Категорија: Uncategorized

Dolaziš s prolećem,
da kitiš prirodu u sjajna ruha
i nove šarene odore, Persefono …
Izgubljeno stado čuje se u planini,
duboko, bije zvono, iznemoglo i dokono;

Sunce preleti preko livada i polja, žestoko,
tek da probudi uplašenu srnu,
zrakom što zapali joj oko.
Od pogleda u tamne oči srne,
reč u grlu zastane, srce zanemi i otrne …

Trčala je ucveljena mala srna,
kroz planinu uplašena, kao pomahnitala;
Dok je nije mesečina zagrlila,
pod snežnim vrhovima, međ stoletnim kedrovima;
Skrivena za oblacima, zaspalu u visinama.

Pesma objavljena u zborniku kulturnog udruženja

Zlatna reč – Srpska kruna iz Beča, za 2018. godinu 

Otidoh ja kod doktora
Jer neka muka nešto drnda po meni
A on meni kaže,dodji sutra
Velika mi gužva danas u smeni…

Dobro, ajde,odoh ja drugi dan
Sesta mi kaže doktor danas ne radi
Kako,rekoh,kazao mi je da danas dodjem
Ma,gospodine,nije tu,otišo na selo da šljive sadi…

Pitam sestru oćel sutra da bude tu
Ona kaže doktor će sutra u ordinaciji da bude
Dodjite sutra u dvaes do tri
Pregledaće te se kod doktora svi…

Ja odoh sutradan oko jedan sat
Računam stići ću malo ranije
Al nešto mi se oduži to čekanje
Ostah ja do u kasne sate…

Kaže sestra za danas je dosta
Umoran je doktor,neće primati više
No vi dodkite neki drugi dan
Javiće vam doktor kad bude odmoran…

Ja zvah kol centar da zakažem pregled
Kažu oni doktor je na odmoru od juče
O,sunce li ti kalajisano
I ja sada malo puče…

Te imaju gužvu,te ko puževi rade
Te šetaju se samo
Kad ih trebaš hitno,njih satima nema
Neljubazni i nevaspitani do kraja
Zakažu pregled u avgustu
A obave ga naredne godine
Negde oko prvog maja…

Sa takvim zdravstvom mi hoćemo u evropu
Ma nismo mi ni za crnu afriku
Ništa njih ne zanima za Boga miloga
Muka im je da urade i krvnu sliku…

Bruka i sramota, zezaju ovaj narod
Prave samo budale od nas
Televizija kaže jedno,al istina je druga
Naše zdravstvo je samo jedna tuga.

Pokušavam da zaspim noćas
A ne uspeva mi
Ne mogu da spavam
Ne mogu oka da sklopim
Žmurim, teram sebe na silu spavam
Ne ide
Kad god sklopim oči,ja te vidim
Kad god zažmurim,samo se pojaviš preda mnom
Pojavi mi se tvoj osmeh
Tvoje oči
Usne,koje ne mogu da zaboravim nikako
Noć je uveliko
A ja te samo gledam
Ne govorim ja
Ne progovoraš ni ti
Samo se gledamo
Kad god ja zatvorim oči
Dokle ćeš tako da me mučiš
Hoćeš tako cele noći
Hoćeš cele noći da me mučiš
Zato ne volim noć
Jer samo tebe sanjam
Budan te sanjam
U snu isto
Zato ne volim noć
Otišla si jedne noći.
A ko da nisi
Stalno s i tu
Idi
Idi
Kad si već otišla
Ne muči me
Idi…

Budim se jutrom sa osmehom
Osećam da mi se duša smeje
Osećam nešto da me golica u stomaku
Kao da me iznutra greje…
Kažu da se to ljubav zove…

Još sanjiv odlazim do prozora
Vidim da napolju lagano sviće zora
Sunce svoje zrake pomalja iza brega
A meni je ovo jutro sladje od svega…
Kažu da se to ljubav zove…

Leptirići što lete u mom stomaku
Izazivaju me da izadjem napolje
I udahnem svež jutarnji vazduh
Miris ljubičica se širi svud po meni
Ulazi u mene i širi se po telu
Plućima,srcu, svuda
Kao što su noćas dodiri i poljupci njeni
Kažu da se to ljubav zove…

