Категорија: Milica Mirjanić

„Моје драго“ – Милица Мирјанић

„Моје драго“

У сумраку растанка, тужне су сјенке пале,
ријечи су стајале, као птице доласком хладног доба.
Срце тихо јеца, растанак кроји свој пут,
а љубав, попут птице селице, тражи ново љубавно крило,
некада, што је топло уснило.

Ти си био моје сунце, свјетлост у тамној ноћи,
растанак је попут олује, која носи снове далеко и широко.
Али у теби, пронашла сам љубав, попут трајне ријеке,
и у мом срцу, ти ћеш остати заувијек.

Растанак је попут плеса посљедњих корака,
али у тим тренуцима, осјећам захвалност и снагу љубави.
Твоје ријечи су као мелодија која не престаје свирати,
и у мом сјећању, твој смијех увијек ће блистати.

Ти си ми био ослонац, камен темељац нашег свијета,
растанак је попут птице која напушта гнијездо, али с вјером у нова узлетишта.
Твоје додире памтићу попут њежног повјетарца,
и у мом срцу, твоје мјесто остаће трајно, као свијетла звијезда…
као топлина нашег гнијезда.

Растанак доноси бол, али и сјећања топла,
твоја љубав, била је попут сунчеве зраке, што грије и кад ноћу крочиш.
У мом срцу носићу успомене као благо,
јер ти си био моја љубав, моје пролазно али незаборавно чудо,
моје драго.

Настави са читањем “„Моје драго“ – Милица Мирјанић”

ПИНОТ НОАР – Милица Мирјанић

 

ПИНОТ НОАР

Под свјетлуцавим небом, у загрљају тмине,
љубав и вино плешу свој тајанстевни круг.
Као вино, што капи њежно падају у чашу,
тако и љубав долази, тиха, непримјетно, у дуг.

Вино
                   као
                                  рубин,
струји кроз стакло њежно,
љубав као мелодија, свира у срцу тајно.
У вину проналазимо страст, у љубави свјетлост,
док плешу заједно, стварајући моћну вјечност.

У вечерњем сјају, када тишина прича приче своје,
љубав и вино се сусретну, тајанствени спој у ноћи своје.
Чаша у руци, као калеидоскоп емоције скрива,
испод звјезданог покривача, љубав своје снове покрива.

На уснама укус вина, у очима свјетлост љубави,
додирима њежним, стварамо причу своју праву.
Вино тече попут времена, љубав попут вјечности,
спојене у пјесми, стварајући хармонију необјашњиву.

Вино
као
                рујни
                                      пољубац, 
на уснама оставља траг,
љубав као књига, чије странице никад не блиједе.
Узалудне ријечи, јер ови тренуци су као тихи стих,
гдје вином натопљене усне говоре љубав тишином свог бића…
све у један њих.

Кроз винограде љубави, шетајући заједно,
додири руку као птице нек’ лете слободно.
У чаши вина, сјаји сјај заласка сунца,
љубави и вину, пјесма вјечна, без краја ни почетка.

Нека капљице вина буду пољупци њежни,
а љубав нека буде водич кроз ноћи без краја.
У овом плесу вина и љубави, откривамо чар,
јер у њиховом споју, срце наше проналази мир,
а душа са другом душом загрљај.

У сваком гутљају вина, откривамо тајне срца,
јер ова пјесма о љубави и вину, створена је само за нас двоје,
душе које се истински воле.

Настави са читањем “ПИНОТ НОАР – Милица Мирјанић”

ТАЈНА – Милица Мирјанић


ТАЈНА

За тебе нико неће знати.
Остали,
можда си ми само најбољи друг био,
али си увијек био ту када ме је нешто забољело.
О нашим сновима само ми знамо,
и мјесто састанка траг,
нашу чежњу само ми познамо,
не знаш, колико си ми био драг.
Несклад наших трептаја, ствара нови сјај,
сваки његов поглед упућен мени,
ствара нови доживљај.
Тропске кишне шуме и пејзаж зеленила,
сами, ти и ја,
ни за шта, то, не бих замијенила.
Док, на обали… гдје шкољке сан уморан хвата,
узбуркани таласи дочаравају усамљеност нашу,
новоотворено вино и чаша уз чашу.
Смијех и суза шума,
самоћа и прашума.
Спајала нам је руке усамљеност та,
или падање мрака,
ко зна?
Сами, ти и ја,
нешто нас топло опија,
да ли је у мени срећа или болна истина,
да је ово све неистина.
Желим да сједимо заједно и
гледамо правац обзорја,
сами, ти и ја
до новог праскозорја.

Настави са читањем “ТАЈНА – Милица Мирјанић”