Ja neću ljubiti više – Božo Popadić Aktus

Ja neću ljubiti više Što si se srce stislo, šta mi te tako muči, zar dosad u životu nikada gubilo nisi? Možda je toga i bilo al’ boljelo ovako nije, jer nikada tako jako ne zavoljeh ženu prije. Ne mogu preboljeti nikad, pa što god samnom bilo, da više mi neće reći “Volim te moje milo” Znam … Настави са читањем “Ja neću ljubiti više – Božo Popadić Aktus”

BozoAktus

Ja neću ljubiti više

Što si se srce stislo,
šta mi te tako muči,
zar dosad u životu
nikada gubilo nisi?

Možda je toga i bilo
al’ boljelo ovako nije,
jer nikada tako jako
ne zavoljeh ženu prije.

Ne mogu preboljeti nikad,
pa što god samnom bilo,
da više mi neće reći
“Volim te moje milo”

Znam srce moje bolno
da ne možeš
prestat’ da voliš,
zato ćeš da me mučiš,
vječno zbog nje da boliš.

A duša ranjena moja,
spremna je da se seli,
poslije ljubavi izgubljene
neme ni ona više čemu
da se raduje, veseli.

Tješe me, lakonski vele,
postoje žene druge,
no uzalud sve im to je
kad usne njene žele.

Ja neću ljubiti više,
poslije nje žene druge
radije ću ostati vječno
u zagrljaju samoće i tuge.

(C) Božo Popadić Aktus

JABUKE I DUNJE – Ljubodrag Obradović

JABUKE I DUNJEJabuke i dunje,na ormaru stoje.Ja i sad čeznem,u odaje tvoje. Da uz mesec do zore,ljubav iskrimo bajnu.I da uz igru i razvigore,bludimo u slatku tajnu.Ima svetlosti u vazduhu,igre u telu, pevanja u duši…Ti toplinu donosiš beskrajnu, i nadu da život uvek ne guši.Tvoja strast i moj uzdah,i niko se posle ne kaje.Tek  zaiskri … Настави са читањем “JABUKE I DUNJE – Ljubodrag Obradović”

JABUKE I DUNJE

Jabuke i dunje,
na ormaru stoje.
Ja i sad čeznem,
u odaje tvoje.

Da uz mesec do zore,
ljubav iskrimo bajnu.
I da uz igru i razvigore,
bludimo u slatku tajnu.

Ima svetlosti u vazduhu,
igre u telu, pevanja u duši…
Ti toplinu donosiš beskrajnu,
i nadu da život uvek ne guši.

Tvoja strast i moj uzdah,
i niko se posle ne kaje.
Tek  zaiskri naš osmeh…
Ujutru opet sam ostajem.

Tvoja lepota i moja čeznja…
I lepa uspomena se izmami.
Lutali smo nekad pejzažima tela,
sad lutamo kroz život sami.

Jabuke i dunje,
na ormaru istrule.
Zar više ne umem,
u tvoje lagume ?

(C) Ljubodrag Obradović.

Peta Ljubav – Miljojko Milojević

PETA LJUBAV Petak,13.jul, tzv.Crni petak. I,ovde,više Zelenjaka greje li, greje, a nigde hlada, nigde sveže sene… Neki alkos pada, ustaje i sam se sebi smeje. U trenu na ramenu osetih nežnu ruku žene. Osvrnem se… Uronim u zenice njene, u te oči svele -čas plave, čas zelene… Nemo kažem sebi:seti se, seti, čije su ovo … Настави са читањем “Peta Ljubav – Miljojko Milojević”

Bile

PETA LJUBAV

Petak,13.jul, tzv.Crni petak.

I,ovde,više Zelenjaka greje li, greje,
a nigde hlada, nigde sveže sene…
Neki alkos pada, ustaje i sam se sebi smeje.
U trenu na ramenu osetih nežnu ruku žene.

Osvrnem se… Uronim u zenice njene,
u te oči svele -čas plave, čas zelene…
Nemo kažem sebi:seti se, seti,
čije su ovo oči, ovo lice što tugom preti…

I sećanje kresnu ko puška zapeta:
“Oh,Heti, ti si! San, java- il’ pričina!?”
“Ne, mili, ne! Ja sam Nina. Nina,
tvoja draga fina -tvoja ljubav peta!”

Laka kao pero, kao sen,
neku čudnu energiju širi:
težak i učmao dah je njen…
Al’ mi, ipak, na jorgovan miri…

Pomislih: gde ćemo sad,
a ona:”Pa, ovde- u Beli grad!”
Uđosmo u Beli grad.
Lepo, čisto, klima radi -sveže…
A moje misli, mutne, lutaju, beže…

Ko je bogu na istini?
Kojoj li je raka dom: Heti, ili Nini?
Njeno bledo-žuto lice ko čivit poplavi,
dodirom me hitrim i šapatom zatravi:

“Umrla je Heti, ona što ti u Beloj Lađi
pravila scene, ona sklona tuči i svađi…”
Ispismo kaficu pa odosmo u Diližansu,
zatim u Poslednju šansu.
Na kraju i u Prešernovu klet,
gde je pio moj boemski svet.

