Крвника траг је небо,
док на заоду умире
Сунце у мом срцу
прободеном мачем.
Са овог крста се боље види,
ако се човек, у себе,
као у недохватну даљину,
добрано загледа.
Омрзнуше ме,
а једном ће ме поново волети.
Кап отрова на усни
и пољубац Јуде, праштам.
Победе славим,
над сумњом и грехом.
Са венцем трња, исмејан,
ал` непокоран јачем.
Љубљен бити, него не волети
није поднети лакше.
Моје сузе видети неће
ни знати да над њима плачем.
Љубав све верује и
свему се нада.
Моја љубав никада не престаје.
(Прочитано: 62 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.298.183 пута)