Категорија: Ljubodrag Obradović

PESMA О PSU (koga je ubila ljubav) – Ljubodrag Obradović

ПЕСМА О ПСУ (Кога је убила љубав) Уз аутостраду, чупаво псето, клати се ко на валу… А јесен је јуче заменила лето … Пиша тај кер на свет и знанце, на жуто лишће, на пролазност, на све… Његову су керушу оковали у ланце и он сад може мирно да лута и умре. Велика слобода, коју … Настави са читањем “PESMA О PSU (koga je ubila ljubav) – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

ПЕСМА О ПСУ

(Кога је убила љубав)

Уз аутостраду,
чупаво псето,
клати се ко на валу…
А јесен је јуче заменила лето …

Пиша тај кер на свет и знанце,
на жуто лишће, на пролазност, на све…
Његову су керушу оковали у ланце
и он сад може мирно да лута и умре.

Велика слобода, коју није хтео,
оковани сандук, на дну паучина…
Месец је давно већ узрео!
Чупаво псето сабласно клима.

И лаје, цвили, ваља се,
буљинама и зечевима кези.
Ништа у животу не понавља се,
смисао у грешкама лежи.

А ова поноћ је тако болна,
прокоцкана љубав пече.
Криви су људи и страст полна…
И куја која се уз плот затече.

И уморно псето затвори оба ока,
затресе главом и под ауто скочи.
Шуми васиона, неумитна и дубока,
и међ звездама крије блиставе псеће очи.

А јесен је јуче заменила лето…

Љубодраг Обрадовић

ПС. Ову песму, која је давно написана, мало модификовану, објављујем подстакнут судбином пса који је скочио пред  један ауто, ових дана.

ZVEZDO – Ljubodrag Obradović

ZVEZDO! Ljubav, kao silu, iz koje strasti naviru, hteo sam… samo za nas! Grom tvog ćutanja, ubija me sad, dok ko izgladneli pas, noću lutam i gledam sve zvezde, a vidim samo jednu – tebe. I ti zvezdo, gledaš zemlju, ali ne vidiš mene! (C) Ljubodrag Obradović

Ljuba

ZVEZDO!

Ljubav, kao silu,
iz koje strasti naviru,
hteo sam…
samo za nas!

Grom tvog ćutanja,
ubija me sad,
dok ko izgladneli pas,
noću lutam
i gledam sve zvezde,
a vidim samo jednu – tebe.

I ti zvezdo,
gledaš zemlju,
ali ne vidiš mene!

(C) Ljubodrag Obradović

ČUVARI PRAVA NA ISTINU – Ljubodrag Obradović

ČUVARI PRAVA NA ISTINU Uvek sam, niz ulicu koračaš. Svet te odbaca. Čuvari prava na istinu, sve vide i nikad se ne stide. Uvek sam, pratiš sazvežđa. Mravi rade, ljudi svojim putem žmure… I srce se nemoćno jedi, dok na zapadu nada bledi. Uvek sam! Danas što šta znaš, ideale ne odbacaš. U susret zori, … Настави са читањем “ČUVARI PRAVA NA ISTINU – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

ČUVARI PRAVA NA ISTINU

Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide
i nikad se ne stide.

Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi rade,
ljudi svojim putem žmure…
I srce se nemoćno jedi,
dok na zapadu
nada bledi.

Uvek sam!
Danas što šta znaš,
ideale ne odbacaš.
U susret zori,
razum umorom
te obori.

Uvek sam,
putanja smešna.
Još bi da se boriš,
ali glad ?
Čuvari i nadu
prodali.

Uvek sam,
to je tvoja sudbina!
Ako se sam ne sokoliš,
čuvari pijani i bez vina,
još pomisliće
da ih ti voliš.

Uvek sam,
pođi sledeći srca želje…
Kad pronađeš odgovore,
čuvari biće čuvani!
Svakoga sutra,
čeka svoje veselje.

(C) Ljubodrag Obradović

ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић

ОДЛЕТИ СВЕ Одлети све И живот И кад се чини Да краја нема Да све је песма Тек поцрвенела трешња Увек судбина стигне На крилима јутра И у коначност склони Све сањане жеље И недосањано сутра Или је то селидба Из рупе црне У неку коначну Бесконачну иронију Којом се живот подсмева Онима који остају … Настави са читањем “ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић”

ОДЛЕТИ СВЕ

Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек поцрвенела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра

Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно као магла у души

Одлети све
И живот
Као да га никад
Није ни било
Као да се знанцу само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем
Који кад оде
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече

Настави са читањем “ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић”

DA NIJE NOĆ – Ljubodrag Obradović

DA NIJE NOĆ Da nije noć – bio bi dan, da nije tama – svetlost bi lila, Da nisam raspevan, zar pesma ova, za pesmu ne bi slovila.

Ljuba

DA NIJE NOĆ

Da nije noć – bio bi dan,
da nije tama – svetlost bi lila,
Da nisam raspevan,
zar pesma ova,
za pesmu ne bi slovila.

Настави са читањем “DA NIJE NOĆ – Ljubodrag Obradović”

NE PLAČI – Ljubodrag Obradović

NE PLAČI Ne plači izlomljena slamko, suze svetlost odnose. Mravi te gone u snu? Ne plači! Spavati ne možeš, dok ja lutam, dok mesecu šapćem, a on posle priča zvezdama, baladu mog kajanja. Ne plači grešna planeto, nećeš se razbiti o mene. Već te ima on, sunce. Već kružiš oko njega, a kružna putanja gubi … Настави са читањем “NE PLAČI – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

NE PLAČI

Ne plači
izlomljena slamko,
suze svetlost odnose.
Mravi te gone u snu?

Ne plači!
Spavati ne možeš,
dok ja lutam,
dok mesecu šapćem,
a on posle priča zvezdama,
baladu mog kajanja.

Ne plači
grešna planeto,
nećeš se razbiti o mene.
Već te ima on, sunce.
Već kružiš oko njega,
a kružna putanja
gubi kilometre.

Ne plači.
Plakala si juče,
ali radost ti blistala u oku,
kad si mi kazala
*imam već dečka*.
Sunce zajeca,
pa u oblak pobeže.
Gorda, ti otrča *dečku*
i suze slađe od meda,
on je kupio usnama,
dok su mu za moju
ponudu pričala.

Ne plači.
On te je dobio,
a ja sam kriv.
Oh, samo da ti nisam
svilenu budućnost nudio,
ne bih danas lutao,
ni mrtav, ni živ
i ne bi te ljubio,
pa ostavio,
on tvoj *dečko*
tvoj promašaj.

Ne plači,
ne mogu da slušam,
skriven iza prozora,
u senci dunje.
I ne mogu shvatiti
da zora može postati dan.
Ne mogu, ne umem.
Izlomljena slamko,
ne plači.
Sada smo jači
za patnju.

Ne plači !
Greška ništa
ne mora da znači,
kad ljubav blista
u meni nežna i čista
i kad njena iskra
oprašta zvezdi sve.

Ne plači…

(C) Ljubodrag Obradović

1973. godine, Trebotin

Praštati,
praštati sve.
Uvek praštati,
praštati nije greh.

Postavljeno Wednesday, December 21.09.2005. godine @ 10:03:58 CET od ljuba-trebotin