СТАРИЦА

У далеком селу,
 Колибица мала;
 У њој једна бака,
 Броји дане сама.

Када бура дуне,
 Капија зајеца;
 Па помисли стара,
 Да долазе дјеца.

Па подигне главу,
 Поглед путем пружи,
 И уздахне сјетно,
 Нешто јој се стужи.

И даље се нада,
 Док напољу труби;
 На сликама жутим,
 Своју дјецу љуби.

И Богу се моли,
 Да је још поживи;
 Док не стигну њени,
 Соколићи сиви.

24.новембра 2002.