Категорија: Ljubodrag Obradović

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА – Љубодраг Обрадовић – Срећан 8 март

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈАДа избришемо бол,желимо сад и ти и ја.Нек живи љубав!Љубав је поезија!Наслони ми се на раме,жељу да ти осетим у телу.Волео сам те одувек,и сад те желим врелу. Зато, ухвати ме за руку,да полетимо и у летњој ноћипронађемо смирај, своју луку.Да ли ће и спокој после доћи?

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА

Да избришемо бол,
желимо сад и ти и ја.
Нек живи љубав!
Љубав је поезија!

Наслони ми се на раме,
жељу да ти осетим у телу.
Волео сам те одувек,
и сад те желим врелу.

Зато, ухвати ме за руку,
да полетимо и у летњој ноћи
пронађемо смирај, своју луку.
Да ли ће и спокој после доћи?
Настави са читањем “ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА – Љубодраг Обрадовић – Срећан 8 март”

БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић

  БАЛЕРИНА Експлозија си бола и боја На платну одсјај среће Никад нећеш бити моја а живот ми покрећеш Позорница твој је свемир Блаженства маштом језде Док у снове уносиш немир И у срцу палиш све звезде Лете идеје сликама у низу Свест обманама палаца Тако си далеко а тако близу Само сан те у … Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић”

 

БАЛЕРИНА

Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш

Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде

Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца

Многе очи тајно прате
Игру којом смисао сејеш
И срећан је свако ко зна те
Спокојну док се смејеш

Ти осмех и снове крадеш
Док летиш ивицом дуге
Покрет ти је за насладе
За сањаре и бреме туге

Кад сликар дилеме има
Слику преслика новом
Песник ни канонадом рима
Немир не замени спокојом

А ти немој снове да кријеш
Играј своју игру до краја
На груди кога привијеш
Ето и њему експлозије сјаја

© Љубодраг Обрадовић

 

Настави са читањем “БАЛЕРИНА – Љубодраг Обрадовић”

ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО – Љубодраг Обрадовић

  ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО Јовану Дашићу Ново је доба, све се тако брзо мења! Зашто и ти полетео не би? Тај рулет, црвено или црно, окреће се и у теби. Срце своје, зато осети. Ту искру за животом новим, запали! Нек брод са роботима, одлети у свој виртуелни свет мали. Погледај у душу, шта то, … Настави са читањем “ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО – Љубодраг Обрадовић”

 

ЦРВЕНО ИЛИ ЦРНО

Јовану Дашићу

Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црвено или црно,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали!
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?

Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.

Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!

Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том броду,
али укрцати се мораш.

Обуј чизме црне,
обуци кожно одело
и кад ти срце утрне,
гас стисни смело.

Harley Davidson Cosmic Starship
нек се пропне,
провалије нек избледе.
Судбину кроте они,
који своје срце следе.

Окрени се око себе:
Са сновима пустим
живот ти у тачку измиче.
Зато смело у будућност крени…
Спокој кад жудиш,
друго те и не дотиче.

Нека ти девојка руке око паса обавије,
додир дојки нек’ ти страст пробуди.
Да са њом љубав откријеш,
одјезди у космос, далеко од људи.

Да се осетиш величанствено,
у пустињи нађеш своје зрно!
Црно или црвено,
црвено или црно?…

© Љубодраг Обрадовић

 

ЈЕДНА МАЧКА – Љубодраг Обрадовић у емисији ПУЛС ГРАДА – ТВ ПЛУС Крушевац

Љубодраг Обрадовић ЈЕДНА МАЧКА Једна мачка, црна, наспрам неба, гризе месец. Као да у вечност полазимо, кад ништа не осећам, осим твог тела, што набујало, кошуљу прети да поцепа. Као да ништа не примећујем, док руке дрхте на хридима, двеју јабука, што светле као два месеца, из простране пустиње тела твог, осутог звездама страсти. Сад … Настави са читањем “ЈЕДНА МАЧКА – Љубодраг Обрадовић у емисији ПУЛС ГРАДА – ТВ ПЛУС Крушевац”

Љубодраг Обрадовић

ЈЕДНА МАЧКА

Једна мачка, црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела, што набујало,
кошуљу прети да поцепа.

Као да ништа не примећујем,
док руке дрхте на хридима,
двеју јабука,
што светле као два месеца,
из простране пустиње тела твог,
осутог звездама страсти.

