Семе смо маслачка ког дах ветра мења.
Постали смо птице, чудне, тужне, ретке.

Можда ћемо смерно, „ми што нисмо знали”,
винути се к небу као ладолежи,
ал’ се нисмо никад упитали да ли
у бекству од себе виша правда лежи?

КО НАМ ТО ГАСИ ФЕЊЕРЕ – Љиљана Тамбурић

КО НАМ ТО ГАСИ ФЕЊЕРЕ

Чији су оно косачи пшеницу нашу што косе
па с пелином је замесе и нуде нам горак хлеба
Ко с божурова наших стреса капљице росе
па их посипа отровом и како умиру, гледа.

Чије то вране гракћу изнад кровова царских,
ко земљу краљева србских поганом ногом гази,
чији стражари стоје испред дворова рајских
са изговором да нејач, нечију, од нас пази.

Ко се то игра жмурке с косовским живим Богом
и гаси фењере на путу, Литије Православне,
како се зове човек што злочиначком ногом
знамења гази у књизи, историје нам давне

Коме Грачаница смета и у њој Симонида
што без очију види, поносни народ што страда
Коме је трн у оку, вера у Христа и Вида
па трује извор из кога вечно се пије нада.

Чије то руке секу стабла косовских шума
те земљу преврће, црну, где србске кости леже,
ко се то памети игра, на уштрб бриткога ума,
чији то зуби злобе, шкргућу на нас и реже.

Чијим се словима пишу табле и путокази
пред србским светињама и вековним кућним прагом,
ко пуца у очи Христу, који на србство пази,
по гробовима јунака ко то плеше са врагом.

Они немају имена, ни образа ни лица,
они су државе своје тек јуче уцртали,
на њима крвави скути и очи децеубица
с оружјем силници јаки, у срцима црни и мали.

Љиљана Тамбурић

НАТАША – Бранко Мијатовић (Видео)

Бранко Мијатовић, Шабац – преузето са Фејсбука.

Настави са читањем “НАТАША – Бранко Мијатовић (Видео)”

SRDA

 

Srdo moja što se na me ljutiš,
dok behare miju majske kiše;
da li znadeš ili samo slutiš,
da mi behar na tebe miriše.

Sevap htedoh tebi da učinim,
žarko sunce u kosu  upletem;
pesmom tebi srce da opčinim,
od behara venčić da ti spletem.

Cvetnom rosom grudi da ti mijem,
duša tvoja s mojom večno diše;
međ’ bedrima čednost da ti pijem,
da te volim ja od svega više.

Kada zorom selim zamiriše,
sred behara sreću neću kriti;
i kad stanu tople majske kiše,
ti ćeš srdo večno moja biti.

autor
Jovica N. Đorđević
03.06.2023g.

ПОД ИСТИМ КРОВОМ – ПОЕЗИЈА 2. – ПоезијаСРБ


Корице – по слици Бранка Мијатовића

Да Вас обавестим, 18.11.2023. године је ЗБОРНИК ПЕСАМА – ПОД ИСТИМ КРОВОМ – Поезија 2.  – ЋИРИЛИЦА изашао из штампе. Од 20.11.2023. године почињео сам са испоруком књига. Књиге су добили: 1. Драгојло Јовић – Крушевац; 2. Данијела Јевремовић -Крушевац, 3. Миљко Шљивић – Крушевац, 4. Светлана Ђурђевић – Крушевац, 5. Даница Рајковић – Крушевац, 6. Живота Трифуновић – Крушевац, 7. Љубодраг Обрадовић – Крушевац…

Књиге су добили ових дана: 8. Бранко Мијатовић – Шабац, 9. Јовица Н. Ђорђевић – Неготин, 10. Андреја Ђ. Врањеш – Сремска Митровица, 11. Саво Божић – Нови Београд, 12. Весна Стојковић – Лесковац, 13. Драгана Миленковић –  Ново Село, 14. Иво Торбица – Владимировац, 15. Данка Мијатовић – Врчин, 16. Јован Рикић – Шабац…

У понедељак 11.12.2023. године шаљем 17. Жељку Поштићу – Смедеревска Паланка и 18. Милану Остојићу из Словеније на адресу: Милан Мандић – Врбас…

Зато, ако су Ваше песме у књизи, а још нисте, пошаљите ми адресу за доставу књига на мејл poezijasrb@poezija.rs и очекујте Ваших 5 примерака.

