Добродошли!
Od: Ambasada Indije Predmet: Konferencija-Orugli sto: Tagore i Gandi Sadržaj poruke: Poštovani, Ljubazno molimo da na Vašem sajtu objavite informaciju o održavanju Konferencije i okruglog stola pod nazivom: Ahimsa: Tagore i Gandi, koja će se održati u ponedeljak 3. juna sa početkom u 12,00h u Udruženju književnika Srbije, Francuska 7, Beograd, u organizaciji Ambasade Indije … Настави са читањем “ОКРУГЛИ СТО – ТАГОРЕ и ГАНДИ”
Od: Ambasada Indije
Predmet: Konferencija-Orugli sto: Tagore i Gandi
Sadržaj poruke:
Poštovani,
Ljubazno molimo da na Vašem sajtu objavite informaciju o održavanju Konferencije i okruglog stola pod nazivom: Ahimsa: Tagore i Gandi, koja će se održati u ponedeljak 3. juna sa početkom u 12,00h u Udruženju književnika Srbije, Francuska 7, Beograd, u organizaciji Ambasade Indije i Tagore Centra. Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju.
Pre Ima čarolije u zvezdama Koje promiču noću Kao sena Zaveštanje Da sjaj i tama naizmenično nestaju I da tama duže traje Ima trenutaka koji nikada ne smeju Preći u sećanje Postati uspomena Na jorganu belom glatkom Sa palim andjelima Pahulja pada u oko Brodovi krstare oblacima Misao poput vetra jedra im je navodila Po … Настави са читањем “Zveri”
Pre
Ima čarolije u zvezdama
Koje promiču noću
Kao sena
Zaveštanje
Da sjaj i tama naizmenično nestaju
I da tama duže traje
Ima trenutaka koji nikada ne smeju
Preći u sećanje
Postati uspomena
Na jorganu belom glatkom
Sa palim andjelima
Pahulja pada u oko
Brodovi krstare oblacima
Misao poput vetra jedra im je navodila
Po talasima toliko velikim
Da ruše let pticama
U oreolu noći
Visoko gore duša se oslobodila
Onoga što je umalo zauvek
Prikovalo na tlu
Ne pripitomiš zveri
Rođene u divljini
U hordama
Lancima ni šaputanjem
One čeznu za lutanjem
Dišu krik u grudima
I psi laju na Mesec
Kad čovek nije u blizini
Posle
Neki su trenuci tvoji
Postali samo njeni
I nikad ih ne bi u zaborav pretvorila
Jer ploviš brdovima u noći
Noseći sjaj u ženi
Koja je priznala zveri u sebi
Da postoji
I tako je pokorila
Ne možeš je udomiti
Moraš je od sebe pustiti
Za laku noć poljubiti
Zveri se ne mogu pripitomiti
One se mogu samo ubiti
Mora, da je od umora tvoje srce zaspalo. Nenadano, negde bačeno zrno u procep tankih zidova; Okomile se teške grane divnih šuma, proključale opne; spaljene gromom. Popustile membrane pred tromom bujicom mulja, sporih, nadolazećih, pretećih reka …
Mora,
da je od umora
tvoje srce zaspalo.
Nenadano, negde
bačeno zrno
u procep tankih zidova;
Okomile se
teške grane divnih šuma,
proključale opne;
spaljene gromom.
Popustile membrane
pred tromom
bujicom mulja,
sporih, nadolazećih,
pretećih reka …
Ne ostavljaj me Ne prepuštaj me meni samoj Lakoverna kao neiskusna devojčica I nesigurna kao iskusna žena koju ostavlja mladost Ne verujem sebi u noćima kao ova Kad mesec srebro i čežnje u slapovima toči I posrebri isprepletane breze i jablanove Učniće mi se da su ljubavnici I da se grle Drhtavi na lakom … Настави са читањем “NA MILOST I NEMILOST – Nena Miljanović “
Ne ostavljaj me
Ne prepuštaj me meni samoj
Lakoverna kao neiskusna devojčica
I nesigurna kao iskusna žena koju ostavlja mladost
Ne verujem sebi u noćima kao ova
Kad mesec srebro i čežnje u slapovima toči
I posrebri isprepletane breze i jablanove
Učniće mi se da su ljubavnici
I da se grle
Drhtavi na lakom vetru
Drhtava od bola za tobom
Slušaću pesmu slavuja iz šiblja
I plakaću za tvojim glasom
Pesnički osetljiva na ljubavne trilere ponoćnih ptica
Poželeću da mi govoriš sve i svašta
Od nežnosti kao zaljubljeni mladić
Do perverznosti sredovečnog ljubavnika
Ostavljena samoj sebi
Vetra šum ću čuti kao tvoj uzdah ljubavi
Dubok do dna tvoje muškosti
Ako ne budeš tu
I poverujem da si me ostavio sasvim
Poželeću da sam breza jablanu
I ženka slavuju
I ljubav bilo kome
Iz očaja
Biću bilo čija za jednu noć
Ako me ostaviš samu juče
I sutra
I bilo kada
Na milost i nemilost ženi u meni
U noćima kad mesec bludniči sa biljem
Ako me prepustiš zaboravu
Zaboraviću se sa nekim
Ko će te konačno ubiti u meni
I mene u poeziji
Ne ostavljaj me ubici
Meni samoj …
Otploviše oblacima kiše to su suze davno prolivene otploviše ko brodovi morem a tekoše niz obraze njene. Otploviše ti oblaci beli plavim nebom ko uklete lađe puni tuge i čemera njenog što u bolnom srcu se pronađe. Otploviše da bi negde stali i na nekog suze prokapali gorke suze na jednog čoveka što učini tako … Настави са читањем “OTPLOVIŠE OBLACIMA KIŠE – Milovan Petrović”
Otploviše oblacima kiše
to su suze davno prolivene
otploviše ko brodovi morem
a tekoše niz obraze njene.
