Категорија: Uncategorized

Porcelanski dečak-Radmila Nastić Antanasijević

O koliko puta ćeš poljubiti staklo, misleći da ljubiš moje lice,dečače od porcelana! I živećeš tako tužno i usamljeno, na kraju police mog ormara. I sve dok jednoga dana budeš poželeo da te nema, ne zbog tuge i ne zbog stakla, već zbog sebe sama; bacićeš se na pod, tu pred mojim nogama i razbiti … Настави са читањем “Porcelanski dečak-Radmila Nastić Antanasijević”

O koliko puta ćeš
poljubiti staklo,
misleći da ljubiš
moje lice,dečače od porcelana!
I živećeš tako
tužno i usamljeno,
na kraju police mog ormara.
I sve dok jednoga dana
budeš poželeo da te nema,
ne zbog tuge i ne zbog stakla,
već zbog sebe sama;
bacićeš se na pod,
tu pred mojim nogama
i razbiti u hiljadu komada.
Aja,ja ću plakati ko sada.

U GODINI NI DAN

Poželim umorna Da mi se da od života godina Ili bar u  godini dan samo za mene Zaželim i zažalim Jer sve bi moje  nestalo U toj godini ili danu Ne bih bila ničija mati Ni ljubav Ni željena žena Niti se čemu  radovati Niti zbog čega zaplakati     I šta bih sa danom … Настави са читањем “U GODINI NI DAN”

Poželim umorna

Da mi se da od života godina

Ili bar u  godini dan samo za mene

Zaželim i zažalim

Jer sve bi moje  nestalo

U toj godini ili danu

Ne bih bila ničija mati

Ni ljubav

Ni željena žena

Niti se čemu  radovati

Niti zbog čega zaplakati

 

 

I šta bih sa danom i životom

Jalovim i praznim

Porazile  bi me moje odmorne i uzaludne  ruke

Zar nikom ne treba ni jedna njihova milost

Ni prsti u kosi deteta

Ni dlan na prsima i trbuhu dragoga

Kud bih sa njima

I sa sobom ostavljenoj sebi

 

 

I da mi se umornoj da u godini dan

I u danu sat da budem samo svoja

Odbila bih

I da mi se da da biram ponovo da se rodim

Ponovo  bih birala isto

Opet bih bila žena

Voljena od deteta

Željena od muškarca

i umorna od sebe

 

copyright © Nena Miljanović

Crna Povorka

Povorka je crna, a nebe je belo, Dok suze, u svim tim kristalnim ocima, Dokazuju da kao zatvorena vrata, srce ima kljuc.   Povorka je crna, a nebo svo sija. Ptice iz krosanja jos ne znaju da lete, Ali zato pevaju svoje tajne svakome koga se sete.   Povorka je crna, a nebo se smeje. … Настави са читањем “Crna Povorka”

Povorka je crna, a nebe je belo,

Dok suze, u svim tim kristalnim ocima,

Dokazuju da kao zatvorena vrata, srce ima kljuc.

 

Povorka je crna, a nebo svo sija.

Ptice iz krosanja jos ne znaju da lete,

Ali zato pevaju svoje tajne svakome koga se sete.

 

Povorka je crna, a nebo se smeje.

Sunce kao jedini ratnik seta visoko nad glavama ispod sesira,

A mi, puzimo u crnome odelu, u redu bez kraja

 

Povorka je crna, a neba, neba nigde nema.

Prosli su sati onoga veselja,

Prosli su dani ljubavi i smeha,

Ali povorka, nigde, kraja nema,

Samo jedna, tuzna, u pogledu, izgubljena cesta.

ODLAZIM – Milovan Petrović

Odlazim iz ovog grada ovde me ništa ne veže, iz ovog sumornog mesta čak i prosjaci beže. Odlazim, u ovom mestu jesen je zaista duga, kiše padaju često a s njima dođe i tuga. Odlazim negde ka jugu, gde sunce sija često i gde sigurno postoji i za nas bolje mesto. Odlazim, ti zato ne … Настави са читањем “ODLAZIM – Milovan Petrović”

Odlazim iz ovog grada
ovde me ništa ne veže,
iz ovog sumornog mesta
čak i prosjaci beže.