/За издавача Љуба Обрадовић./
Настави са читањем “ПОД ИСТИМ КРОВОМ – ПОЕЗИЈА 2. – ПоезијаСРБ”

SAMRTNO PROLEĆE – Jasmina Dimitrijević

SAMRTNO PROLEĆE

Gledam nasmejane ljude što srećni ulicom hode,
sa osmehom na licu dočekuju novo proleće,
moje trnovite staze  nigde me  više ne vode,
jedino meni  sada lasta sa juga ne doleće.
Gledam nasmejane ljude što srećni ulicom hode.

Gazim duboke bare otopljenog martovskog snega,
ko blatnjave cipele, tako mi duša s tugom osta,
verujući  u lažnu ljubav i odrekla se svega,
naša  nabujala reka davno ostala  bez mosta.
Gazim duboke bare otopljenog martovskog snega.

Zagrljeni smo nekada zimu svaku ispraćali,
posle jednog doviđenja ostala mi samo rana,
snove naše i veliku ljubav nismo sačuvali,
krenuo si na jednu, a meni osta druga strana.
Zagrljeni smo nekada zimu svaku ispraćali.

Umorna od bola želim snežne smetove da vratim,
ne veseli me sunce, ni prvo procvetalo cveće,
u zadimljenu krčmu neku  htela bih sad da svratim,
da dignem čašu i nazdravim za samrtno proleće.
Umorna od bola želim snežne smetove da vratim.
Настави са читањем “SAMRTNO PROLEĆE – Jasmina Dimitrijević”

У КОРПИ ПЕСМА – Андреја Ђ. Врањеш

У КОРПИ ПЕСМА

Јутро у Букину, отвори граја,
уши пробуди продоран звук,
Циганин, у таљиге мрлину скупља,
давнином рога, рањави мук.

Месец насукан на рту неба,
зрацима, нежно Сунце откачи,
у корпи песма, комадић хлеба,
гледају бистре дечје очи.
Настави са читањем “У КОРПИ ПЕСМА – Андреја Ђ. Врањеш”

ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ *Драгојло Јовић

 

ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ

Браћо моја Српски витезови
На Косову што сте живот дали
Божур цвеће по Косову равном
Крвљу вашом у црвено цвали.

Од Лазара до данашњег дана
Српска душа о Косову пева
Нисте залуд своје главе дали
Цело српство о Косову снева.

Метохијом здравица се пије
Манастирска звона Косовом се чују
Све док вода низ Ситницу лије
Српском земљом чуће се литије.

Српска деца још имају снаге
Да чувају што им Бог подари
Да Косовско Метохијску земљу
Обрађују и дечицу хране
Дедовину од свих зала бране.

Одавно се белосветске вране
Окомиле на земљу нам милу
А не знају да је Лазар Косово
Волео ко најдраже чедо му на крилу.

Аманет је Лазар српству оставио
Из Крушевца кад Косову крену
Да потомци своју земљу пазе
Да Видовдан славе, празник не погазе.

Ако некад,  сила буде моћна
У страну се мало Србадијо моја
Ничија до зоре још горела није
Метохијско вино Србин ће да пије.

Само сложно браћо и чувајте веру
Сила се не мери по оружју јачем
Већ по оном шта се бранит мора
А снага је наша крвца витезова.

На Косовском бојишту најбољи су пали
Хришћанство и слободу крвљу заливали
Потомцима оставише аманет
Да се Косово чува ко’ Видовдански завет.

                                  __________________________________

(Чуварима срца Србије)

 

Pesma meseca: maj 2023. *Jasmina Dimitrijević

 

DEDINI OPANCI

Prohujala mnoga leta, al` secanja vecno žive,
zov detinjstva prkosi im pa me srce tamo nosi.
Gde ostala draga kuća, gde su rodne nase njive,
proplancima  livadice gde trčasmo nekad bosi.

