Pre
Ima čarolije u zvezdama
Koje promiču noću
Kao sena
Zaveštanje
Da sjaj i tama naizmenično nestaju
I da tama duže traje
Ima trenutaka koji nikada ne smeju
Preći u sećanje
Postati uspomena
Na jorganu belom glatkom
Sa palim andjelima
Pahulja pada u oko
Brodovi krstare oblacima
Misao poput vetra jedra im je navodila
Po talasima toliko velikim
Da ruše let pticama
U oreolu noći
Visoko gore duša se oslobodila
Onoga što je umalo zauvek
Prikovalo na tlu
Ne pripitomiš zveri
Rođene u divljini
U hordama
Lancima ni šaputanjem
One čeznu za lutanjem
Dišu krik u grudima
I psi laju na Mesec
Kad čovek nije u blizini
Posle
Neki su trenuci tvoji
Postali samo njeni
I nikad ih ne bi u zaborav pretvorila
Jer ploviš brdovima u noći
Noseći sjaj u ženi
Koja je priznala zveri u sebi
Da postoji
I tako je pokorila
Ne možeš je udomiti
Moraš je od sebe pustiti
Za laku noć poljubiti
Zveri se ne mogu pripitomiti
One se mogu samo ubiti