ЦАР ДУШАН
Несрећа нас тешка притиснула
Као стрви што срну раздиру
И бакљу нам у грло метали
Манастирски метох и земљу отели.
Све вас повах за својом трпезом
Да заједно савет поделимо
Буну нама да ли је чинити
Ил главу паклу похранимо.
Сведочење наше од давнина
Седиште нам на векове века
Трагови су српски на светој нам земљи
А награда, борба биће нама.
Туга, беда одасвуд притисли
Дал чекање нама је чинити
Ујармљени не можемо бити
Трговина утешит нас неће.
Жалити се ми немамо коме
На груди нам терет превелики
Завађени не смемо постати
Понизност је умирање наше.
Можемо ли ми опстати оци
Неправда нас хоће озлобити
Пакосна нас аспида убија
Хранљив им је поклон крвца наша.
Не смемо се оци колебати
Отрован нам ђаво зло доноси
Разбојник је несавесне војске
Растужити не смемо будуће.
Зла је срећа изговор подмуклих
Побунити морамо се оци
Задњи пробој нама је чинити
Подвиг нови опет нама треба.
Зло ко чини дал нам је гледати
Морамо се освестити оци
Слика нама достојанство светих нам отаца
Немојмо их никад увредити.
Жалост нам ђавола гледати
Дело нама сада је чинити
Земљу свету аспиде прождиру
Будућима грло угибају.
Зло, неправда сада завладали
Крађа светих ствари туга превелика
Памћење је прошлих нам времена
Владаоца наших праотаца.
КНЕЗ ЛАЗАР
Теби хвала наш пресветли царе
Што ме позва за свету трпезу
Мишљење што од мене тражиш
И заједно бригу да бринемо.
Жалост нам је ђавола гледати
Дело сада нама је чинити
Земљу свету змије док прождиру
Будућима грло откидају.
Зло, неправда, сада завладали
Туга, крађа светих ствари превелика
Памћење је прошлих нам времена
За владања наших праотаца.
Плашљивост је крај нејаких
Пријатељ нам никад бити неће
Празних прича светских је превара
Памћење нам досеже далеко.
Проклет биће изговор ко тражи
Славан бити за лични добитак
Превртљивост сиромаштво ума
Пазар сраман на наплату дође.
Црни талас брод наш хоће да прогута
Извор крвљу нашом помућује
Прождиру нам било очевине наше
Зверињу је храна помор нашег постојања.
Пустиња ми срцем завладала
Злом сад влада јеретик погубан
Ранили нам најчасније душе
Избавити морамо будуће.
Странац бити у сопственој земљи
Јао нама најчаснији оци
Немоћ нама болест непребола
Лек је нама заједништво наше.
Узалуд је пријатељски бити
И газити достојанство своје
Рачун лаган нама неће бити
Крв је наша јело ђаволово.
Жесток одговор морамо чинити
Будућима божански је поклон
Свађа наша неће нас правдати
Ако ће нам рат користан бити.
Но нећемо никад злотворити
Ђаволова ситост је освета
Нетрулежни наши од предака
А млађима зраци опстајања.
© Мирко Стојадиновић