Крвника траг је небо,
док на заоду умире
Сунце у мом срцу
прободеном мачем.
Са овог крста се боље види,
ако се човек, у себе,
као у недохватну даљину,
добрано загледа.
Омрзнуше ме,
а једном ће ме поново волети.
Кап отрова на усни
и пољубац Јуде, праштам.
Победе славим,
над сумњом и грехом.
Са венцем трња, исмејан,
ал` непокоран јачем.
Љубљен бити, него не волети
није поднети лакше.
Моје сузе видети неће
ни знати да над њима плачем.
Љубав све верује и
свему се нада.
Моја љубав никада не престаје.
ТРЕБА ЗБУНИТИ ЈЕСЕН – Миле Лисица
Миле Лисица, Бања Лука
ТРЕБА ЗБУНИТИ ЈЕСЕН
Спавао бих у твојој души
Ноћас
Треба збунити јесен
Расклопити зглоб по зглоб
Пустити свеж отров да капље из ока
Нека капље танко по крову
Нека гужва под кожом улице
Треба
Треба оздравити нашу бол
Блуз тек опалог лишћа
Бити само јесен
Јесен
Коју је благословило море
Дубоко у нама
Треба
Треба збунити јесен
Расклопити зглоб по зглоб
Уснама
LJUBAV I VINO – Čedislavka Popović
LJUBAV I VINO
Pod svetlima sveće tvoj osmeh sja
crveno vino baš mi noćas prija.
Kapljice vina na usnama stoje
uzbuđeno kuca toplo srce moje.
Dok ljubav pleše u staklenoj čaši
ređaju se vreli poljupci naši.
Ljubav kao vino u strasti dozreva
dok duša najlepšu pesmu peva.
Novi dan se rađa u sunčanom sjaju
srećna i snena u tvom sam zagrljaju.
U tvom pogledu i mirisu vina
moje telo obuzela je milina.
Ljubav raste ko loza vinova
Svaki tren sa tobom ko’ biser iz snova.
Настави са читањем “LJUBAV I VINO – Čedislavka Popović”
Pod svetlima sveće tvoj osmeh sja
crveno vino baš mi noćas prija.
Kapljice vina na usnama stoje
uzbuđeno kuca toplo srce moje.
Dok ljubav pleše u staklenoj čaši
ređaju se vreli poljupci naši.
Ljubav kao vino u strasti dozreva
dok duša najlepšu pesmu peva.
Novi dan se rađa u sunčanom sjaju
srećna i snena u tvom sam zagrljaju.
U tvom pogledu i mirisu vina
moje telo obuzela je milina.
Ljubav raste ko loza vinova
Svaki tren sa tobom ko’ biser iz snova.
Настави са читањем “LJUBAV I VINO – Čedislavka Popović”
Pola snoviđenja
U polumraku sobe, u polusnu
ja te polusetnim glasom dozivam.
Do pola te vidim, od pola sam na dnu
i pola tri je, tad se niko ne skriva.
Do pola te volim onda kada odeš,
a kada si tu ja cela sam.
I ni sama ne znam da li sam svesna
zašto te do pola osećam.
Polučujni tonovi tvoga glasa
unose nemir u moj polovni mir.
Govoriš kako nam nema spasa,
upoznajem sopstvenih misli vir.
Od pola te puštam, do pola se borim,
samo sam na pola ja uvek ja.
Pokušavam za sebe tebe da stvorim,
dok svetlost u mraku samo napola sja.
U polumraku sobe, u polusnu,
ja te polusetnim glasom dozivam.
Do pola te vidim, od pola sam na dnu
i pola šest je, tad se niko ne skriva.
NISAM TI REKAO- Veselin Mandarin
Nisam ti rekao da li mrtvi žive
da li vide sve, sa oka svoja dva,
ili život vode pod tamnom senkom
da im koža od vetra zanjiše.
Nisam ti rekao pesmu ovu ja,
pesmu meku, što mi dušu para
onako lagano i tiho,
da ne čuje niko.
Nisam ti rekao gde me život vodi,
ni što me majka rodi,
u ovom svetu bola
nevero moja.
Nisam ti rekao šta će sutra biti,
da li ću negde stići,
sa suze ove dve,
što pokvasiše svet.
Nisam ti rekao želju poslednju,
nju sa sobom poneću,
Bogu u miraz da predam,
krv je moja bedna.
A znaš li šta se nakon kraja zbiva?
I zašto život nije jedank svima,
pa se neko od kristala nosi,
a čovek za život se bori.
Пролеће -Здравка Пап
Нема пролећа
у твојој коси,
негде у мени
зове ме туга
да ти плетем
венац среће.
