ТРЕБА ЗБУНИТИ ЈЕСЕН – Миле Лисица


Миле Лисица, Бања Лука

ТРЕБА ЗБУНИТИ ЈЕСЕН

Спавао бих у твојој души
Ноћас

Треба збунити јесен
Расклопити зглоб по зглоб
Пустити свеж отров да капље из ока
Нека капље танко по крову
Нека гужва под кожом улице

Треба
Треба оздравити нашу бол
Блуз тек опалог лишћа

Бити само јесен

Јесен
Коју је благословило море
Дубоко у нама

Треба
Треба збунити јесен
Расклопити зглоб по зглоб

Уснама

ЈЕСЕН – Миле Лисица

ЈЕСЕН

Не могу ја њима рећи колико волим
јесен
Слеп је то народ
Груб

Не уме са бојама
А јесен без боја

Може ли неко замислити јесен без
боја

И дланове пуне лишћа
И оно чекање кише
Целу јесен без жуте
Без шарених кишобрана
Што расту из ребара случајних
пролазника
На улицама којима си пролазила
И оним до њих
На којима те још увек чекам
На којима те још љуби
Моја душа

Не могу ја њима рећи колико волим
јесен
И онај мали свемир испод капута
Када се скупиш уз мене
А прсти нам се уједају
Од среће
А загрљај постане мера свега

Не могу ја њима рећи колико волим
јесен

И да сваки лист је
Само љубав
Само љубав твоја

Настави са читањем “ЈЕСЕН – Миле Лисица”