Znam šta jeste pesma i velika ljubav u njoj
I posramljena sam
Jer
Mislila sam da umem da pevam
I da umem da te volim
Da je zaista tako
Napisala bih uzvišeni sonet o tebi
U kom bi vitez moj bio
Ukrasila bih te
Girlandama najlepših prideva i odlikovala
Crnom ružom i ružičastom podvezicom
Poetska vojvotkinja bih bila
Da umem bolje (da pevam i volim)
Videla bih te boljeg
I lepšeg
I hrabrijeg
Ovo prozaično
Sigurno nije pesma (verovatno ni ljubav)
Pralji ne priliči
Što ni nadimak od milja za tebe nemam
Jednostavna kao zemlja ili so
Samo ti ime kršteno izgovaram
I puna mi ga pluća i usta kad te zovem
Kako Boga dozivam i prozivam
Kad mu se molim
Ili kad ga psujem
I kad mi se odazoveš običnim glasom
A čujem te kao sva zvona sveta
I sve molitve
Ni tada ne znam da li je to ljubav
Ili zaboravljena pobožnost kojoj se vraćam
To
Što sama postajem pesma bez reči tada
I nemam potrebu da stihove pišem
Ne znam šta je
Kad samo drhtim kao da ću umreti
Samo drhtim
A ne znam zbog čega
copyrgiht @ Nena Miljanović
(Прочитано: 40 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.311.110 пута)