Niko nije zagrlio čovečanstvo tako,
kao Hristos na Golgoti klinovima jako.
~ Darko Rašeta
NAJKRAĆA PESMA O ISUSU HRISTU – Darko Rašeta
ЛАВИРИНТИ ВРЕМЕНА – КОЗИЋ САША
Узбурканог мишљења , бежим у заборав времена , у тренутку пада звезде падалице у океан мудрости.
Несвестан преосталог времена покушавам да изгубим стварност мога постојања –достојног мудрих одлука свих мислилаца и чувара кључева универзума , жељних правде богова ватре.
Зато бежим испред времена, тражим мир настао у смирају величанственог умирања и цветања
Тиског цвета , вечите битке рођења универзума – саме праведности поретка овог дела свемира.
Створеног да збуни неозбиљне трагаче среће , који су заглављени са својим “ја”у лавиринтима времена помешани са судбином древних носилаца модерне цивилизације,изумрлих витезова
ГРЛИЋУ ТЕ-Здравка Пап
Грлићу те срећо
Рукама и срцем
И увек ћу бити твоја
И носити бригу за обоје
Грлићу те и кад маштам
Док се не напијем среће
И полудим у теби и мени
И узмем те само за себе
Грлићу те и љубити душом
И нећу те оставити самог
И сама ћу себе променити
И тражити да ме заборавиш
Грлићу те и кад плачем
И кад суза броји дане
И кад сама себи смета
Срцем што је изабрала…
КЛЕТВА – Милосав Ђукић Ђука
Милосав Ђукић Ђука
КЛЕТВА
Сви смо ми у крви рођени.
а ви, ви ћете у крви нестати.
Не спавајте мирно,
чека вас пакао и страшни суд.
Рушилачке се руке ваше,
рушилачка је душа ваша,
а ви не умете да се стидите.
Наш Свети Никола и Свети Илија,
неће вашег милосрдног анђела
нит видети нити погледати.
СРБИЈО МОЈА – Дејан Петровић Кенац
Дејан Петровић Кенац
СРБИЈО МОЈА
Сузе си своје вешто крила
Патњу која те дуго прати,
Слободу своју крвљу натопила
Стазама правде храбро корачала.
Сабљама ти секли ластаре младе
У окове ти гране стављаше моћни,
Пуцаше у тебе они што те мрзе
Отимаше, делише те људи злобни.
Кроз тебе сви су постали своји
Сви имаше више право на то,
Само су теби нокте кидали
Док си бранила међу и дом.
Моћници ти исчупаше срце из груди
Да те усмрте, да не постојиш,
Ал’ оста од Бога вена у спони
Ти данас живиш, поносна стојиш .
S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA – Nenad Živković SkySeeker
Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 846
S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA – Pesma nedelje jul 2007 – N. Živković 2007-07-19 18:26:22
S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA
Reci, Oče, šta se skriva iza
Onog svetla što me tako mami
Smem li da ga pogledam izbliza
Moćno sunce zanavek izgreva
Da prkosi svekolikoj tami
Ta mi tama telo sagoreva
Znam da ljubav čini Tvoje niti
Na razboju Tvoga večnog tkanja
Al’ za mene da l’ je može biti
Pa da spoznam razlog postojanja!
Evo ovde, pred delima Tvojim
Želim da se povinujem smerno
Nemam noge, ne mogu da stojim
Al’ me pusti da zavolim malo
Da mi telo bolno i čemerno
Ne bi dublje u ambise palo
Podari mi tople usne žene
Jednu Veru da zagrlim nežno
Da doživim sve topline njene
Neka bude što je neizbežno!
Настави са читањем “S VEROM U SRCU, S VEROM U BOGA – Nenad Živković SkySeeker”
ОЖИЉЦИ – Љиљана Тамбурић
Љиљана Тамбурић
ОЖИЉЦИ
Црне су њихове птице орале облаке беле
И плаво небо звуком цепале на два дела
Од страха, све су лале, тога пролећа свеле
И мртва остаху тада многа млађана тела.
Деца стављаху шаке на мале уши своје
Сузе крупније беху од цвета хризантеме
И птице међу лишћем престале су да поје
Молитвама су жене кратиле страхотно време.
Над Србијом се Луцифер борио с Анђелом Белим
Његова војска беше сва од ватре и гвожђа
У неједнакој борби ни ваздух не оста целим
Падаху камене кише ко зрна сувога грожђа.
ТУ СМО – Љубодраг Обрадовић
Љубодраг Обрадовић
ТУ СМО
Ту смо да клијамо,
да редове збијамо
и да се не дамо.
Ту смо понос да ширимо,
њиве да риљамо
и да се не предамо.
Ту смо на ветру експлозија,
под громовима бомби,
под муњама неистине.
Ту смо разум да засија,
зора да сване,
неправда да се укине.
Ту смо све да издржимо.
И уједе и налете и бес.
И бомбе и челик и смрт.
Ту смо погледима да их пржимо
за проживљени стрес.
Ту смо да чекамо обрт.
Ту смо, ни бомбе нас избрисати неће.
Наши су корени широки и дубоки.
Наша крв је ову земљу натопила.
Ту смо. У Србији је сад пролеће.
Ништа нам не могу злотвори,
суза их наша све потопила.
RUŽA JERUSALIMA-Miroslav Krnjeta
Božanske bašte najsvetliji cvet
oblakom doleteo na ovozemaljski svet
na kamenu postanka nikla
sa anđelima Jerusalim rodila.
Milovana večnim svetlom Gospoda
zalivana mirisima tamjana,
procvetala sa tobom cela vaseljena
ljubav iz pupoljaka teče kao voda.
Mirisom pališ svetla ljudske duše
lepotom budiš zoru u srcima,
pesmu tvoju svaka kuća sluša
Hristova besedo iz svetog Jerusalima.
Svećo stradalog Isusa,kruno Vaskrsa,
zvoniš iz rajskih nebesa
čuvana u zagrljaju vatrenih serafima,
ljubiš put zvezde Vitlejema
Hristova ružo iz Jerusalima.
ИСТИНА МОЖЕ ДА БОЛИ – КОЗИЋ САША
Борим се са мислима које ме терају у прошлост.
Траже од мене да им саопштим истину – истину која мене боли. Трну ми мисли, сећања на године проведене у незнању живота. Све је тада било лакше, много једноставније.
Тешим се мишљу да живот не може да боли.
Ja згужван, психички изморен, препуштам се таласима самоће, нека ме однесу – на ливаду страсти. Жељан сам додира, погледа, жељан живота.
Тражим само тренутак мира.
И анђеоску тишину надолазеће плиме страсти – једне жене, заборављене, али у мислима старца још увек живе.
Уживам, само је гледајући.
Она – лепа.
Ја – смежуран и стар.
Птица ругалица прекида наше миловање у мислима,
и ја се, великом брзином, враћам на почетак свих мисли, бришући сузу у оку.
Сурово.
Живот ипак
може да боли.