Da li si pomislio da ćeš nam nedostajati,
da će nam faliti tvoj savet i tvoja reč,
reč prekora kad činimo loše,
reč podrške kad neke ciljeve želimo preć.
Zašto si se predao tako mirno,
tako spokojno,iz polu sna,
kad si mogao još da se boriš
protiv hladnoće,tame i zla.
Nekad pomislim da si želeo tako,
i da si težio svetu drugom,
da nisi mogao više da živiš,
da se boriš sa bolom i tugom.
Verujem da si sada gore na nebu,
gde stare rane više ne bole,
ali ćeš večno ti da živiš,
u sećanju ljudi koji te vole.