Još sekund koji čekaću možda
oslušnuti tišinu korak da ti poznam
umirujem sebe mislima bez smisla
svanuće dan čekaću čudo i ko zna
možda i procveta pupoljak uveli
možda i zapevam od tuge pokisla
ugledam ti oči kao nebo plave
nek padaju reči ko cvetovi beli
neka duše bez zvanica slave
A dani hladni još hladniji bivaju
pahulje nežne pokriše blatnjave staze
žao mi samo što mi u duši stanuju
ta sećanja davna što me živu gaze.
(Прочитано: 69 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.483 пута)
Lepo uhvacen trenutak inspiracije:)
Ljubi te Lepa
Lijepa ojesma i divna metafora.
Pozdrav od 