Сад ћемо, љубавнице моја,
поврљати траву, месец да гледа.
Сад ћемо, кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…

Сад ћемо,
у кочију сласти
ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља
преточити…

Сад ћемо потећи,
грлећи се, у космос,
у рајску срећу…

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

©  Љубодраг Обрадовић

У ТВ емисији ПУЛС ГРАДА, коју је на ТВ ПЛУС из Крушевца 10.05.2017. године осмислила и водила Романа Карајовић, учествовали су песници чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић, као и песникиња и романописац Ана Бербаков из Крушевца. Погледајте како је то било и шта се све чуло у овој ТВ емисији у којој је поезија била на првом месту.

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја – др Велибор Лазаревић

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја Др Велибор Лазаревић – идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком. Поштовани скупе, може се рећи: увек када је реч о … Настави са читањем “УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја – др Велибор Лазаревић”

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја

Др Велибор Лазаревић – идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком.

Поштовани скупе, може се рећи: увек када је реч о некој књизи, реч је о човеку. У овом случају, без обзира ком жанру приписали ову књигу, у њој можемо читати о духовном лику Љубе Обрадовића. Пред нама је једна импресивна збирка записа, приказа књига, културних догађања, рецензија…, УКРОТИТИ ЕТАР из пера Љубодрага Љубе Обрадовића, оснивача, иницијатора, саучесника бројних манифестација и културних акција у крушевачком крају, али и шире од тога.

Човека који је деценијама био на изворишту, у матици културе књижевности и стваралштва уопште. Он је својим преданим радом укидао провинцију и усправљао културне светионике у Крушевцу, Треботину, Жабару, Белој Води, Макрешану, Коњуху, Трбуњу и сам Бог зна где још. Носталгично је годинама чувао памћење на људе и догађаје, као директор Културног центра Крушевац, али и изван те функције. Успостављао је међународну културну сарадњу Крушевца са Хасковом у Бугарској, Сан Бартоломеом у Италији, Плевљима у Црној Гори.

Иако није из те струке, основао је сопствени интернет сајт на коме је промовисао мале-велике људе из провинцеје, за које се иначе не би ни чуло. Само на том плану уздигао је величанствену духовну вертикалу. Од оснивања 2005. до 2017. године било је 14.409.769 прегледаних страница сајта. Сада се на његовом сајту ПоезијаСРБ налази преко 12.000 објављених песама, а око 600 песника на њему објављује своју поезију. Из свега поменутог проистекло је и оснивање Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, које је под његовим руковођењем организовало бројне песничке сусрете, али и богату издавачку делатност, која је изнедрила и објединила српске песнике са свих континената.

Оно што је Љубодраг Обрадовић годинама стрпљиво исписивао на интернету, сада се нашло међу корицама ове књиге, како каже етар је сада укроћен. Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време.

Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.

И зато, хвала Љуби Обрадовићу, што нас је све скупа и појединачно, овековечио у свом стваралачки надахнутом, пријатељском и добронамерном албуму. Хвала и на времеплову који ће остати иза нас.

Др Велибор Лазаревић


Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић – договор о промоцији књиге
УКРОТИТИ ЕТАР – (Клуб КЦК у Крушевцу 21.04.2017.)

 

УКРОТИТИ ЕТАР – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића

Преслушајте аудио снимак промоције књиге УКРОТИТИ ЕТАР Љубодрага Обрадовића:  Клубу КЦК у Крушевцу, Топличина 2, 21.04.2017. године у 19:00 сати одржана је промоција књиге УКРОТИТИ ЕТАР аутора Љубодрага Обрадовића у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У поетско-музичком програму учествовали су аутор књиге и пријатељи, а организацију и реализацију промоције подписују … Настави са читањем “УКРОТИТИ ЕТАР – Промоција књиге Љубодрага Обрадовића”

Преслушајте аудио снимак промоције књиге УКРОТИТИ ЕТАР Љубодрага Обрадовића:

 Клубу КЦК у Крушевцу, Топличина 2, 21.04.2017. године у 19:00 сати одржана је промоција књиге УКРОТИТИ ЕТАР аутора Љубодрага Обрадовића у издању Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. У поетско-музичком програму учествовали су аутор књиге и пријатељи, а организацију и реализацију промоције подписују Културни центар Крушевац и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Програм је осмислио Љубодраг Обрадовић, а водио га је заједно са Светланом Ђурђевић. Промоцији је присуствовао велики број песника, књижевника и љубитеља писане речи, као и заменик градоначелника града Крушевца Весна Лазаревић, директор КЦК Мирослав Смиљковић, градски већник др Велибор Лазаревић, представници Војске Србије, Крушевачке Цркве и други…