Gledam ptice kako se ljube na grani
I cvrkuću pripijene jedna uz drugu
Čujem kako potok žubori u blizini
I pesmu slavuja u obližnjem lugu…
Kažu da se to ljubav zove…

Kažu da se to ljubav zove
Kad ti je sve lepo i bajno
Kažu da se to ljubav zove
Kad si srećan i nasmejan
I kad se osećaš sjajno…
Kažu da se to ljubav zove…

Ne znam dal ćeš ikad zaplakati za mnom
Al da me se ponekad setiš, to bih voleo
Ja se stalno setim tebe
Jer,znaš,nikad te nisam preboleo…

Godine bez tebe polako prolaze
Svaka tužnija i tužnija
I stalno se sećam onih dana
Kad sam u tvom životu bio i ja…

Često mislim o tebi
Svake noći mi dolaziš u san
Pitam se dal si srećna
Da li ti jr život radostan…

Srce moje stalno pati
Jer ne može tebe zaboravu da da
Mislim da i ono polako shvata
Da za tebe nema zaborava…

O tebi godinama ne znam ništa
A možda je i bolje tako
Želim ti samo mnogo zdravlja i sreće
Sve ostalo naćićeš lako.

Komšinica vragolanka
Slatka kao med
Ljubio bih joj slatke usne
Grickao kao sladoled…

Komšinica vragolanka
Oduzima mi dah
Kad je vidim srce kuca
Tika tak,tika tak…

Kada ide ulicom
U nju gleda svako
Uh,ala bi je ljubio
Nežno i polako…

Mazio bih joj dugu kosu
Milovao grudi bele
Ljubio je svud po telu
Noći cele…

Kad bi htela moja biti
Slatka,mala komšinica
Dao bih joj sve što imam
Dao bih joj sve od srca…

Komšinica vragolanka
Sudjena je meni
Jednog dana biće moji
Zagrljaji i poljupci njeni…

KAŽI NEŠTO

bar dve, tri prijatelju, brate, rode;
Ništa. Samo mahnu i ode.

ENGLESKI

ubrzani metod duboke zafrkanovski,
ekser – sajz;
čapter – van, rul van – eej!
Kloz ajs, najcokej.

U MOJOJ BAŠČI

ti si bila cvet
sve dok nisi počela da mi kradeš net
zato te više ne zovem cvet
nego kaktus
jerbo sam shvatio da si pravi baksuz

Ova suza za tebe kaplje
Jer si drugom rekla da
Ovo oko za tobom plače
Jer te volim ja…

Poznajem te život celi
Al te ipak drugi uze
Sudbina mi tebe nije dala
I ja sada… Lijem suze…

Plačem svaki dan i svaku noć
U srcu mi je samo tuga
Umesto moje majke
Snajom će te zvati neka druga…

Ceo život si mi bila blizu
Ispred nosa,u komšiluku
Ali ja nisam umeo da ti kažem
Da prema tebi gajim ljubav veliku…

Ti ćeš sada njemu ljubav dati
A moje će srce uvek tužno biti
Jer ne znam dal ću ikog posle tebe
Tako iskreno voleti…

Uvek ćeš biti moja želja
Najveća želja života mog
Al voleo bih da budeš srećna
I nek ti svu sreću pokloni Bog.

 

Na obali Drine u predvečerje
Tren pred potonuće sunca
Gledam ikonostas neba
Sa ikonama oblaka obrubljenih purpurom
U hramu poezije u meni
Sva sam strah i molitva
Na reci
Pod jasikama februarskim bez lišća
Sa pospalim kormoranima na granama
Između zemlje i neba
Molim se

Ja u klin,ti u ploču
Ja u ploču,ti u klin
Blago tebi što sam dobar
Blago tebi što sam fin…

Ne znam s tobom šta da radim
Ništa nećeš da me slušaš
Stalno me zajebavaš
I moje strpljenje kušaš…

Dal da vičem il da ćutim
Dal da bijem il da pustim
Stalno dižem na tebe glas
Pa brzo zatim spustim

Zašto stalno svadju tražiš
I treniraš živce moje
Kad posle svake svadje naše
Suzne budu oči tvoje…