БАШ СУ НЕКЕ ТЕШКЕ НОЋИ
Баш су неке тешке ноћи
Спирају их мајске кише
Зора маглу из долова вуче
Дани нам измичу све брже од јуче.
Отупи мозак, замиру сва чула
У костима хладноћа северних ветрова
У недра дувам да душу згрејем
Остало је снаге да још тугу сејем.
Пропадам лагано кроз време прошло
Мисли све краће ветрови их носе
Сећања се топе ко пахуље снежне
Очи моје траже неке очи нежне.
Али клатно сата баш удара јако
Ваљда и оно не зна где би могло стати
За напред је споро, назад време није
Откуцано се не брише нити сузом мије.
Потрошено време и казаљка стара
Опеваће можда још нека гитара
Можда виолина накиданих жица
Буде задњи и тихи убица.
И беше то живот, нестаде ко пена
На листу хартије пожутела слова
Каменој плочи само слика фали
Праху се предају снови, идеали.
Све коначно заборав покрива
Док одлазак боли као рана жива
У небеса гледам и земљи се не дам
Само Богу карту за пут ћу да предам.
Драгојло Јовић, мај 2022.
Поштовани,
Пишите неке ведрије стихове.
Наравно, песма је ок. али садржина?
Поздрав.
Уз дужно поштовање, морам Вас питати ко Вас тера да читате ову песму?
Уважени колега, ово је антологијски песмотвор и да нисте ништа друго написали, што но рече мудри Сидран, овом песмом сте се уденули у вечност.
Срдачно,
Проф. Мр. Б. Мијатовић
Hvala Sanji kojoj se ne sviđa sadržina.
Hvala poštovani profesore. Vaša ocena mi znači, ali se mora dalji i više čitati i dogradjivati.
S poštovanjem.