Добродошли!
ЉУБАВ Љубав није само реч, већ нешто много више, због љубави се рађаш ил’ мреш, летиш високо или не дишеш. Љуљушка између јаве и сна, рађа јутра чаробна. Уништава све мисли црне, туга и јад се у пепео мрве. Брише сузе из ока, ни бора више није дубока. Авантуристу у теби роди, да без стида … Настави са читањем “Љубав – Маријана Младеновић – МариМ”
ЉУБАВ
Љубав није само реч,
већ нешто много више,
због љубави се рађаш ил’ мреш,
летиш високо или не дишеш.
Љуљушка између јаве и сна,
рађа јутра чаробна.
Уништава све мисли црне,
туга и јад се у пепео мрве.
Брише сузе из ока,
ни бора више није дубока.
Авантуристу у теби роди,
да без стида радиш све што ти годи.
Воли снагом вулкана,
бескрајем свемира, дубином океана.
Љубав није реч само,
уколико јој се безусловно предамо.
Марија Младеновић
CRVENO JESTE Pamflet na pamflet- iliti što reče Vuk:utuk na utuk! Budi se Istok i Zapad, Budi se Sever i Jug! Još sve je crveno i sada, bilo je i biće i mora sve dok rujna, svetla, zora zdravom, časnom, umu sviće! Crveno jeste,- crveno je nada! U borbu kad krenu rob uz roba, uz … Настави са читањем “CRVENO JESTE – Miljojko Milojević-Bile”
CRVENO JESTE
Pamflet na pamflet-
iliti što reče Vuk:utuk na utuk!
Budi se Istok i Zapad,
Budi se Sever i Jug!
Još sve je crveno i sada,
bilo je i biće
i mora
sve dok rujna, svetla, zora
zdravom, časnom, umu sviće!
Crveno jeste,- crveno je nada!
U borbu kad krenu
rob uz roba, uz druga drug
i razviju zastavu Slobode-crvenu,
crveni biće Sever i Zapad
i dalek žarki Jug!
Feudalizmu, ropstvu, bliži se kraj!
Pocrveneće Zapad ko mrkva,
zbog genocida i pljačke bez časti i stida!
U crvenoj vatri planuće i njegova ’crkva’:
lopovi, fratri, odže i popovi …
Crvena krv je u svesnom proleteru
što zna za: šerene laže,
lopovski profit, mesije i veru feudalnu, slepu…
Za njega ne važe floskule česte:
da crveno jeste samo ‘prirepak na đavoljem repu!’
Granuće sunce crveno,
planuće crveno ko krv proletara
i neće ga ugasit’, nadmeno,
ni poete, ni vojske turbo-mlaznih profitera,
…ni lopovi, ni špijuni, ni tajkuni, ni popovi…
Crveno jeste, beše i biće san
nauke, srpa i čekića.
I svanuće dan ovog veka- kao leka
protiv onih što bi hleba s’ ropskog neba
bez nauke i motike i fabrike!
Crveno jeste, beše i biće
sve dok zora rujna sviće!
U život se kladim:da tako mora i treba!
Crveno, volim te do neba!
Napred! Leva, leva, leva-
častan svet te s tugom sneva!
(C) Miljojko Milojević
AKAŠA Povedi me sebi, do litice najdublje misli, vezanih očiju, moliću jekom da tlo izgubim, ispruženih šaka goreću da dno obljubim. Odvedi me.Sad. Korenja sna srž su pritisli. Povedi me da se poslenjim padom stopim u smešu zemlje i praha, akaše i krvi, bez kapi pljuska vulkane ću da potopim. Odvedi me. Pogubi moj … Настави са читањем “AKAŠA-Aleksandra Mladenović”
AKAŠA
Povedi me sebi, do litice najdublje misli,
vezanih očiju, moliću jekom da tlo izgubim,
ispruženih šaka goreću da dno obljubim.
Odvedi me.Sad. Korenja sna srž su pritisli.
Povedi me da se poslenjim padom stopim
u smešu zemlje i praha, akaše i krvi,
bez kapi pljuska vulkane ću da potopim.
Odvedi me. Pogubi moj sram, budi prvi.
Povedi me niz kanjone praska i postanja
nagni me nad krater eksplozije mraka,
skočiću , ne žali, evo, sve sam manja.
Odvedi me. Strmoglavo sam, kao nikad jaka.
Povedi me do litice najdubljeg pra-stiha
ne daj mi da čekam, tu kob obećanja i raj,
trag će mi se znati, erupcija nemušta i tiha.
Odvedi me i raduj se. Postaću akaša, znaj!
