Категорија: Uncategorized

SLAVA
Dan
kad dolazi Bogdan.

VEČERA
Lignje
ili jagnje?

A
testenine?
Ne.

U ŠETNJU
kancelarija
ubija

POVREĐEN
oporavljen
al’ zaboravljen …

MAČKE
k’o
igračke

NE’Š SE NIKAD UDATI
baba
se zgražava.

GDE?
Tamo;
vidimo se nasamo.

POZDRAV
iz Kenije
od Ksenije

KSENIJA
čemu je slon
sklon?

 

Pretrpano mi je sećanje
Kao plesnive podrumske starinarnice
Gde se čuvaju (bez)vrednosti iz boljih dana
U dubinama sebe
Čuvam sitne pojedinosti te ljubavi
Krupno je već zbrisalo vreme
Koje je odbrojalo što je imalo za nas
I stoji zaustavljeno u sećanju
Kao pokvaren sat s kukavicom
I kuka za onim što se ne može vratiti
Sva sam i sama postala kuknjava
I opominju me moje izlizane pesme

-Ne pravi od nas (čak i od skorašnjih) starudije
Zaboravi ga i piši nešto novo
Inače ćeš pobuđati kao ponavljajuća pesnikinja

I evo prebiram po antikvarnici pamćenja
I odvajam što ću baciti u zaborav
Gle samo koliko je tu običnosti i trica
(koje nisu ni za običnu priču o dvoje
a kamo li za veliku pesmu o ljubavi)
Tih običnih i umornih dana bez izliva ljubavi
(samo ćutanja i reči
i samo oči oči oči)
I koliko je noći
U kojima smo ležali mirno i bez žudnje
I samo slušali disanje jedno drugom
I udisali se

Čemu pamtiti “te sitnice što život znače”
(ovo ja ironijom pokušavam da se odbranima od bolne istine)
Sa margina ljubavi i strasti
Odbacujem ih
Zaboraviću
Ili bar početi da lažem u pesmama
Da sam ti makar ritam disanja zaboravila…

 

Dosadna kiša
na sivoj crkvi pere
visoke prozore

***
Balkonom jecaj
prastare harmonike
snažno maštanje

***
Sa drevne kule
gledamo u daljini
našu budućnost

***
Kiša prekrila
tek olistalu šumu
tužnim sećanjem

Veličali smo nemačku,zapad i ameriku
A oni nas sa svih strana
Sa mora i vazduha tuku
Slavili smo čerčila, ruzvelta
I ronalda regana
A njihovi potomci su nad bombardovali
Sedamdeset i osam dana…

Oni su bombardovali naš narod
Bacali bombe na naše kuće
Ubijali našu nevinu decu
Odveli nam zemlju u bespuće…

Kako smeju da rade takve stvari
Ko im daje pravo na to
Šta je sa evropskom unijom
Ujedinjenim nacijama
Zašto ne zaustave prokleti nato…

Prokleta nek je engleska i nemačka
Prokleta nek je i amerika
Zbog njihovih mirovnih misija
Svet je pun tuge i bolnih urlika…

Zbog njih plaču deca celoga sveta
Gde onu prodju cveće ne cveta
Iza njih samo ostaju bol,tuga i jad
Bolest,napuštene kuće, smrt i glad…

Prokleti nek su
I nije greh
I oni su nama uskratili
Pravo na smeh…

Mrzim dvoličnost,u skladu s tim mrzim i dvolične ljude,mrzim prevarante, ljude koji bi sve uradili da nekog prevare, da po svaku cenu iskoriste nešto za sebe a da pritom ne razmisle da li povredjiju druge… Mrzim rat,… Mrzim politiku, mnogo je bolje da nije nje… I mnogo bolje da ne postoje političari… I njih ne volim… Oni su najveći lopovi i najveći prevaranti, najveći problem svake zemlje… A ja svoju zemlju volim, a oni je uništavaju… Zbog njih se sad u mojoj zemlji vodi svakojakva hajka, da ne kažem rat… Ali se zbog njih u mojoj zemlji danas ljudi vredjaju, pljuju, tuku… A zbog koga?jesu li vredni toga da udari brat na brata… Da se zbog nekih idiota razbija po gradu,gadjaju oni koji ne misle kao ti… Pa valjda ima svako pravo da misli kako misli… Zar je to zabranjeno?Jel nam je toliko dobro i lepo da sad razbijamo ono što su neki pre nas stvorili na jedvite jade… Pa ćemo mi da rasturimo i krenemo ispočetka… Probudi se Srbijo… Mnogo si izgubila zbog političara, a sad se opet svadjaš zbog njih… Oni rade za sebe, ne za tebe, za tebe se moraš boriti sam… Mrsko mi je da svaki dan gledam kako se zbog par budala ruši zemlja… To je onda i naša krivica… Dovoljno je bilo… Probudi se Srbijo…

Silna blaga neko ima,
Dijamanta i safira,
Bogatstvo je svim Srbima
Porta svetog manastira.
Hilandar je blago naše,
Tekovina od davnina,
U amanet ostaviše
Da pamtimo oca, sina.
Silne vatre plamen gori,
Dušmani ga zapališe,
Glas razuma svud se ori,
Vredne ruke obnoviše.

Na peronu kofer jedan
zaboravljen ostao je
otputov’o putnik negde
i odneo svoje snove.

Ostale su uspomene
u koferu zaključane
putnik vozom sreću juri
veruje u bolje dane.

Maštao je putnik tako
sve dok voz mu nije stao
došao u nepoznato
a da ništa nije znao.

U tuđini potrudi se
da ostvari snove svoje
a život je promicao
gubile se želja boje.

Jednog dana on se trže
kad se seti uspomena
al’ uzalud sve je bilo
jer kofera sa njim nema.

Kofer stari čekao je
svog vlasnika da se vrati
da pokupi uspomene
jer zna da za njima pati.

Milovan Petrović

Noćas su jeleni sami
košute negde daleko
noćas kraj reke tuguju
one su tamo preko.

Noćas je nebo vedro
i bledi mesec se smeši
jedna zvezda treperi
treptajem jelene teši.

Noćas je reka mirna
voda ogledalo duše
odraz jelena u njoj
i snova koji se ruše.

Milovan Petrović

 

 

Kao u Preverovoj pesmi
Pođi na trg gde kupuju roblje
I nemoj kupiti okove za mene
Ljubavi moja
(već sam okovana tobom i pesmama)
Mene na prodaju
Ponudi sultanu il skupljaču perja
Pevaću vladaru
Il pijanom čergaru
Sve dok me zbog pesme ( i zbog ljubomore)
Javno ne pogube u nastupu gneva
Jer stihujem njima
A pevam o tebi