ЧОВЕК И ВАТРА – Андреја Ђ. Врањеш

Прво велико откриће, почетак моћи, одјек у времену, величина разликовања од  других . Успостављена дистанца, сусрет са слободом,искорак разума, пораз таме. Ватра је симбол досањаног сна, фасцинација и сензација у исто време, али на жалост и  поразна метафора убиства свести и савести. Злоупотребљавана она је често и данас је у виду  модерног  садизма човекова зла креација. А да ли ће бити и прича са којом је све почело и све  ће да се заврши, одговор је јасан, све што се и како год  да се догоди  неће зависити од ватре, никако него од човековог егоистичног или племенитог поимања доброте, љубави и  лепоте, тих најрадоснијих  истна. Улогу њезину  одређиваће он, господин ЧОВЕК. Човек и ватра, ватра и човек, две су судбине које једну творе оне обе теку  да се  не претеку, преплићућ се у времену да досегну један исти крај.