Ne umem pesmu o jeseni
(A da nije i o ljubavi)
Da je sasvim moja
I da je bogata i radosna
Kao rog izobilja ili ispunjeno srce
Nehotice
Provuče mi se između redova elegični Prever
I sipa uvelo lišće po stihovima
Otkinuto lišće
Žuto
Kao Lorkina nespokojna septembarska luna
Suvo
Kao suv Šantićev muški plač bez suza
Kao gorčina svih od poezije prevarenih pesnika
Da su voljeni koliko su voleli
Pokušavam
Ali sve reči
Potrošili su pesnici pre mene
Ja nemam ni jednu novu
Za raskošnu odu oktobru
Hvalisavu kao Miholjskog sunca sjaj
O rodu i darovima smirene jeseni
Taj rod
Ne zasejasmo zajedno ti i ja
I sad sam ogorčena
I kao Drainac psujem sve poetske prevare
I jeseni zlatne lažni sjaj
I poeziju kojom sam lagala da sam ti ljubav
I koja me lagala da sam pesnikinja
I sebe što potkradam pesnike
I tebe
Jedinog koji me nisi lagao da voliš
Kad si me prestao voleti
copyright © Nena Miljanović