Kad god htedoh ceh da platim,
kelner samo do stola svrati:
“Ne, ne gospodine,
plaćeno je -čast od Nine!”

Do Novog groblja odveze nas Crni taksi.
Tek tu -u kolima, sad već kasno,
ljubila me, kao nekad, ludo, strasno …
Kad ustade, na trotoar i ne stade-
a nestade…
***
Na ulici, ispred stana,
naježih se kakav košmar:
horor, zbrka, dar-mar:
da po gradu, u sred dana,
na očigled živog sveta,
vampirica sa mnom šeta!?

Ko me ljubi, ko me časti:
vampirica, ili Nina -moja strasna ljubav peta?!
Mora da je Heti živa, Nina mrtva-njena žrtva,
pa sad petkom po gradu šeta
zbog osveta i nemira,
il’ žestoke, lude, strasti?

(C) Miljojko Milojević

Spontano i tiho

Spontano i tiho želim da te volim, da ti suze sa lica pretvorim u cvetne vrtove i maglovita svitanja, oteram sa tvog jastuka. Zelim da te pogledam, dodirujem i mazim. Da ti šapnem poneku glupost uveće i da zaspimo u isto vreme. Zelim da uberem jabukin cvet i njime dodirujem tvoj svaki osmeh a ti … Настави са читањем “Spontano i tiho”

Spontano i tiho želim da te volim,

da ti suze sa lica pretvorim u cvetne vrtove i maglovita svitanja, oteram sa tvog jastuka.

Zelim da te pogledam, dodirujem i mazim. Da ti šapnem poneku glupost uveće i da zaspimo u isto vreme.

Zelim da uberem jabukin cvet i njime dodirujem tvoj svaki osmeh a ti da skidas jutarnju rosu s trave i ostavis trag u mojoj kosi.

Želim da se tvoj sjaj utapa u moje lice i oci, da svaki moj dan zapoćne sa tvojim osmehom.

Sunce, toplo i lepo, tako drago i daleko ja te ipak volim.

(prvo sunce nakon mnogo tmurnih dana)

VOLI ME-Aleksandra Mladenović

VOLI ME   Sama u ulici kestenova… Trzalice za utišane strune niz redove oblakodera deru tišinu u meni…. Gde će se svrteti  ovi točkovi od olovnog punjenja  otežali? I ovaj smeh u pesnicama stisnut izmišljen je samo za naš susret, moguć….verovatan…ipak… Odlutao mi pogled, dimi nad krovovima kiša i  strepnju došaptava niz oluke……                               …..voli … Настави са читањем “VOLI ME-Aleksandra Mladenović”

VOLI ME

 

Sama u ulici kestenova…

Trzalice za utišane strune

niz redove oblakodera deru tišinu u meni….

Gde će se svrteti  ovi točkovi

od olovnog punjenja  otežali?

I ovaj smeh u pesnicama stisnut

izmišljen je samo za naš susret,

moguć….verovatan…ipak…

Odlutao mi pogled,

dimi nad krovovima kiša i  strepnju

došaptava niz oluke……

                              …..voli me?…

Ne, to nije moguće.

Bakarnim sjajem ovlaženo lišće me zavarava

u ovo lenjo nedeljno prepodne-

kao sobarica sa pregačom koja samu sebe laže,

bez snage i volje da zamahne krpom….

Prate me štapovi ogoljenih grana

kao mumije……ćute mi te….

Samo još vetar zavija u njinim kostima,

dok, korak po korak,

kao nevesta ove točkove momenata od olova

kotrljam kao po kazni….

                             Vrisnuću: “Voli me!“ -i niko

u ulici kestenova neće čuti,

do tvoja podsvest srebrnom vrpcom vezana

za pupak večnosti,

prosute ovim dugim pločnicima,

razilaza, bezizlaza,

mogućeg…..verovatnog…..ipak…

Kupam se u moru šarenih trzalica

koje u magli svetluckaju i rasipaju odsjaje

vremešnih domova po njihovoj staklastoj površini

i shvatam……..

                            …..Voli me…..

Poderani vez sa bodom tišine u oku,

okidač je probuđenih struna,

oroz na rukavici kojom štitim ovaj smeh

u pesnicama stisnut,

izmišljen samo za našu ljubav,

moguću…..verovatnu…….ipak…..

ODRASLIMA TREBA POMOĆI – Stojanka SEKA Zakić

Odraslima treba odmah pomoći da se ponovo smiju kao djeca, da ne izmišljaju stalno probleme, da se raduju s djecom do mjeseca. Odrasli uvijek nekuda žure, glava im puna, prepuna problema; na svijetu nema odraslog stvora da nekih bezveznih problema nema. / Zašto su odrasli uvijek umorni, neraspoloženi i blijeda lica, ne raduje ih ni … Настави са читањем “ODRASLIMA TREBA POMOĆI – Stojanka SEKA Zakić”

Odraslima treba odmah pomoći

da se ponovo smiju kao djeca,

da ne izmišljaju stalno probleme,

da se raduju s djecom do mjeseca.

