KRUGOVI – Ljubodrag Obradović

KRUGOVI Krugovi oko tebe, steže ti se svest. Da li nekom srce zebe i boli ga tvoj neuspeh. Tvoji susreti sa javom, na vašaru ljudskom. Otišli su glasnici u noć, odsjaj je sad svetlost. U daljini tutnji oluja, duša je struna na vetru. Gde te nosi rečna struja, zna li to iko na ovom svetu. … Настави са читањем “KRUGOVI – Ljubodrag Obradović”


KRUGOVI

Krugovi oko tebe,
steže ti se svest.
Da li nekom srce zebe
i boli ga tvoj neuspeh.

Tvoji susreti sa javom,
na vašaru ljudskom.
Otišli su glasnici u noć,
odsjaj je sad svetlost.

U daljini tutnji oluja,
duša je struna na vetru.
Gde te nosi rečna struja,
zna li to iko na ovom svetu.

Čemer se penje uz kičmu.
Sam sebi si dosadan.
Jaš samo jednu priču,
i u krevet ćeš pospan.

Kako sebi da objasniš,
sve strahove i svu zebnju.
I gde da se skrasiš,
kad stalno si za šetnju.

Krugovi oko tebe,
čemer klizi uz vrat.
Reka ima i vrtloge,
uz druga sad je brat!

(C) Ljubodrag Obradović

POLJUBAC – Marijana Mladenović – MariM

Poljubac Poljubac, taj nežni dodir tvojih mekih usana, dah moje ljubavi, strast tvoje želje i mojih snova. Poljubac, najlepši i najslađi način da ostaviš trag na meni. (C) Marijana Mladenović MariM

MariM

Poljubac

Poljubac,
taj nežni dodir
tvojih mekih usana,
dah moje ljubavi,
strast tvoje želje
i mojih snova.
Poljubac,
najlepši i najslađi način
da ostaviš trag na meni.

(C) Marijana Mladenović

MariM

POMEN PJESNIKU (ALEKSI) – Miro Beribaka

Pomen pjesniku (Aleksi)   Odavno sam htio napisati pjesmu, veliku i jaku da se svi dive i da sa mojim rimama žive, da zna me svako i svako kliče: “O zdravo junače, živio pjesniče”. I probam ovako, probam onako, al’ nešto ne ide, nije baš lako, promijeni pero, obrni okreni, stihovi nejaki, tupi i drveni. … Настави са читањем “POMEN PJESNIKU (ALEKSI) – Miro Beribaka”

Pomen pjesniku (Aleksi)

 

Odavno sam htio napisati pjesmu,
veliku i jaku da se svi dive
i da sa mojim rimama žive,
da zna me svako i svako kliče:
“O zdravo junače, živio pjesniče”.

I probam ovako, probam onako,
al’ nešto ne ide, nije baš lako,
promijeni pero, obrni okreni,
stihovi nejaki, tupi i drveni.

Al’ ne može pjesme da piše svako,
jer, jedan je Aleksa, jedan je Ako..

Junačko srce, velika duša,
koliko snage da majku posluša,
da kaže Anki: “Zbogom Ti draga”
i iz njenog života, ode bez traga,
da nekud luta, da sreću traži,
al’ zalud, samo se pero snaži
i samo piše još silnije, jače,
pero sve jače, da duša zaplače.

I stihovi lete,
k’o da se svete,
za boli nan’jete,
za snove otete.
Za tugu i radost,
za veselu mladost,
za sjetnu starost.
Za sve prohujalo…

Al’ ne može pjesme da piše svako,
jer, jedan je Aleksa, jedan je Ako..

(C) Miro Beribaka

Љубав – Маријана Младеновић – МариМ

ЉУБАВ Љубав није само реч, већ нешто много више, због љубави се рађаш ил’ мреш, летиш високо или не дишеш. Љуљушка између јаве и сна, рађа јутра чаробна. Уништава све мисли црне, туга и јад се у пепео мрве. Брише сузе из ока, ни бора више није дубока. Авантуристу у теби роди, да без стида … Настави са читањем “Љубав – Маријана Младеновић – МариМ”

МаријанаМ

ЉУБАВ

Љубав није само реч,
већ нешто много више,
због љубави се рађаш ил’ мреш,
летиш високо или не дишеш.

Љуљушка између јаве и сна,
рађа јутра чаробна.
Уништава све мисли црне,
туга и јад се у пепео мрве.
Брише сузе из ока,
ни бора више није дубока.
Авантуристу у теби роди,
да без стида радиш све што ти годи.
Воли снагом вулкана,
бескрајем свемира, дубином океана.

Љубав није реч само,
уколико јој се безусловно предамо.

