Светога Трифуна трон – Драгутин А. Ђукић


Драгутин А. Ђукић, Чачак

Светога Трифуна трон

Земља Србија –
свето пространство…
Између постова, слава
и пијанстава,
разбашкарила се
као уснуло царство.

Цијело си љето
ваздух удисала
Крушевца, Александровца, Тополе…,
Шумадију у себе примала
и више се пута заљубљивала…

Не жале се пића Рубина,
посебно не вина
укусна, која слави и Овидије.
Са скела скачу жестоки момци, чека их дубина
и спасиоци – амфибије.

Прича си да си, о моје несреће,
лако прихватала цвијеће,
вином наливала
и припита ме дозивала.

О животу, а уз вино,
срицали смо вјешто, фино
и одлазили у кино.
Дуго љето опјевавали римом,
да неби смо били
затечени зимом.

Наши дани удвоје,
којим нас подари Бог,
били су лијепи и моћни.
Сјећам се тренутка сваког,
до најдрагоцјенијег – ноћи.

Моју драгу заведе Плиније,
за навијек. Не, нема шале!
Сад рубиново вино пије
‘сред пјесничке Багдале…
Настави са читањем “Светога Трифуна трон – Драгутин А. Ђукић”

In vino veritas – Verica Radenković


Verica Radenković, Niš

In vino veritas

Nisam vinopija prava
ali kad vino popijem
moje zadremaju muke.
U srcu seme tuge
ne treba sejati
ko zna hoće li nas
već sutra sunce grejati.
Staro vino moga dede
očuvaće mene zdravu.
Malo ljubavi i malo vina
sve do groba mene leče.
Imam samo sebe i vino,
čistog mirisa puna je čaša
pa crvene sveće palim
i iz najslađeg sna te zovem.
Настави са читањем “In vino veritas – Verica Radenković”

LJUBAV – Marko Stošić Stomark


Marko Stošić Stomark, Beograd

LJUBAV

Ima jedan čudnovat cvet,
njega poseduje ceo Svet.
Neobjašnjiv, pun iznenađenja, zahteva potražnju,
održava ljude, ako mu bar malo poklone pažnju.
Ne košta ništa,
a svaki čovek na kugli zemaljskoj
pored njega iznova zablista.
On je nevidiljv, oblika nema,
ali je vlasnik svačijeg uma, svačijeg tela.
Izmami osmeh, donosi radost,
najbolji drugovi su mu i starost i mladost.
Ime mu je poznato, svima znano,
za ljubav vreme nikad nije stalo.
Настави са читањем “LJUBAV – Marko Stošić Stomark”

LJUBAV – Maja Marinković


Maja Marinković, Subotica – Irska

LJUBAV

Koliko vode u mom telu ima,
toliko sam od ljubavi sačinjena,
misterijom njenom obavijena,
pa zauvek ostaje nedokučiva.

Možda samo u tišini snova
postoji način kako da iskažem
da od boje ljubavi mi nema draže,
nit’ zvuka do njenog slasnog zova.

Nalazi se u isto vreme
u visinama, kao i dubinama,
prepliće se sa svačijim sudbinama
čijih težina sobom spira breme.

Mogla bih život ljubavi da posvetim
i kroz ove reči shvatam
da ljubav život je,
svojom mi milošću pomaže da osvestim
da najlepše može da me okrepi
ljubav, kad njene prihvatim darove.

Настави са читањем “LJUBAV – Maja Marinković”

Strah

Govoriš uporno da tvoj strah lik nema,

ni sam nisi svestan njegove moći,

a dobro znaš šta se to sprema

kad se pretvoriš u bezbroj neprospavanih noći.

 

Usnula tišina grebe na vrata pakla,

to se misli tvoje vraćaju da gore,

u pepeo pretvore sve što nije od stakla,

samo tako mogu nove zablude da stvore.

 

Vetar huči kroz tvoje praznine,

vrata za sobom istina zatvara,

ne uspeva laž da zaživi od tmine,

samo postaje bezlična utvara.

 

Svojim te kandžama sve dublje vuče,

kao živim peskom povlačen nestaješ,

i što se više boriš, sve više si utučen

i pokopan si, da dišeš prestaješ.