Odrasli uvijek nekuda žure,

glava im puna, prepuna problema;

na svijetu nema odraslog stvora

da nekih bezveznih problema nema.

/

Zašto su odrasli uvijek umorni,

neraspoloženi i blijeda lica,

ne raduje ih ni ljeto, ni zima;

da li ih raduju njihova djeca?

Odrasli uvijek nekuda žure,

glava im puna, prepuna problema;

na svijetu nema odraslog stvora

da nekih bezveznih problema nema.

/

Odraslima treba odmah pomoći

da se raduju kao njihova djeca,

i da bar ponekad sa svojom djecom

na mašti lete srećni do mjeseca.

Odrasli uvijek nekuda žure,

glava im puna, prepuna problema;

na svijetu nema odraslog stvora

da nekih bezveznih problema nema.

Ovo nije kraj

Ti… očima zatvorenim pratiš pokrete usana na usnama… Ja… usnama dodirujem vrhove tvojih trepavica, dah tvoj na vratu osjećam… Mi… u snu koji traje, snu što budi osjećaje zaspale u vremenu, još od davnina… Ti i ja, mi trajemo sanjajući snovima zaljubljenim, stvarnost je teška otima snove… Nedajmo ljubav, otmimo je samo za nas. Tragajmo … Настави са читањем “Ovo nije kraj”

Ti…
očima zatvorenim
pratiš pokrete usana
na usnama…

Ja…
usnama dodirujem
vrhove tvojih trepavica,
dah tvoj na vratu
osjećam…

Mi…
u snu koji traje,
snu što budi osjećaje
zaspale u vremenu,
još od davnina…

Ti i ja,
mi trajemo
sanjajući snovima
zaljubljenim,
stvarnost je teška
otima snove…
Nedajmo ljubav,
otmimo je
samo za nas.

Tragajmo
oboje u nadanju
snoviđenja što bude…
ljubav je jača…
ona pobjeđuje.
Slabi samo gube.
Ovo nije kraj,
ljubav nam snagu daje.

USNIH – Miro Beribaka

Usnih     Usnih te noćas, kao nikada prije, obnaženu, smjelu… Imala si samo moju košulju ogrnutu preko ramena i čežnjiv osmjeh, a ja te gledah, gledah ta koljena… Ne mogoh se nagledati!   Usnih kako ti moji prsti ostavljaju, tragove po bedrima, a ja gledam kako brzo nestaju, a ti samo govoriš: „Ljubi me, … Настави са читањем “USNIH – Miro Beribaka”

Usnih

 

 

Usnih te noćas,

kao nikada prije,

obnaženu, smjelu…

Imala si samo

moju košulju

ogrnutu preko ramena

i čežnjiv osmjeh,

a ja te gledah,

gledah ta koljena…

Ne mogoh se nagledati!

 

Usnih kako ti

moji prsti ostavljaju,

tragove po bedrima,

a ja gledam kako

brzo nestaju,

a ti samo govoriš:

„Ljubi me, ljubi me jako,

nemoj da staneš“!

Ljubih te noćas,

kao nikada prije…

 

Usnih noćas

tvoje prste u mojoj kosi,

kako me stišću

na grudi ti bijele, nabrekle…

Pomislih: ”Koliko…”?

I slušah tvoje srce,

dugo slušah,

slovo po slovo:

„Do crvene planete,

do najudaljenije zv’jezde…“.

 

Otvorih oči,

još bi pomrčina,

nestade san, brzo

kao tragovi mojih prstiju

sa bedara ti,

samo u jednom kutu sobe,

ostade tvoj osmjeh

i tvoj glas:

“Ljubi me, ljubi me jako”!

Osmjehnuh se, gorko…

 

(C) Miro Beribaka

Nemoj ni ti – Lela Stojanović

NEMOJ NI TI Neću da glumim da nemam krvi seljačke, i da ne znam šta je, štala, pojata, njiva i porta. Ma ne mogu da se divim jarmu bez volova, kaci bez kupusa, buretu bez rakije koji u sred kafane žive. I nemoj da mi neko polomi testiju iz koje su baba i deda vodu … Настави са читањем “Nemoj ni ti – Lela Stojanović”

NEMOJ NI TI

Neću da glumim

da nemam krvi seljačke,

i da ne znam šta je,

štala, pojata, njiva i porta.

Ma ne mogu da se divim

jarmu bez volova,

kaci bez kupusa,

buretu bez rakije

koji u sred kafane žive.

I nemoj da mi neko polomi

testiju iz koje su

baba i deda vodu pili,

u njoj živi duh mojih predaka

i naši će duhovi u njoj biti

kada nas ne bude bilo.

I nemoj da se čudiš,

što mi je kaiš tkanica,

i što znam koje je hajdučka trava,

kantarion i majčina dušica,

već idi, udahni čist vazduh

u našim šumama,

napi se vode sa izvora,

uplaši se zmije i guštera,

zakiti se cvetom sa livada,

i nemoj ni ti,

jer ja neću da glumim

da u meni krvi seljačke nema.

(C) Lela Stojanović