DUŠA
Nijedan čovek da se meri težinom ne treba,
jer svaki veći teret, teži je put do neba.
Sa teretom niko se ne može visoko podići,
a neki se baš trude, kao da će to postići?
No vara se svako, ko to ne ume da prestane,
ali da se kaje za to, retko može natenane.
Duši ljudskoj dovoljno je svoj teret nositi,
ali je teže, ako se mora i težinom ponositi?
Zato ne uzdaj se jadni i prokleti čoveče,
da ćeš vazda biti, u tome velikom zanosu,
jer uvek dođe taj čas, preko dana ili uveče,
kada cela duša, svakome će biti u nosu.
Tada tog poslednjeg dana, ovo lako shvatićeš,
da za svaki suvišni teret, veliku cenu platićeš.
Zato ne dozvoli, da ti teret opterećuje grudi,
a sa dušom svojom u skladu stalno budi.
Od tada ono najbolje u svetu videćeš,
kada sa lakom dušom u nebo poletećeš.
A duša mala koja u tvome telu uvek je bila,
bez suvišnog tereta, ona bi lako dobila krila.
Tako u zadnjem trenu, kada misliš da najviše patiš,
u trenu nestaće sve boli, koje si i pre mogao da skratiš,
a tada um biće tako slobodan, da ćeš ponovo da shvatiš,
da u čisti svet, sa lakom dušom, uvek možeš da se vratiš.
