ОПЕТ ПОРАЖЕНА
Сретох те после две године дуге,
лепши него икад, ја под велом туге.
Не дам то да видиш, да се наслађујеш,
јер за лоше поступке нимало не хајеш.
Тугу замаскирах осмехом на лицу
и не пустих горку сузу издајицу.
Причамо на силу, напетост се ствара,
али тако мени сада одговара!
Дошло време наплате за дугове старе,
неће лоше успомене живот да ми кваре!
Нестрпљиво чекам да саспем ти у лице,
“СВЕ ЈЕ БИЛА ЛАЖ, бедна издајице”!
И рекох ти све, све у једном даху,
срећа па не заплаках у том првом маху.
Израз лица твој који сам тад видела,
за њега сам ове две године живела!
Али, авај мени, нема олакшања,
заплаках због једног скривеног сазнања.
Срце те још воли, схватих али касно
опет поражена, постаде ми јасно…
И одглумех савршено да плачем од среће,
јер овог пута разум срце послушати неће!
© Душка Ерић
Vrh!
Svaka čast!
Divna pesma, bravo.
Tamo gde vreme ostavi ožiljak, nikne nova, najlepša pesma.
Divna pesma, osecam se kao ucesnik….