hladan i nag
pipao je inje pod pupkom
žudno
iz noći u noć
pod perinom vraćene prošlosti
skvrčen u fetus
ogrtao je oko sebe polusan
kao svilenu kožu žene koja ga je volela
na postelji od kostreti kajanja
čekao je nulti tren između dva vremena da oživi
uglavljen u san
između njenih carskih butina
od (ne)oprostivog pamćenja
prosjački skrušen
kamčio je sopstvene krvi zrnca
još jednom da se prospe toplinom
po zimi što mu okiva prepone
bez daha
zadavljen grudvama njenih nadošlih grudi u grlu
zaglušen
glasom kojim ga je uzalud zvala
kad se oglušio o ljubav zaveden novom strašću
bubnjevima srca razbuđen
dok se slast sna topila u gorčinu jave
dlanovima je topio inje u bolne kapatke
i kapao poslednju so sebe
iz stalaktita bez snage
za pećinu stvarnosti
bez eha
copyrgiht © Nena Miljanović
(Прочитано: 36 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.276.326 пута)