ОДЛЕТИ СВЕ
Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек поцрвенела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра
Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно као магла у души
Одлети све
И живот
Као да га никад
Није ни било
Као да се знанцу само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем
Који кад оде
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече
Све одлети
И пролети
И патња и нада
И срећа и туга
Човек је ту само да страда
За илузију
За цветни врт
Своју оазу у болу окружења
Своју трешњу црвену
Човек је ту свет да мења
За поколења која долазе
На грешке не пазе
И газе све
И живот оних
Којих као да није ни било…
То је тај точак
Који земљу окреће
И разара мозак
Кад стигне пролеће
И видик се засени
Илузијом вечности
У свету пролазном
Чији смо тек гости
© Љубодраг Обрадовић
Е, neće me pa neće… Pokušavala sam na više načina ali uzalud.
Pesma je duga…al zato, IZUZETNA I JAKO MI SE DOPALA.
Lako ću je skinuti sa Bloga ako ti se ne dopada…?
Pozdrav Lepa
:)
O kej je! Baš si se lepo setila da je oslikaš. Moj drug Dragan, koga smo ispratili u nedelju imao je u dvorištu Dve Trešnje, tek zarudele, pa je zato trešnja pomenuta dvaput. Hvala ti… Pozdrav Ljuba
Zao mi je…
Eto, sta je zivot…
………
Poštovani Ljubo. Čista desetka.