Otploviše ti oblaci beli
plavim nebom ko uklete lađe
puni tuge i čemera njenog
što u bolnom srcu se pronađe.
Otploviše da bi negde stali
i na nekog suze prokapali
gorke suze na jednog čoveka
što učini tako puno greha.
Milovan Petrović
Oprosti mi sliko stara što ja ne umeh biti prava. Upitala bih, al ne znam kako da li ja ovaj život shvatih olako? Oprostite mi uspomene mnoge, što su moje misli visoko uzletele, probala bih , al ne može nikakao iz ovoga sada u ono lepo tada. Oprostićeš mi Bože, kad te molim za moje … Настави са читањем “MOŽDA NEKADA”
Oprosti mi sliko stara
što ja ne umeh biti prava.
Upitala bih, al ne znam kako
da li ja ovaj život shvatih olako?
Oprostite mi uspomene mnoge,
što su moje misli visoko uzletele,
probala bih , al ne može nikakao
iz ovoga sada u ono lepo tada.
Oprostićeš mi Bože, kad te molim
za moje greške, al ja volim.
U svom sam srcu za tamo nekog
veliku ljubav skrila.
Nataša Gligorijević
Zvuk flamenka se prostire dvoranom – – zlatni prsti *** Vrabac oprezno sleteo na bedro golom kamenu *** Hrpa lišća pred trošnom školskom kapijom umesto đaka
Zvuk flamenka
se prostire dvoranom –
– zlatni prsti
***
Vrabac oprezno
sleteo na bedro
golom kamenu
***
Hrpa lišća pred
trošnom školskom kapijom
umesto đaka
Dođe vreme kada dragulji izgube vrednosti Kada zlato izgubi sjaj, ne vrede više smicalice pakosti čovek shvati da ima kraj. Blago više nije vrednost gleda novim očima gubi mladost dolazi starost duboko razmišlja noćima. Dao bi blago sav imetak da osetiš kako žubori potok, ceo dan bi proveo u šumi a ne u raskošnoj licemernoj … Настави са читањем “KASNO SHVATIMO-Miroslav Krnjeta”
Dođe vreme kada dragulji
izgube vrednosti
Kada zlato izgubi sjaj,
ne vrede više smicalice pakosti
čovek shvati da ima kraj.
Blago više nije vrednost
gleda novim očima
gubi mladost dolazi starost
duboko razmišlja noćima.
Dao bi blago sav imetak
da osetiš kako žubori potok,
ceo dan bi proveo u šumi
a ne u raskošnoj licemernoj glumi.
Ali nemaš više srca
izgubio si plamen života,
prodao si dušu zbog novca
izgubio osećanja
napustila te lepota.
Dobri čoveče šta si čekao
da bi se dobro opekao,
pa si shvatio
koliku lepotu života si skratio.
Zamišljaš društvo na reci pecaš
za mladosti gorko jecaš,
sada vidiš na drveću ptice
kada nemaš više zlatno lice.
Diviš se lepoj mesečini
gledaš zvezdano nebo
shvataš mudre vrednosti,
davno si to trebo.
Trenutak kad srce jedva diše
od poljubaca ispod letnje kiše,
bosi držali se za ruke
samo za ljubav znali
a ne za laži i muke.
Čovek shvati šta je sjaj
kad mu dođe starost,bolest ili kraj,
ostaje mu samo da žali
jer novi život ne može da upali.
I tiha voda neoprezno završi kao bučan slap. *** Sunčano jutro žedno pokraj izvora lišće žubori *** Sakrio se šum mora u nežnom srcu ogromnog kita
I tiha voda
neoprezno završi
kao bučan slap.
***
Sunčano jutro
žedno pokraj izvora
lišće žubori
***
Sakrio se šum
mora u nežnom srcu
ogromnog kita
Mojom ulicom prolaze sećanja kroz prozor gledam prolazi sve kolone želja ljubavi nadanja i u toj koloni vidim i sebe. Mojom ulicom prolazi prošlost i sve je ko nekad svi moji sni mojom ulicom prolazi mladost a u njoj vidim da smo i mi. Mojom ulicom,… … gledam kroz prozor i vidim mladost kao na … Настави са читањем “MOJOM ULICOM – Milovan Petrović”
Mojom ulicom
prolaze sećanja
kroz prozor gledam
prolazi sve
kolone želja
ljubavi nadanja
i u toj koloni
vidim i sebe.
Mojom ulicom
prolazi prošlost
i sve je ko nekad
svi moji sni
mojom ulicom
prolazi mladost
a u njoj vidim da smo i mi.
Mojom ulicom,…
… gledam kroz prozor
i vidim mladost
kao na dlanu
pa zato molim vas
budite pažljivi
ne zatvarajte prozor
na mome stanu.
Milovan Petrović