Vetar mi u kosi zastao
dah u uzdahu
srce se sakrilo u suzu
pitaš me
da li je tako bilo
sve se moje u tebi sakrilo
skupilo
bolno uz dušu ti se privilo
da suzi
da ćuti
na predjašni život da se ljuti
što je bez tebe bivao
budući da sanja
stidom da želje prikriva
bivalo je ponekad
da i nemoguće biva
slutiš koliko s’ tobom
sam živa
a pamtiš i da mrtva sam bila
da našao si me spaljenih krila
hoće li biti opet da biva
da ruka u kosi poput vetra zastane
da duše se dve u večnost jednu nastane
pitaš me
da li tako je bilo
ili ti je proleće jesen nastanilo
dahom u grudima
grumen kamene tuge razbilo
pa bilo prokucalo
odskočilo
pitam te da li je i u tebi živo
a bivalo je da je bilo
da proleti i spaljeno
da ustane zgaženo
Oživi umrlo
bivalo je da je bilo
u belegu malom sve se skrilo
pod desnim bedrom
tu malo levo
gde te ćutanje moje
u tajnu uvelo
zaključalo
zasanjalo
za zauvek ostavilo.