Odlazim, u ovom mestu
jesen je zaista duga,
kiše padaju često
a s njima dođe i tuga.

Odlazim negde ka jugu,
gde sunce sija često
i gde sigurno postoji
i za nas bolje mesto.

Odlazim, ti zato ne plači
obriši suze sa lica,
ja ništa drugo i nisam,
već tvoja predhodnica.

Odlazim, a kada nađem,
to naše mesto iz snova,
krenuće za nas ponovo,
jedna budućnost nova.

Odlazim i ti ćeš doći
jednoga sunčanog dana,
s osmehom na svome licu
i s višnjom na usnama.

Milovan Petrović

–

JAMAJKA

Reći ću mu ako me pita (i ako me ne pita ) Da si mi sad samo prijatelj Tvrdim  glasom Reći ću da te se retko setim I da sam čula da živiš na Jamajci (što na aravak jeziku znači zemlja proleća i mekih  vetrova) I da si oženjen mulatkinjom   Verovaće mi Jer ljubiću … Настави са читањем “JAMAJKA”

Reći ću mu ako me pita

(i ako me ne pita )

Da si mi sad samo prijatelj

Tvrdim  glasom

Reći ću da te se retko setim

I da sam čula da živiš na Jamajci

(što na aravak jeziku znači

zemlja proleća i mekih  vetrova)

I da si oženjen mulatkinjom

 

Verovaće mi

Jer ljubiću ga strasnije  nego inače

Žestinom očajnice

(dok govorim o tebi

i tonem u pakao sa njim )

Poverovaću i sama

Bar u trenucima sirove  strasti

Kad telo  izda  dušu

Bar na par sekundi neću te se sećati

Zaboraviću

Da mi je mrtva duša Jamajka u kojoj živiš

I da sam urođenica

Koja na jeziku poezije laže (sebe)

Da si mi sad samo prijatelj

 

copyright © Nena Miljanović

SAMO NOĆAS NE DIRAJ ME DRUŽE – Milovan Petrović

  Samo noćas ne diraj me druže nek’ duša moja pije i pati već ako želiš pomoći meni moli je da mi se vrati. Samo mi noćas sipajte vina punite duboke čaše pijem zbog nje, zbog starih dana pijem zbog kraja ljubavi naše. Samo mi noćas zapevaj cigo tu tužnu, staru baladu, jer ja sam … Настави са читањем “SAMO NOĆAS NE DIRAJ ME DRUŽE – Milovan Petrović”

 

Samo noćas ne diraj me druže
nek’ duša moja pije i pati
već ako želiš pomoći meni
moli je da mi se vrati.

Samo mi noćas sipajte vina
punite duboke čaše
pijem zbog nje, zbog starih dana
pijem zbog kraja ljubavi naše.

Samo mi noćas zapevaj cigo
tu tužnu, staru baladu,
jer ja sam noćas usamljen, tužan,
sam sam u punom gradu.

Ne krivi mene i suzu moju
što mi u čašu sa vinom kanu,
danas izgubih ljubav i nadu
previše u jednom danu.

I zato sipaj vina u čaše
naspi za tebe i mene,
pijmo za nju za dane prošle,
za njene oči snene,
pijmo za uspomene.

Milovan Petrović

–

VELIKA GRAMATA ZA MALE

  Tražim od života gramatu Za ptice pevačice koje nikad ne polete, A pevaju suncu najlepše ode I nikad krilom, Ne okrznu nedostižno nebo, Suviše sitne da prate razmetljive kondore Što kreštavim kljunom srču zlatnu kišu. Za male što se nikad ne vinu, Tražim veliko priznanje, I počasno mesto pod suncem, Iz zlatnih visina da … Настави са читањем “VELIKA GRAMATA ZA MALE”

 

Tražim od života gramatu

Za ptice pevačice koje nikad ne polete,

A pevaju suncu najlepše ode

I nikad krilom,

Ne okrznu nedostižno nebo,

Suviše sitne da prate razmetljive kondore

Što kreštavim kljunom srču zlatnu kišu.

