344 – Dejan Perić

ponovo ponovo pukušavam da napišem nešto bilo kome i ponovo shvatam da je sve davno rečeno da sebe ne mogu pretvoriti u reči da tebe ne mogu zarobiti njima ponovo shvatam da ma koliko pokušavao ne mogu postati ti

ponovo
ponovo pukušavam da napišem nešto
bilo kome
i ponovo shvatam da je sve davno rečeno
da sebe ne mogu pretvoriti u reči
da tebe ne mogu zarobiti njima

ponovo shvatam da ma koliko pokušavao
ne mogu postati ti

MOJE MUKE ~ milka vukic v.

  Bol me je, posle tvog odlaska davila, Ja molila te, slala suze i reci o boli, A tvoja gorda dusa je slavila, Ne ceneci ljubav i onog ko voli. Sebi pomogla nisam, iako cekala danima, Osvrtao se nisi na moje muke Tudja patnja, bol, tebe ne zanima, Nisi cak pruzio ni prijateljske ruke. Vidim, … Настави са читањем “MOJE MUKE ~ milka vukic v.”

 

Bol me je, posle tvog odlaska davila,
Ja molila te, slala suze i reci o boli,
A tvoja gorda dusa je slavila,
Ne ceneci ljubav i onog ko voli.

Sebi pomogla nisam, iako cekala danima,
Osvrtao se nisi na moje muke
Tudja patnja, bol, tebe ne zanima,
Nisi cak pruzio ni prijateljske ruke.

Vidim, za tebe sam bila samo znanac,
A, ja te ljubila i zato sad mrzim sebe,
Jer srce mi uze i posta stranac,
Zato krvari, boli, greben ga grebe.

Molila sam Boga kroz duge noci i dane
Da mi pomogne do istine da dodjem…
O, kako je lepo pred ocima kad svane,
Sad bih kraj tebe mogla mirno da prodjem.

Albatros — Marina Adamović

ne budi peropširan reče albatros Bodleru koji je brisao oči od kiše on ga pogleda podiže ruke i prilete mu do kljuna o nisam ni nameravao samo sam okrenuo drugu stranu a mi smo na svakoj u smanjenom izdanju albatros zamahnu i krilima poveza istok i zapad Bodler zaleprša od sreće toooo! ne sklapajte s’il … Настави са читањем “Albatros — Marina Adamović”

ne budi peropširan

reče albatros Bodleru

koji je brisao oči od kiše

on ga pogleda

podiže ruke

i

prilete mu do kljuna

o nisam ni nameravao

samo sam okrenuo drugu stranu

a mi smo na svakoj

u smanjenom izdanju

albatros zamahnu

i krilima poveza istok i zapad

Bodler zaleprša od sreće

toooo!

ne sklapajte

s’il vous plaît!

naturelement

naravno

ali

ti ćeš me hraniti simbolično

vidiš li kako je dalek put do znameniosti

treba imati snage

i

izdržati

je promesse

dajem reč

pokljucajte sve iz glave

puniću je svakog dana

Volela sam noći – Vjera Mašović

ne obožavam jutra trenutak budilnika koji ti razbije san kojim počinje dan ali volim zore rađanje Sunca razlivanje Sunca na dalekom horizontu preživljavam dan terajući po svome i ne dižem glavu i ne gledam u stranu ali volim topli zrak ili dobot kapljica ili suvi vetar kao da je slobodan ne uzdišem zbog večeri nadolazeće … Настави са читањем “Volela sam noći – Vjera Mašović”

ne obožavam jutra

trenutak budilnika

koji ti razbije san

kojim počinje dan

ali volim zore

rađanje Sunca

razlivanje Sunca

na dalekom horizontu

preživljavam dan

terajući po svome

i ne dižem glavu

i ne gledam u stranu

ali volim topli zrak

ili dobot kapljica

ili suvi vetar

kao da je slobodan

ne uzdišem zbog večeri

nadolazeće tame

nadolazeće hladnoće

i užasa samoće

ali volim sumrak

brojna mastila po nebu

romantiku zalaska

i tinanje svetla

volela sam noći

tihi mir tmine

mili beli Mesec

i nasmešene zvezde

ali noći su najteže

najusamljenije

najbolnije

bez tebe

Rade Jolić EPILOG

EPILOG Umro sam! E, nisam!  A, kako sam mogao da umrem kad nisam ni živio. To što je trajalo nije bio život već neozbiljna igrarija sa đavolom. Od života trebalo je da se krade, otima, a ja sam bio lijepo vaspitan, nisam ni krao ni uzimao.           – REŽIJA, MOLIM! SADA IDE ZAVJESA,              TAKO … Настави са читањем “Rade Jolić EPILOG”

EPILOG

Umro sam!

E, nisam! 

A, kako sam mogao da umrem

kad nisam ni živio.

To što je trajalo

nije bio život

već

neozbiljna igrarija sa đavolom.

Od života

trebalo je da se krade,

otima,

a

ja sam bio lijepo vaspitan,

nisam ni krao

ni

uzimao.

          – REŽIJA, MOLIM! SADA IDE ZAVJESA,

             TAKO SMO SE DOGOVORILI!!!!

Pade zavjesa

a

sa njom i nebo.

Decak iz vode

Ostalo je beznadezno secanje u osetu u letu da se promenis i odes na novu stenovitu stranu bez brojeva i imenika i starica medju zenama pustinjama nocima preumorno tragao u sebe stavljao breme i tezak vazduh u pluca pijanice opijene strahom od vekova sto u leto blistale svecano su uz maramu plave boje i oci … Настави са читањем “Decak iz vode”

Ostalo je beznadezno
secanje u osetu
u letu
da se promenis
i odes na novu stenovitu stranu
bez brojeva i imenika
i starica
medju zenama
pustinjama
nocima
preumorno tragao
u sebe stavljao
breme i tezak vazduh u pluca
pijanice
opijene strahom
od vekova
sto u leto blistale svecano su
uz maramu plave boje
i oci bez imena
i lice sasuseno
i telo rodjeno
da ne voli
da se samo seca

Seti se samo
to je bilo nepripadno, tajno
iskreno
i iskrenoscu ogoljeno
usred radosti
skrivenog puta
neke usne
telo pusto na postelji samoo
mladost u rukama
i krv u saci
sushi je vreme

Ponovo rodjen bio je decak
Ivan nazvase ga jednom.
A niko nije znao ko je
i svi su ga znali.

*Tamara Rakic * ( Pandorina Kutija na fejsbuku.:))))

247 – Dejan Perić

sam sam u sebi tišina koja ljubi sunce kiša koja ne zna čija je usta piju nestaće vreme u cvetu koji umire je u tebi koje nema van granica svetlosti gde želje ne postoje misao koja shvati sebe umreće

sam sam u sebi tišina koja ljubi sunce
kiša koja ne zna čija je usta piju
nestaće
vreme u cvetu koji umire je u tebi
koje nema
van granica svetlosti gde želje ne postoje
misao koja shvati sebe
umreće