Марија Младеновић

CRVENO JESTE – Miljojko Milojević-Bile

CRVENO JESTE Pamflet na pamflet- iliti što reče Vuk:utuk na utuk! Budi se Istok i Zapad, Budi se Sever i Jug! Još sve je crveno i sada, bilo je i biće i mora sve dok rujna, svetla, zora zdravom, časnom, umu sviće! Crveno jeste,- crveno je nada! U borbu kad krenu rob uz roba, uz … Настави са читањем “CRVENO JESTE – Miljojko Milojević-Bile”

Bile

CRVENO JESTE

Pamflet na pamflet-
iliti što reče Vuk:utuk na utuk!

Budi se Istok i Zapad,
Budi se Sever i Jug!

Još sve je crveno i sada,
bilo je i biće
i mora
sve dok rujna, svetla, zora
zdravom, časnom, umu sviće!

Crveno jeste,- crveno je nada!

U borbu kad krenu
rob uz roba, uz druga drug
i razviju zastavu Slobode-crvenu,
crveni biće Sever i Zapad
i dalek žarki Jug!

Feudalizmu, ropstvu, bliži se kraj!
Pocrveneće Zapad ko mrkva,
zbog genocida i pljačke bez časti i stida!
U crvenoj vatri planuće i njegova ’crkva’:
lopovi, fratri, odže i popovi …

Crvena krv je u svesnom proleteru
što zna za: šerene laže,
lopovski profit, mesije i veru feudalnu, slepu…
Za njega ne važe floskule česte:
da crveno jeste samo ‘prirepak na đavoljem repu!’

Granuće sunce crveno,
planuće crveno ko krv proletara
i neće ga ugasit’, nadmeno,
ni poete, ni vojske turbo-mlaznih profitera,
…ni lopovi, ni špijuni, ni tajkuni, ni popovi…

Crveno jeste, beše i biće san
nauke, srpa i čekića.
I svanuće dan ovog veka- kao leka
protiv onih što bi hleba s’ ropskog neba
bez nauke i motike i fabrike!

Crveno jeste, beše i biće
sve dok zora rujna sviće!
U život se kladim:da tako mora i treba!
Crveno, volim te do neba!
Napred! Leva, leva, leva-
častan svet te s tugom sneva!

(C) Miljojko Milojević

AKAŠA-Aleksandra Mladenović

AKAŠA   Povedi me sebi, do litice najdublje misli, vezanih očiju, moliću jekom da tlo izgubim, ispruženih šaka goreću da dno obljubim. Odvedi me.Sad. Korenja sna srž  su pritisli.   Povedi me da se poslenjim padom stopim u smešu zemlje i praha, akaše i krvi, bez kapi pljuska vulkane ću da potopim. Odvedi me. Pogubi moj … Настави са читањем “AKAŠA-Aleksandra Mladenović”

AKAŠA

 

Povedi me sebi, do litice najdublje misli,

vezanih očiju, moliću jekom da tlo izgubim,

ispruženih šaka goreću da dno obljubim.

Odvedi me.Sad. Korenja sna srž  su pritisli.

 

Povedi me da se poslenjim padom stopim

u smešu zemlje i praha, akaše i krvi,

bez kapi pljuska vulkane ću da potopim.

Odvedi me. Pogubi moj sram, budi prvi.

 

Povedi me niz kanjone praska i postanja

nagni me nad krater eksplozije mraka,

skočiću , ne žali,  evo,  sve sam manja.

Odvedi me. Strmoglavo sam, kao nikad jaka.

 

Povedi me do litice najdubljeg   pra-stiha

ne daj mi da čekam, tu kob obećanja  i raj,

trag će mi se znati, erupcija nemušta i tiha.

Odvedi me i raduj se. Postaću akaša, znaj!

 

Zgaženi cvet

Još sekund koji čekaću možda oslušnuti tišinu korak da ti poznam umirujem sebe mislima bez smisla svanuće dan čekaću čudo i ko zna možda i procveta pupoljak uveli možda i zapevam od tuge pokisla ugledam ti oči kao nebo plave nek padaju reči ko cvetovi beli neka duše bez  zvanica  slave A dani hladni još … Настави са читањем “Zgaženi cvet”

Još sekund koji čekaću možda

oslušnuti tišinu korak da ti poznam

umirujem sebe mislima bez smisla

svanuće dan čekaću čudo i ko zna

možda i procveta pupoljak uveli

možda i zapevam od tuge pokisla

ugledam ti oči kao nebo plave

nek padaju reči ko cvetovi beli

neka duše bez  zvanica  slave

A dani hladni još hladniji bivaju

pahulje nežne pokriše blatnjave staze

žao  mi samo što mi u duši stanuju

ta sećanja davna što me živu gaze.