Добродошли!
Ostavi me kao zgaženog psa pored puta i nestani zauvek jer ti jedino što znaš je da stvaraš bol. Ostavi me da lutam i tražim neku novu kob. Nestani kao mrak u svitanje, zaputi se ko zna gde. Ne želim tvoj pogled ni dodir samo ostavi me. Kada nestanem na tlu plakanja kada me podrže … Настави са читањем “KLACKALICA”
Ostavi me kao zgaženog psa
pored puta
i nestani zauvek
jer ti jedino što znaš je da stvaraš bol.
Ostavi me da lutam i tražim neku novu kob.
Nestani kao mrak u svitanje, zaputi se ko zna gde.
Ne želim tvoj pogled ni dodir samo ostavi me.
Kada nestanem na tlu plakanja
kada me podrže bolna jecanja
tada niko neće biti hrabriji od mene i onda ću ti
stvarno reći nestani jer sad to da učinim ne smem.
Nevena Ugrenović- Iskrica
ПОЗИВНИЦА СРДАЧНО ВАС ПОЗИВАМ ДА 27.11.09 Г. ДОЂЕТЕ НА ПРОМОЦИЈУ МОЈЕ НОВЕ КЊИГЕ: ,,РАЈКО БРАНКОВИЋ УЧО” МОНОГРАФИЈА која ће се оджати у Српскoм културном центру Рингстрассе 20 Дибендорф – Цирих са почетком у 20 ч. Марко Љ. Ружичић … Настави са читањем “PROMOCIJA;”
СРДАЧНО ВАС ПОЗИВАМ ДА
27.11.09 Г. ДОЂЕТЕ НА ПРОМОЦИЈУ
МОЈЕ НОВЕ КЊИГЕ:
,,РАЈКО БРАНКОВИЋ УЧО”
МОНОГРАФИЈА
која ће се оджати у Српскoм културном центру
Рингстрассе 20 Дибендорф – Цирих
са почетком у 20 ч.
Марко Љ. Ружичић
Контакт телефон: 079 645 34 18
Меил: konaciste@bluewin.ch
Ovde nema puta Kojim se nije prošlo. Neprolazni prolaz. Sredina puta je. Četri oka U slepoj ulici, Mole za oprez. Pođeš li dalje Naići ćes na kosce. Predstavi se kao ovca?
Ovde nema puta
Kojim se nije prošlo.
Neprolazni prolaz.
Sredina puta je.
Četri oka
U slepoj ulici,
Mole za oprez.
Pođeš li dalje
Naići ćes na kosce.
Predstavi se kao ovca?
Nije lako razmišljati Nije lako razmišljati o sudnjemu času, posebice noću, kada se sve utiša, kada iza svake ugašene svjetlosti, prilika vreba… Nije lako nadati se, pozivajućem glasu, sve i da hoću, ako se duša i pomiri, plašiti se puta konačne nepovratnosti, put zemlje, put neba… Nije lako sjećati se, čega više nema, osim … Настави са читањем “NIJE LAKO RAZMIŠLJATI – Miro Beribaka”
Nije lako razmišljati
Nije lako razmišljati o sudnjemu času,
posebice noću,
kada se sve utiša,
kada iza svake ugašene svjetlosti,
prilika vreba…
Nije lako nadati se, pozivajućem glasu,
sve i da hoću,
ako se duša i pomiri,
plašiti se puta konačne nepovratnosti,
put zemlje, put neba…
Nije lako sjećati se, čega više nema,
osim ponekada,
za nesnenih noći,
dok mjeseca svjetlost, krati noćne sate,
svojom igrom straha…
Nije lako razlučiti, da li da se sprema,
il’ postoji nada
namučenoj duši,
koja plačuć’ dodje, a s plačem je prate…
Od praha do praha…
Godine prolijeću, dok sati se vuku,
sve je više bora,
il’ su to ožiljci…
Mudrosti je manje, sve što više učim…
Il’ me briga nije!
Sjećanja me drže, k’o na koncu lutku,
ja nemam izbora,
ludo li se smijem,
dalju ruke pružam, pjesmu da dokučim.
Pjesmi, kasno li je…
Kada se osvrnem, iza preko ramena,
sve sama zgarišta
ubijenih želja…
I nikoga nema, da mi pruži ruku,
da lice umije…
Samo čvrsta stoje, sjećanja stamena,
kraj svakog poprišta
i čuvaju stražu,
da ko ne ukrade, moju tešku muku…
Do kraja ubije…
(C) Miro Beribaka
Tuđi dokovi Njiše se ovaj nestvarni brod, kojim plovimo, k’o kakve mlade bokovi. Samo more i nebeski svod, okom ulovimo… Tu su i pristaništa dokovi. Dokovi tuđi, tuđi i ljudi, tjeraju nas: “Idite odavde”, k’o da smo kužni. I opet se isto sjećanje budi i traži spas… Mi smo ustvari, sami sebi … Настави са читањем “TUĐI DOKOVI – Miro Beribaka”
Tuđi dokovi
Njiše se ovaj nestvarni brod,
kojim plovimo,
k’o kakve mlade bokovi.
Samo more i nebeski svod,
okom ulovimo…
Tu su i pristaništa dokovi.
Dokovi tuđi, tuđi i ljudi,
tjeraju nas:
“Idite odavde”, k’o da smo kužni.
I opet se isto sjećanje budi
i traži spas…
Mi smo ustvari, sami sebi dužni.
Dužni smo priznati, sebi i djeci,
da nejaki smo
i da se staro drvo, ne prima lako,
da ljepše je tamo, odakle su nam pretci,
u stari kraj bi smo…
Noćima ista patnja! Dokle ovako?
(C) Miro Beribaka