Strankinja — Marina Adamović

Please wait...

Pričao je dugo o crkvi,

postu,

o Hristu,

Vitlajemu;

bog je sanjivo gužvao oblake,

probirao ko-zna-čiju jabučicu

slasno,

i pljuckao koščice na mladićevu dušu;

tu iskoči zmija pohlepnica

i steže mu noge lezijom na mozgu

plakao je

pružajući slepljene dlanove —

kome, druže?

Opakoj bolesti?

Parohijan obavlja službene besede,

a ti?

Još uvek misliš -okovan si

da okaješ teške grehove i srce…

i da je Isus  raspet oživeo

da usliši naše grupne molitvice?

Mašta, druže, mašta…

Vratiću se kad izgubim sluh;

otpuzila sam sa zmijarnika,

od druga osta slepa nada

koja se loži na oče-iže-jesi-na nebesi…

moja je bezbožna idiotski manja

i tebi, druže, predsmrtno strana…

66 пута прочитано

Оставите одговор

Your email address will not be published.