Љубодраг Обрадовић – аутор књиге и Светлана Ђурђевић – водитељ програма
Публика је испунила Клуб КЦК до последњег места

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ – Љубодраг Обрадовић & Арт ансамбл Мајка Јевросима у Герoнтолошком центру у Крушевцу

Љубодраг Обрадовић ЈАБУКЕ И ДУЊЕ Јабуке и дуње, на ормару стоје. Ја и сад чезнем, у одаје твоје. Да уз месец до зоре, љубав искримо бајну и уз игру и развигоре, тонемо у слатку тајну. Да опије ме светлост блага, док игром тела и ватром у ставу онако нежна и нага, све снове рушиш ми … Настави са читањем “ЈАБУКЕ И ДУЊЕ – Љубодраг Обрадовић & Арт ансамбл Мајка Јевросима у Герoнтолошком центру у Крушевцу”


Љубодраг Обрадовић

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ

Јабуке и дуње,
на ормару стоје.
Ја и сад чезнем,
у одаје твоје.

Да уз месец до зоре,
љубав искримо бајну
и уз игру и развигоре,
тонемо у слатку тајну.

Да опије ме светлост блага,
док игром тела и ватром у ставу
онако нежна и нага,
све снове рушиш ми у јаву.

Да страст и жудња,
у љубавни нас вртлог узнесу.
И заискри осмех наш,
кад нас грч и срећа понесу.

Твоја лепота и моја чежња…
И лепа успомена се измами.
Лутали смо некад пејзажима тела,
сад лутамо кроз живот сами.

Јабуке и дуње,
на ормару нек одстоје.
Само да опет смем,
у лагуне твоје! ?

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “ЈАБУКЕ И ДУЊЕ – Љубодраг Обрадовић & Арт ансамбл Мајка Јевросима у Герoнтолошком центру у Крушевцу”

САМОЋА и УВЕК САМ – Љубодраг Обрадовић – Две песме на исту тему

САМОЋА Свако је од нас сам, у животу пролазном! А срце неће да зна , да искушења и бол, жељеног живота, мељу нас дневно, ко камен проју! Свако је од нас сам, сваку ноћ и сваки дан! Само понекад, на трен се учини, да спокојства има. Свако је од нас сам, мада ветрови, кад-кад, на … Настави са читањем “САМОЋА и УВЕК САМ – Љубодраг Обрадовић – Две песме на исту тему”


САМОЋА

Свако је од нас сам,
у животу пролазном!
А срце неће да зна ,
да искушења и бол,
жељеног живота,
мељу нас дневно,
ко камен проју!

Свако је од нас сам,
сваку ноћ и сваки дан!
Само понекад,
на трен се учини,
да спокојства има.

Свако је од нас сам,
мада ветрови, кад-кад,
на дохват жеља,
пронесу срећу сусрета.

Свако је од нас сам
и само своје снове има.
У животу самотном,
увек се много даје,
а мало узима.

Свако је од нас сам,
мада у илузији плива
и у другима буди сан,
да живећи,
 може да се и ужива.

Свако је од нас сам,
сваку ноћ и сваки дан
и у том сазнању се жари.
Задовољство нас
испуни само понекад,
кад душе наше,
светлост  стихова озари!

 УВЕК САМ

Увек сам,
низ улицу корачаш.
Свет те одбаца.
Чувари права на истину,
све виде.

Увек сам,
пратиш сазвежђа.
Мрави се рада не стиде.
Људи својим путем жмуре.
Бледи на западу нада.

Увек сам,
данас што шта знаш.
Идеале не одбацаш.
У сусрет зори,
умор разум ти обори.

Увек сам,
путања смешна.
Још би да се бориш,
али глад ?
Чувари наду продали.

Увек си сам,
то је твоја судбина.
Ако се сам не соколиш,
чувари пијани без вина,
још помислиће
да их волиш.

Увек сам,
пођи следећи срца жеље.
Кад пронађеш одговоре,
чувари биће чувани.
Свакога чека
своје весеље.

 

© Љубодраг Обрадовић

 

Песничка сусретања у Крушевачком позоришту

СУСРЕТСударили смо сена успутној стази,у трњу жбунова,на међи,у грању багремова туђихи погледали се случајно.

СУСРЕТ

Сударили смо се
на успутној стази,
у трњу жбунова,
на међи,
у грању багремова туђих
и погледали се случајно.
Настави са читањем “Песничка сусретања у Крушевачком позоришту”