Од овог
прелепог бехара
сузе ми очи,
стегнута песница
гњечи твоју тугу,
не дам јој да дише.
Пролеће ме зове,
да се кријем
у мирису љубичице,
да осетим дах пролећа
и да му се предам.
Потражи ме,
у лету птица
почињем да живим,
хоћу да окитим
твоју косу
и заденем
за моју душу.
ПРИЂИ – Душан Комазец
Приђи и нежно одагнај ми снове
у којим мамну опсену сам срео
у лику жене што бездушно зове
уздахом страсним, па сам заволео
поноћи блудне где тихује патња,
где с молбом немом усуду се клањам!
Где снови худи одјек су и пратња
несталих чежњи, па морам да сањам.
Приђи да чујем шапат нежних речи
с усана медних, као нектар сочних.
И не дај, да те нехај срца спречи,
јер поглед њених очију порочних
Одише пламом јесени, што нуди
опојни мирис младог виногорја,
где нема чежње, немира, ни студи?
Приђи и буди шапат праскозорја!
Приђи и буди нежна виолина
ил’ барем харфа милозвучних жица.
Опиј ми душу као буре вина.
Приђи и буди прва снохватица!
Залуд те тражим жено тајанствена,
јер пре но што ме сан блудни опхрва
утихнеш нагло, к’о суза из зена.
Можда си само ти опсена прва?
ИЗНЕНАДА СУТРА-Здравка Пап
Изненада сутра
доживиш у трену
и не знаш
шта те је снашло.
Изненада сутра
цео живот може
да исприча.
Изненада сутра
цео живот може
да ти упропасти.
Изненада сутра
цео живот може
да ти изненади.
ПИНОТ НОАР – Милица Мирјанић
ПИНОТ НОАР
Под свјетлуцавим небом, у загрљају тмине,
љубав и вино плешу свој тајанстевни круг.
Као вино, што капи њежно падају у чашу,
тако и љубав долази, тиха, непримјетно, у дуг.
Вино
као
рубин,
струји кроз стакло њежно,
љубав као мелодија, свира у срцу тајно.
У вину проналазимо страст, у љубави свјетлост,
док плешу заједно, стварајући моћну вјечност.
У вечерњем сјају, када тишина прича приче своје,
љубав и вино се сусретну, тајанствени спој у ноћи своје.
Чаша у руци, као калеидоскоп емоције скрива,
испод звјезданог покривача, љубав своје снове покрива.
На уснама укус вина, у очима свјетлост љубави,
додирима њежним, стварамо причу своју праву.
Вино тече попут времена, љубав попут вјечности,
спојене у пјесми, стварајући хармонију необјашњиву.
Вино
као
рујни
пољубац,
на уснама оставља траг,
љубав као књига, чије странице никад не блиједе.
Узалудне ријечи, јер ови тренуци су као тихи стих,
гдје вином натопљене усне говоре љубав тишином свог бића…
све у један њих.
Кроз винограде љубави, шетајући заједно,
додири руку као птице нек’ лете слободно.
У чаши вина, сјаји сјај заласка сунца,
љубави и вину, пјесма вјечна, без краја ни почетка.
Нека капљице вина буду пољупци њежни,
а љубав нека буде водич кроз ноћи без краја.
У овом плесу вина и љубави, откривамо чар,
јер у њиховом споју, срце наше проналази мир,
а душа са другом душом загрљај.
У сваком гутљају вина, откривамо тајне срца,
јер ова пјесма о љубави и вину, створена је само за нас двоје,
душе које се истински воле.
TOPLINA VINA – Biljana Vidović
Biljana Vidović, Pančevo
TOPLINA VINA
Sveto drvo od davnina
od tvojih plodova nastaju čarobna vina
za zdravicu svakog slavlja
čoveka koji živi u duhu pravoslavlja.
Sveti Trifun tvoje grane čuva
ledni vetar kada duva.
Nežno sunce tokom leta umoli da sja
tvoj plod da se zdrav razvija,
suze iz oblaka šalje na te
da plodove tvoje zlate.
Grozd raskošni na trpezi careva često gost beše
još češće u obliku isceđene smeše
koja i dušu tiranina zagreje
prinudi ga da se smeje.
Eh, šta mogu za te reći ja
dok u oku mome suza sja!
Tekućino pitka opijaš polako
jednom si me opila tako
ugrejala moje srce ledno
učinila da se osećam manje bedno.
Tekućino Bogu mila
život si mi te noći spasila
crvena kao krv vrela
moju bol si odnela.