Post-opelo — Marina Adamović

  u sobi kojoj je opelo kucalo kroz pod nastani se čama i još pozva goste . svi pružali ruku nikad otmenije s povezom na jeziku po par reči u rimi i po koju suzu na  svetlostī svećā uzimali žito oh oh oh nešto popili a više nasipali njemu hik! ostavljali bukete kraj ovenčane glave … Настави са читањем “Post-opelo — Marina Adamović”

 

u sobi

kojoj je opelo kucalo kroz pod

nastani se čama i još pozva goste

.

svi pružali ruku nikad otmenije

s povezom na jeziku po par reči u rimi

i po koju suzu na  svetlostī svećā

uzimali žito oh oh oh

nešto popili a više nasipali njemu

hik!

ostavljali bukete kraj ovenčane glave

pa gužvali  novac brojeći u sebi

koliko dati bezimenoj želji

.

pitao se

otkud takva pomamna tišina

kada znaju da mu se baš žuri

da je drama odavno na koncu

.

tad namignu i razveza mozak

mada su mu darovi još sletali s visine

sve ih spusti u humusni ranac

(nije se nadao tolikom uzdarju)

kakva čast!

.

ali kada začu onu tihu pesmu

bože ovo – hmmm – bože ono – hmmmmmmm

on poklopi sanduk

zakuca ga – ni sam ne zna kako

i

zahvali se na predivnoj sceni

.

eh

najzad krenu do svog Mrtvog mora

preko reka potoka jezera

.

zaplakaše u ritmu timpana

razvali se grom iz njihovog neba

nikad luđi od crnih odela

nisu čuli kako im se smeši

mrtav-hladan na miris tamjana

pa im doda kô Isuss na Golgoti

vidimo se neke noći

kad vam režiser zameni uloge

a ja stignem nebu pod oblake

Izdaja

Kiselinu zelim zelim da sperem ukaljane godine reci zelim da skinem sa koze opore tragove ubistva duse sto vise ziveti ne ume zelim kiselinu da operem oci iz secanja sperem snove i misli da preokrenem na neki novi put ne zelim da hodam ovim istim bez zveckanja kljuceva tvojih zelim da se okrenes ledjima da … Настави са читањем “Izdaja”

Kiselinu zelim

zelim da sperem ukaljane godine

reci

zelim da skinem sa koze opore tragove

ubistva duse

sto vise ziveti ne ume

zelim kiselinu

da operem oci

iz secanja sperem snove

i misli da preokrenem

na neki novi put

ne zelim da hodam ovim

istim

bez zveckanja kljuceva tvojih

zelim da se okrenes

ledjima da milujem secanja

ti si misao

davno izbledela

senka iza koje

ne stoji covek sa sesirom

i bombonama od meda

lazno sam te znala

idi

kiselina izbrisace te boje iz pogleda

i istina

suzama prekrivena

solju obmotana

ranama ispisana

krvlju iskrabana

ta istina

u crkvi

molitva

idi

jer senka si bleda

osoba bez knjiga

i sesira

koza tamnosiva

koju ne zelim da dodirnem

cak i ako ostanem seda.

*** — Marina Adamović

puno toga je u jednom danu i previše tušta i tma nečega dani su ogledalo beskraja praznine tišine rusvaja ali time još ništa nije rečeno prebroj ničeg nije dosta

puno toga je u jednom danu

i previše

tušta i tma nečega

dani su ogledalo beskraja

praznine

tišine

rusvaja

ali

time još ništa nije rečeno

prebroj

ničeg nije dosta

****— Marina Adamović

anišit anišit krkljalo je ogurd aj zgazilo je sve u sebi miso ebes miso ebes miso ason a ašud je tu već tekla i bi jark o ad jark ko je prorok alidul zapita ga vrh ambisa i prelete prorez noći

anišit

anišit

krkljalo je ogurd aj

zgazilo je sve u sebi

miso ebes

miso ebes

miso ason

a ašud je tu već tekla

i bi jark

o ad jark

ko je prorok alidul

zapita ga vrh ambisa

i prelete prorez noći

Branko — Marina Adamović

kada je reč izvšila pogubljenje moj otac je prišao i nešto je nemo zamolio tada sam se rodila sada me Branko gleda u kamenom odelu kako prolazim i tražim najjaču i često pita i šta ćeš ti s njom šta ću stvarno isto što i ti brzo brzo on pojača rekvijem za dvoje ako želiš … Настави са читањем “Branko — Marina Adamović”

kada je reč izvšila pogubljenje

moj otac je prišao

i nešto je nemo zamolio

tada sam se rodila

sada me Branko gleda u kamenom odelu

kako prolazim i tražim najjaču

i često pita

i

šta ćeš ti s njom

šta ću

stvarno

isto što i ti

brzo brzo

on pojača rekvijem za dvoje

ako želiš

odaću ti tajnu

na kraju stiha

u glavi  je oroz

Rade Jolić RAT

RAT I u ratu Ima mnogo toga Uzbudljivog Maštovitog Pa tu su tenkovi Pa minobacači topovi bombe bajoneti Svo to pucanje I pipanje I bockanje Posmatram Kao žustro I zanosno Oplođenje jajne ćelije Hiljade njih bezglavo juriša A samo se jedan probije I pobijedi Pa se isti taj Odmah pokaje I jedini shvati Da je on … Настави са читањем “Rade Jolić RAT”

