Категорија: Uncategorized

Polako ću možda nestati sa vetrom
kao što sam došao pre pedeset leta,
lagano, nečujno, krila raširiti
odleteti daleko sa strujama vetra.

Poneću sa sobom sva sećanja svoja,
uspomene, padove, maštanja i snove,
ostaviću za sobom samo koju suzu,
otići ću dalje jer trenutak zove.

Otići ću tako , tiho, iznenada,
kako niko odlazak primetio ne bi,
i nikome žao možda biti neće
al sigurno znam da biće žao tebi.

Zbog toga te nosim u visine gore,
kao svetlu tačku iz moga života,
jer sećanja lepa vezana su za te;
ljubav, radost, sreća i tvoja dobrota.

Milovan Petrović

–

Anđele…od prvog pogleda,

znala sam da si nešto posebno,

gledala sam tvoj osmeh, ali mi

je srce kucalo za njega…

 

Anđele, bio si uvek tu,

i na kiši i na vetru

i mećavi,

pružao si mi ruku.

 

Znam anđele, svašta se zbilo…

Možda sam i htela da priđem

korak bliže ili sam možda

čekala da ti doletiš meni…

 

Vetar te je odneo svojim putem

i lažne boje duge su prekrile tvoj lik.

Prolazila sam kroz oluje i mećave

i znam anđele, nisam se setila tvog lika.

 

Sada znam anđele…bila je to greška…

Znam anđele…išla sam svojim putem

skoro zaboravljajući

da ti postojiš.

 

Onda si se stvorio i poleteo mi u zagrljaj..

Anđele, bila sam zbunjena kolko i srećna,

možda sam tek tada bila svesna

da predamnom stoji anđeo.

 

Znam anđele, čula sam šapat

tvoga srca i pala ti u zagrljaj,

ali sam zaboravila

da anđeli ne praštaju grehe.

 

Znam anđele…slomila sam ti krila,

ali veruj anđele da nisam bila ni svesna toga…

Anđele, shvati, ja to ni u snu nisam htela,

ali desilo se anđele.

 

Pitala sam se anđele,

kako nisam prepoznala te oči?

Kako sam mola da samo prođem pored njih?

Kako se to anđele zbilo?

 

Čekala sam, strepela i ipak očekivala

tvoj oproštaj…ali

sam zaboravila da anđeli ne

praštaju grehe…

 

I zaista, vratio si se anđele,

ali si mi samo rekao “zbogom”.

Mislila sam anđele da si okrutan,

ali znam anđele hteo si da kažeš

da je ponos veći od ljubavi.

 

Anđele…suze su mi tada

klizele niz obraz kao biseri…

Znam anđele, za mene si to bio i ostao.

Sve osim tebe bilo je lažno.

 

 

Napravi još jedan korak
ništa ti faliti neće
taj korak zbog kog se dvoumiš
može te odvesti do sreće.

Pobedi svoju sujetu
i kreni napred samo
ti ne znaš a sreća možda
čeka te negde tamo.

Ostavi sve loše za sobom
i sve će vodom oteći
a taj će te korak sigurno,
odvesti ka tvojoj sreći.

Kada je konačno sretneš,
ne traži sreću drugu,
jer posle nje ćeš jedino naći,
ponovo bol i tugu.

Zato je čuvaj za sebe,
miluj je svakoga dana
jer samo je jedna sreća,
svakome obećana.

Milovan Petrović

–

Pisati pesme neću,
suviše tuge je u njima,
ako mi suza iz oka krene,
slagaću da je zbog dima.

istinu skrivaću vešto,
zar mora svako znati?
da moja tanana duša,
za rodnim krajem pati.

I nikom neću reći,
sakriću vešto u sebi,
da sve što napisah do sad,
napisah samo tebi.

I neću nikad preći
na drugu stranu ulice,
tamo gde senke nema,
mogu mi videti lice.

Sve nek’ ostane u meni,
sva moja tuga i seta,
da stari zajedno sa mnom
negde na kraju sveta.

Milovan Petrović

–

.
Zivotni osinjak melje,
“na izvolte” ruletski prevrce…
.…
Onesposobljenu vitalnih funkcija
Strahom okovanu kroz srz kicmenih mozdina….
Krvave suze dusu gnjece…
Bez koze … misica..
Svaka kost do kosti slomljena….
.
I zmije vole “da se ogrebu”
Ljudozderi nokte bruse…
Ma dokle vise..!?
Gde je kraj ponora…
.
Kada ce smrvljeno srce prepuci…
Dah duh ispustiti….!???
.
Samo Bog zna
Koliko je bolno sve …
Uz tpljenje… strpljenje…
Molitva kaplju rose dise.
.

На коме се сунчанику
Из утробе семе рађа
Да се светлост ослобађа.

Где се боре мрак и тама,
Где се све то моћно слама.

Записаше да духови живе,
Да се множи свет на небу,
Тамо ваљда места има
А на земљи шта остане.

Када дође до помирбе
Међ силама што царују
Све ће тећи из почетка
Од постанка,од прапретка.

Човек није за све кривац,
Две су силе освпјиле,
На човека кидисале.

Паметни су ти моћници,
Превладаће сила божја
Својом војском серафима,

Херувима безброј има,
Анђеоска војска моћна
А човек ће да послуша

Да не ствара смутне слутње,
Пронаћи ће небни лахор
Од опојног чујног зова

Да се Богу химне чују
Благородност свевековна.

Драгош ПАвић