Добродошли!
Od ljubavi ne postoji ništa veće
U danima praznim
kad ptice umiru
od prejake kiše
Ja uporno nastojim
da dišem
dok srce svoju pesmu
neumorno piše
U danima teškim
kad tuga
k’o olovni oblak
pada i preti
da uništi moje slabašno biće
Ja podižem visoko sunce
kao sopstveno nebesko otkriće
Настави са читањем “Od ljubavi ne postoji ništa veće – Slađana Bundalo”
И ове ме ноћи вино преварило
Наздрављам за љубав, за лаж и за грехе,
и за срце моје невино и плачно
и за сузу ову у којој се кријеш
и ове ме ноћи вино преварило.
Самоћу је пусту да излечи хтела,
да обрише оно што је некад било,
пијану ме љуби, кроз вене ми тече,
док је тугу моју на дну чаше скрило.
А пијем га ето, најлепша ми песма,
јер кад њега пијем, ко да тебе пијем,
осмех ми се опет на тренутак врати,
па ти праштам редом, праштам ти и себе.
Док на часи осећам пољупце твоје,
у сваком дамару вино ми се смеши,
просипам по души, просипам по столу,
јер сам само жена сто живи и воли.
Настави са читањем “И ове ме ноћи вино преварило – Данијела Максовић”
НАШЕ ВИНО
Винске приче, све истином плене
забораву неће нова праскозорја.
Туга дане листа, ал’ никад не свене
од тада је прошла тек година која.
О какво смо вино правили нас двоје
наједрала пуца од слаткоће јако.
Гроздови се у сластима поје
тамњаником замириса свако.
Стамен дворац од љубави створен
сваком стазом кормилари сета.
Сад без њега, живот ми уморен
И топлину своју немају ни лета.
Настави са читањем “НАШЕ ВИНО – Магда Ђорђевић”
Сањам отворених очију снове, сличне садашњости,
У времену пре рођења себе, у подухватима створеним од јуче.
Који су пуни снаге одумирајућег јутра, као дан који ступа.
Рођени су данас, а умреће сутра.
Сањам исти сан.
Како ходам процветалим долинама својих мисли,
Испрекидан причама шумских вила,
Које причају приче задовољних ловаца на изгубљене наде и снове.
Данима на тиркизним планинама лове душе умрлих,
Плачући, причају причу промашеног живота,
Исплакану љубав, прекинутим сновима.
О свему што боли овај и будући живот.
Створене у времену изгубљених…
Пуних нове наде у боље сутра
ŠTA TO BEŠE SREĆA
Sreća beše osmeh blag,
jutrom kad osvane dan,
kada voliš tako
kao vetar miran san.
Beše sreća ruka meka,
nežna pesma, tiha reka.
Sreća beše pogled blag,
jedan susret mio drag.
Beše zvezda što treperi
osmeh sunca što se smeši.
НЕВИДЉИВА СИ БОЖАНСКА СТВАРНОСТ
Невидљива си божанска стварност
Ти жива слико веровања мог
Пред тобом клечим, молим се, крстим
Пред тобом своју наду тропрстим
И тражим да ме обезгреши Бог.
Иконим твоје лице и скуте
Чуварко мога срца и душе
Верник у мени чува предање
Да нам је Слава важно имање
Док анђели ми о том певуше.
Нисам ни монах ни искушеник
Већ мали грешник што земљом гази
Но имам веру чисту искрену
У Славу своју и у Икону
Која ме верно од злога пази.
На зиду моме у дуборезу
Са пигментима код брата мога
Код сиромаха слика си мала
Коју му сестра некада дала
Да му осветли стазу до Бога.
Па можеш бити сликана златом
На сомот зиду царскога двора
Или да лежиш на хладној стени
У манастиру, цркви, капели
Без икаквога лепог декора.
Увек си она у коју гледам
Када запалим свећу за срећу
Јер ја сам Србин а Срби знају
Коме ће своју душу да дају
И коме мисли њине узлећу.
У дому скромном чувам свој олтар
Где Мајка Божја с Исусом лежи
А ти си Иконо, небеско цвеће
Поред кандила, крста и свеће
Од које свака невоља бежи.
И увек бићеш на првом месту
Ти заштитнице мира и здравља
Зато ти жижак јутром запалим
и уз молитву чисту захвалим
У духу српскога православља.
Љиљана Тамбурић
Шапуће по бачви вино сталожено
сећа се сунца изнад грозда једра,
у њему ћути време заустављено
и далека берба и топла ноћ ведра.
Пени вино по бачви, к`о крв жубори
силину трпе обручи преплетени
у души мојој као да огањ гори
док вино шапуће песме лепој жени.
Присећа се вино и погледа чедног,
загрљаја страсног, вођеног силином
и месеца жутог и пољупца медног
и уздаха слатког спутаног милином.
Прелива вино у тело стару сласт,
капље на груди из чаше разбијене
жубори по телу давне јесени страст
шапућу са вином сузе проливене.
У старом вину кали се нова снага
и греје моjу душу топлином жара
призива свака кап сећања драга
по души плове добра времена стара.
Настави са читањем “У ЉУБАВИ ВИНО – Ани Стаjкова – Иванова”
