Post-opelo — Marina Adamović

u sobi

kojoj je opelo kucalo kroz pod

nastani se čama i još pozva goste

.

svi pružali ruku nikad otmenije

s povezom na jeziku po par reči u rimi

i po koju suzu na  svetlostī svećā

uzimali žito oh oh oh

nešto popili a više nasipali njemu

hik!

ostavljali bukete kraj ovenčane glave

pa gužvali  novac brojeći u sebi

koliko dati bezimenoj želji

.

pitao se

otkud takva pomamna tišina

kada znaju da mu se baš žuri

da je drama odavno na koncu

.

tad namignu i razveza mozak

mada su mu darovi još sletali s visine

sve ih spusti u humusni ranac

(nije se nadao tolikom uzdarju)

kakva čast!

.

ali kada začu onu tihu pesmu

bože ovo – hmmm – bože ono – hmmmmmmm

on poklopi sanduk

zakuca ga – ni sam ne zna kako

i

zahvali se na predivnoj sceni

.

eh

najzad krenu do svog Mrtvog mora

preko reka potoka jezera

.

zaplakaše u ritmu timpana

razvali se grom iz njihovog neba

nikad luđi od crnih odela

nisu čuli kako im se smeši

mrtav-hladan na miris tamjana

pa im doda kô Isuss na Golgoti

vidimo se neke noći

kad vam režiser zameni uloge

a ja stignem nebu pod oblake

Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu. Види све чланке од poetessa