 

Neću nikome reći da znam

čega se plašiš kada si sam.

БУРМА – Милосав Ђукић Ђука


БУРМА

Наздрављам ти ноћас планино моја,
теби која грлиш небо,
реке и цветна поља.
Наздрављам Ани Карењиној
и свим јунацима храброга строја.

Јесењин је вином исписао песме,
негујући увек „принцезу поспану“,
величао живот, величао душу
и  дане и ноћи што у песми стану.

Ја уз вино желим да ти се одужим,
уз пољубац нежни руке да ти пружим,
уз музику тиху да нас ветар носи,
љубави, жено са  цветом у коси.

Рађање и умирање све је у тој чаши,
сузе, пољупци и заљубљени погледи наши.
У чаши су песме већ заборављене,
у чаши и данас твоја бурма стоји,
испијам је ноћас, у очи те гледам,
то је бурма твоја, ја је вину не дам.

© Милосав Ђукић Ђука,
Јануар, 2024. Крушевац

Kategorija: Odrasli pesnici

 

ПОМЕРИ СЕ МАЛО -Здравка Пап

У очима бљесак,
ватра у срцу
не прелази у срећу;
куцају на врата
да се вежу
у линију живота,
буктиња и сјај
показују пут.
У тами ја те чекам
и надам се
да ћеш доћи,
видим у очима патњу
у срцу милујем сузу,
дођи не питај
како сам жива,
чекање ме одведе у рај,
срце твоје на длану носим,
да му нико не каже:
-помери се мало.

НАША ЉУБАВ

Љубав је наша кано сиње море,
к`о пролећна киша која сипи благо;
Љубав ми твоја утеха у тузи,
богињо љубави сво си моје благо,

Корачам нежно по сновима твојим,
љубим твоје руке и пред тобом клечим;
ти дах си, анђео, моје душе снене,
процвет`о пупољак ком недам да свене.

Али тебе нема анђеле најлепши,
никада те нећу ја срести на јави;
иако те волим, лудо, безнадежно,
ти постојиш само тек у мојој глави.

Одлепршај нежно из живота мога,
вај, изађи једном из боемске флаше;
јер ти си фикција мене пијанога,
лик твој видим увек на дну винске чаше.

ЗАПИТАНА – Радојка Милошевић

Радојка Милошевић, Београд

ЗАПИТАНА

Ти си ме вино, чашу за чашом обузимало
па нисам знала да ли меандрирам, левитирам,
неспретно се приземљујем, дижем,
зурим у даљину, као да некога тражим.
Ко би то могао бити? Можда ти, драги?
А зар ниси давно отишао, нетрагом?

Ако ниси, можда смо заједно пили
па је вино твоје команде преотело, као и моје.
Изгледа, зато не можемо да се нађемо.
А кад ти вино, изгубиш своју моћ
да ли ћемо ми тада повратити нашу,
чвршће стежући дарове љубавног заноса?

Бахусе, кажи ми најискреније шта се збило,
зашто си све око мене опио:
и улице, и њене мачке раштркане по ћошковима
и јавор за чије се стабло држим забодених ноктију…
А мислила сам да ће обухват драгог
око мог струка бити довољан да ме придржава.
Бахусе, макар ми шапни, где је сада он?

Настави са читањем “ЗАПИТАНА – Радојка Милошевић”

МИТ КОЈЕГ ЈЕ САЧУВАЛО ВРЕМЕ – Андреја Ђ. Врањеш

МИТ КОЈЕГ ЈЕ САЧУВАЛО ВРЕМЕ

Дедал је упозоравао сина, не лети високо ИКАРЕ,
Сунце је јако, истопиће ти крила,
Икар је летео све више и више,
Сунцу ближе.
Кад је пао,
трагедија је прерасла у мит,
о младости која се одважила у немогуће.
Ни после људи нису престали да лете.
Икаров лет  је први путоказ ка слободи.
И пад је лет рече „ПЕСНИК.“
Настави са читањем “МИТ КОЈЕГ ЈЕ САЧУВАЛО ВРЕМЕ – Андреја Ђ. Врањеш”