Za male što se nikad ne vinu,

Tražim veliko priznanje,

I počasno mesto pod suncem,

Iz zlatnih visina da im odjekne cvrkut

I nadjača glas jačega.

 

Tražim od poezije

Promociju za pesnike bez knjiga:

Svečanost tišine za gluve za aplauze

I slepe za pisana priznanja da su pesnici,

Za one najtiše što se ne razmeću papirnom slavom

I ne žive

Ako ne pišu bar prstom po prašini koja će ih pomesti.

Za tvoje najbolje

Pozovi poezijo publiku:

Duhove nepriznatih poeta iz prošlosti-

Nepoznate francuske trubadure

Što su inspirisali  poznatog Prevera,

I dronjave španske ulične svirače

Bezimene Cigane

Što su stvorili ime Lorki

Svi neka dođu

Sa po dve gramate za anonimne:

Sa vinutom sitnom  pticom pod jezikom

I perom palog kondora pod petom.

 

copyright © Nena Miljanović

OGORČENO O ODAMA

  Ne umem pesmu o jeseni (A da nije i o ljubavi) Da  je sasvim moja I da je bogata i radosna Kao rog izobilja ili ispunjeno srce   Nehotice Provuče mi se između redova elegični Prever I sipa uvelo lišće po stihovima Otkinuto lišće Žuto Kao Lorkina nespokojna septembarska luna Suvo Kao suv Šantićev … Настави са читањем “OGORČENO O ODAMA”

 

Ne umem pesmu o jeseni

(A da nije i o ljubavi)

Da  je sasvim moja

I da je bogata i radosna

Kao rog izobilja ili ispunjeno srce

 

Nehotice

Provuče mi se između redova elegični Prever

I sipa uvelo lišće po stihovima

Otkinuto lišće

Žuto

Kao Lorkina nespokojna septembarska luna

Suvo

Kao suv Šantićev muški plač bez suza

Kao gorčina svih od poezije prevarenih pesnika

Da su voljeni koliko su voleli

 

Pokušavam

Ali sve reči

Potrošili su pesnici pre mene

Ja nemam ni jednu novu

Za raskošnu odu oktobru

Hvalisavu kao Miholjskog sunca sjaj

O rodu i darovima smirene jeseni

 

Taj rod

Ne zasejasmo zajedno ti i ja

I sad sam ogorčena

I kao Drainac psujem sve poetske prevare

I jeseni zlatne lažni sjaj

I poeziju kojom sam lagala da sam ti ljubav

I koja me lagala da sam pesnikinja

I sebe što potkradam pesnike

I tebe

Jedinog koji me nisi lagao  da voliš

Kad si me prestao voleti

copyright © Nena Miljanović

ОДБЛЕСЦИ ЉУБАВИ Насрћу жмарци Кидају дамаре срца, бол обузме тело ка Христа са крста. Мозак пулсира вихором а клеца слабачко молено машта саплиће и сеже високо до Вавилона и небеских висина. Безумље, саможивост, бес, искључују из морфема реда, Она је симбиоза идеала Јер је крвоток урагански потреса. О њој је ореол саткан У аулама Оксфорда, … Настави са читањем “”

ОДБЛЕСЦИ ЉУБАВИ

Насрћу жмарци
Кидају дамаре срца,
бол обузме тело
ка Христа са крста.

Мозак пулсира вихором
а клеца слабачко молено
машта саплиће и сеже високо
до Вавилона и небеских висина.

Безумље, саможивост, бес,
искључују из морфема реда,
Она је симбиоза идеала
Јер је крвоток урагански потреса.

О њој је ореол саткан
У аулама Оксфорда,
Равницама Стига,
божанском Олимпу,
Граду светлости,
рушилачкој Содоми и Гомори
а звезде носе у себи прекор
И даровност снаге па зато
Месец кара звезду Даницу.

Ова небеска јека и њене светлости
Дарују слепило очима
и све постаје варка и опсена.
Тада је љубав изгнана из илузија
Издајством осрамоћена
збиг вековних предасуда,
због знака Змије
јер Вага господари умом,
не може да сакрије немоћ и илузије.

Али је зато песник Пропорције
Подигао жени за уздарје
славолук са ловором
и заслужено њено величање.