RAT

I u ratu

Ima mnogo toga

Uzbudljivog

Maštovitog

Pa tu su tenkovi

Pa minobacači

topovi

bombe

bajoneti

Svo to pucanje

I pipanje

I bockanje

Posmatram

Kao žustro

I zanosno

Oplođenje jajne ćelije

Hiljade njih bezglavo juriša

A samo se jedan probije

I pobijedi

Pa se isti taj

Odmah pokaje

I jedini shvati

Da je on jedini

Stvarni gubitnik

Drugi nisu imali šta da izgube

A on jeste

I to je izgubio

HEJ DRUG – Ljubodrag Obradović

HEJ DRUG Hej drug, idemo u disko klub, muzika je šašava, a džorke lude, kukovima mrdaju, pogledom ljubav nude. Hej drug, ostavi te knjige, to je velika prevara, znanje je u životu bez brige, ulica nikad ne vara. Hej drug, hajdemo u kino, tamo je u tami svetlost, u daljini sve fino, tu i ratove … Настави са читањем “HEJ DRUG – Ljubodrag Obradović”

HEJ DRUG

Hej drug,
idemo u disko klub,
muzika je šašava,
a džorke lude,
kukovima mrdaju,
pogledom ljubav nude.

Hej drug,
ostavi te knjige,
to je velika prevara,
znanje je u životu bez brige,
ulica nikad ne vara.

Hej drug,
hajdemo u kino,
tamo je u tami svetlost,
u daljini sve fino,
tu i ratove preživiš,
tu sve čari vidiš,
kad već ne možeš
da ih doživiš.

Hej drug,
podjimo u svet,
avantura je lek
za sve otrove,
batali ideologiju
i duga sedenja u dimu,
strah je opsesija velikih,
mi mali smo za život.

Hej drug,
krenimo bilo kud,
čemu razum i pravdanja,
život je jedan,
život je kratak,
život leti…

Hej drug,
nema mnogo vremena,
a ni mi nismo toliko pametni,
da bi znali za druga uživanja,
za druge radosti,
od ovih prolaznih.

Hej drug,
mi nismo za rat, zar ne,
mi se za život borimo,
mi za ljubav dišemo,
to što smo čupavi
i u rite obučeni,
samo je naš otpor,
samo je naš prkos.

Hej drug,
opasnost nas
iza svakog ćoška vreba…
Hej drug,
bežimo u kosmos,
potražimo čistu i mirnu planetu,
na zemlji sigurnosti nema.

Hej drug,
podjimo u disko klub,
ostavimo brige,
avantura je lek.
Hej drug,
krenimo u svet,
u novim stvarima je čar,
hej drug,
poletimo bilo kud,
u kosmos, makar!

(C) Ljubodrag Obradović

Пеко Лаличић, Из циклуса ,, ИЗ НИЧЕГА НЕЧЕМУ ”

З Д Р А В И Ц А Ништа немам и то нудим немам ништа то износим заслужили сте узвраћам вам чистог ума и савести наздравље вам ! Пеко Лаличић

ПекоЛ

З Д Р А В И Ц А

Ништа немам
и то нудим

немам ништа
то износим

заслужили сте
узвраћам вам

чистог ума
и савести

наздравље вам !

Пеко Лаличић

Ja postojim, zar ne?

Prestajes da zivis ispod jorgana u mom zavicaju jos stoji rupa zasede iz koje se ledeni strah uvija u tela bez imena i broja na mom ramenu osmehuje se strepnja da li jos postojis Dane trosim kao sibice i trazim plamen da ureje prehladjene kosti a tebe nema tamo si, u daljini pokrivac mirise na … Настави са читањем “Ja postojim, zar ne?”

Prestajes da zivis

ispod jorgana

u mom zavicaju jos stoji rupa zasede

iz koje se ledeni strah uvija u tela bez imena i broja

na mom ramenu osmehuje se strepnja

da li jos postojis

Dane trosim kao sibice

i trazim plamen

da ureje prehladjene kosti

a tebe nema

tamo si, u daljini

pokrivac mirise na mirise cvetne

i ispod mene krvavo se crveni

Palo je to prokleto vece

znam

otisao si

prokleti svete

vrati ga tamo gde sve zapoceo si.

Tamara Rakic