Lutanja je bilo dosta, rodnoj grudi hrle noge,
al’ taraba porušena, kapija je pala stara.
Mala kuća oronula uspomene čuva mnoge,
na basamku dragi deda ko da jošte tu odmara.

Oko mene svuda pustoš, stara trešnja osušena.
Nekada sam tako srećna plodove joj ubirala.
Verala se po njoj deca, behu lepa ta vremena,
sada suva samo pati, što imala tad je dala.

Muk, tišina oko mene, nikog nema da me čeka.
Samo cvrkut neke ptice u strehama što se skriva.
Od rastanka prohujalo skoro pola moga veka,
pa se pitam što je tako, dal` sudbina možda kriva.

Šetajući tom pustoši do bačvare dođoh male.
Stakla na njoj polupana, al` vremenu još prkosi.
Od kad dede nema više paučine carevale,
dugačke mi njine niti zaplesale svud po kosi.

Ustajali teški vazduh i memljivost neka vlada.
Palim sveću da osvetlim i razgrnem teret mraka.
Telo titra ko plamičak, malaksalost mene svlada,
bolna  prošlost pritisnula moja pleća sad nejaka.

Sve je isto kao što je dragi deda ostavio.
Iz prošlosti ko da  bačvom još se miris vina širi.
Sa tim vinom na svakoj je svetkovini nazdravio,
a sada je  nastanili sirćetare i leptiri.

Plamičak dok još zadnji izdišući dogoreva,
cijuk miša iz tog mraka u sadašnjost vrati mene.
Gorke suze krenule bi, al` im duša odoleva,
videh tada opanke mu tu odavno ostavljene.

S bolnom ranom usred grudi uputih se kroz dvorište.
I komšijska vidim vrata već odavno zatvorena.
Pa mi jadna duša moja samo nešto jošte ište,
da ko nekad u ognjištu bude vatra upaljena.

I dok tako stojim nemo po daljini pogled luta.
Kraj Morave što krivuda nekad naša njiva bila.
I sada sam poželela da je vidim zadnjeg puta,
k`o mala sam tako često njoj sa dedom odlazila.

I vrnuh se po opanke što je nekad obuvao
i po putu raskvašenom uputih se drumom znanim.
Tek sada shvatila sam da je amanet meni dao,
kada njega nema više rodnu grudu ja da branim.

Prepoznajem našu njivu, al’ strnjište na njoj ravno.
Zalutala jedna vrana uzaludno zrnje traži.
A sećanje probudi se kad bejasmo tamo davno
ostavljali strašilara na vekovnoj mrtvoj  straži.

Jos tužnija no što bejah ponovo se kući vratih.
Katanci su zatvoreni i boli su zaključani.
I tek tada suze pustih jer nesrećna sada shvatih,
da u blatu pokraj puta su  opanci mi ispali.

© Jasmina Dimitrijević, Srbija

Poštovani prijatelji lepe pisane reči. Dugujem vam samo jedno pojašnjenje, a to je: da  jedan autor može imati izabranu samo jednu pesmu u jednoj kalendarskoj godini. Znam da će neki reći da je to nepravedno,  jer zaista stižu izuzetno kvalitetne pesme od istih autora, ali je pošteno i da svi autori dobiju  šansu i prostor za eventualni izbor u konačnom odabiru pesme godine.  Nadam se da će te imati razumevanja za ovakav pristup izboru pesme meseca, jer konačno kvalitet uvek nađe svoje mesto.  Naravno, biće od koristi svako vaše mišljenje pa bilo ono saglasno ili protivrečno  dosadašnjem načinu izbora.  Sa najvećim poštovanjem svima koji pišu, šalju i prate sajt “POEZIJA-SRB” sa sedištem u  Kruševcu.                                                                                                                                               *Odgovoran za izbor pesama u 2023. godini

                                                                                                    Dragojlo Jović