Još sekund koji čekaću možda oslušnuti tišinu korak da ti poznam umirujem sebe mislima bez smisla svanuće dan čekaću čudo i ko zna možda i procveta pupoljak uveli možda i zapevam od tuge pokisla ugledam ti oči kao nebo plave nek padaju reči ko cvetovi beli neka duše bez zvanica slave A dani hladni još … Настави са читањем “Zgaženi cvet”
Još sekund koji čekaću možda
oslušnuti tišinu korak da ti poznam
umirujem sebe mislima bez smisla
svanuće dan čekaću čudo i ko zna
možda i procveta pupoljak uveli
možda i zapevam od tuge pokisla
ugledam ti oči kao nebo plave
nek padaju reči ko cvetovi beli
neka duše bez zvanica slave
A dani hladni još hladniji bivaju
pahulje nežne pokriše blatnjave staze
žao mi samo što mi u duši stanuju
ta sećanja davna što me živu gaze.
Seoska idila Sela su nekada bila puna seljana Ostala je idila, blijeda sjećanja… Svici ne svite, bez purnjave dima… Nestale su sjedaljke, jutra s pijevcima… Ne čuju su volujske rike proplancima Trule teljige u vajatima ugaslima… Sablasna tišina u lednim noćima… Jeza dušom i tijelom se prožima… Sela su bila nekada, eh nekada… Plašim se … Настави са читањем “Seoska idila Arsenije Lalatović”
Seoska idila
Sela su nekada bila puna seljana
Ostala je idila, blijeda sjećanja…
Svici ne svite, bez purnjave dima…
Nestale su sjedaljke, jutra s pijevcima…
Ne čuju su volujske rike proplancima
Trule teljige u vajatima ugaslima…
Sablasna tišina u lednim noćima…
Jeza dušom i tijelom se prožima…
Sela su bila nekada, eh nekada…
Plašim se više nikada…
Č A M A Samoći se vrnuh, k’o ker domu svome……. cvileći na pragu da povratak javi….. preslatka ga čama svog zubima davi…. ostarih, dok stigoh spasu jedinome…. Lanac da l’ me čeka? Vec mašem mu repom…. otežao jezik visi, vučja je sloboda prosta… vraćam se samoći rado, dana već mi dosta.. u … Настави са читањем “Č A M A……..Aleksandra Mladenović”
Č A M A
Samoći se vrnuh, k’o ker domu svome…….
cvileći na pragu da povratak javi…..
preslatka ga čama svog zubima davi….
ostarih, dok stigoh spasu jedinome….
Lanac da l’ me čeka? Vec mašem mu repom….
otežao jezik visi, vučja je sloboda prosta…
vraćam se samoći rado, dana već mi dosta..
u mraku mi lakse biti , kod ociju, slepom…
Gospodaru, ne stavljaj mi omču oko vrata…
drugde nema ovoj šapi mesta da se zgreje…
u kolevci čame ker će glasno da se smeje…
zavijanjem samotana bez sestre i brata….
Samoćo! Gazi me tim stopalom hladnim…
kad drukčije pašče živeti ne ume…
sve naplati čama , al’ sve i razume…
gledam drugog kera i smatram ga jadnim….
jer samoću nema, ni čemu da se vrati…
šutira ga čizma tog blaženstva družnog…
nagrada mi- mirna šapa ovog kera kužnog….
jedino u čami umem, sretna, zalajati….
Aleksandra Mladenovic…..2009.
Istorija Istorija, Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života! Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim! Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna! Ona je tu bila kad se rodio iz vremena! Ona mi je to rekla, Kada je njeno nago telo sijalo mi … Настави са читањем “”
Istorija
Istorija,
Da ne daje se svakom rekao bih da je majka života!
Da nije često silovala svoju decu rakao bih da je volim!
Ona je bog života jer niko ga bolje ne zna!
Ona je tu bila kad se rodio iz vremena!
Ona mi je to rekla,
Kada je njeno nago telo sijalo mi u očima!
I posle, dok je pisala moje ime na svojoj beloj koži!
Ni krvi nije žalila i nisam znao više koja je njena
Niti me je pitala kako sam je našao ni kako sam prošao!
Pored mrkih cuvara i ratnika njenog carstva!
Noseci stvari što smrti kao osmeh poklanjaju.
Sa rukama od krvi i puknutim kamenim srcem oštrim.
Pitala nije da li me ono boli kada mi je rekla ostani!
Ostani tu kraj mene, sve je tvoje sto vidis!
I živi koliko ti se živi,
Dok ovaj svet decu ne poželi radjati!