Категорија: Ljubodrag Obradović

УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић – нова књига

Поштовани песници и посетиоци портала ПоезијаСРБ, У припреми за штампу је моја 6 књига под називом УКРОТИТИ ЕТАР. Књига садржи моје записе, рецензије књига, приказе културних догађаја, интервјуе и неке од мојих песама са описом како су настале. У ствари, пред Вама су моје приче о песницима и мојим пријатељима који креативно стварају културне вредности … Настави са читањем “УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић – нова књига”

Поштовани песници и посетиоци портала ПоезијаСРБ,

У припреми за штампу је моја 6 књига под називом УКРОТИТИ ЕТАР. Књига садржи моје записе, рецензије књига, приказе културних догађаја, интервјуе и неке од мојих песама са описом како су настале. У ствари, пред Вама су моје приче о песницима и мојим пријатељима који креативно стварају културне вредности у Србији и широм света, а у суштини, то је и једна прича о мени и мом стваралаштву, као одличан предзнак да се точак поетског и стваралачког заноса не може зауставити…

Књига ће имати 320 страна, формат је А5 и  у предпродаји њена цена је 500,00 динара за испоруке на адресу у Србији, односно  1.200,00 динара за испоруке у иностранству.  Књигу ћете добити ако:

  • наведене износе уплатите на жиро рачун Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ број: 310-209359-17 са напоменом – уплата за књигу Укротити етар и
  • на мејл pesnik@poezija.rs ми доставите обавештење о уплати и адресу на коју да пошаљем књигу.


Корице књиге УКРОТИТИ ЕТАР Љубодрага Обрадовића

За почетак, испричаћу Вам четири кратке приче, које обично причам у  пригодним приликама. Оне међусобно нису повезене, али можда Вам се на крају читања учини да ипак јесу!
Настави са читањем “УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић – нова књига”

Срећна нова година – Песничка сусретања… за нове… у Крушевачком позоришту

Još slika na Fejsu НОВЕ…Долазе… Илузију доносе.Све је идила,а осећај среће,ко снег шкрипи!Пролазе…Шампањац самоћу гасии чепом погађа небода превари срце! Надај се…Биће некад боље.Све је у лепоти душе,која нађе сроднуда отплеше у поноћвалцер који светове руши!Звоне звона,а чујемо звончиће и прапорце!И годинама глумимо заморчиће, а знамо све!Еј, тако то иде!Сан је покретач животаи нема назад.За … Настави са читањем “Срећна нова година – Песничка сусретања… за нове… у Крушевачком позоришту”

НОВЕ…

Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!

Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!

Надај се…
Биће некад боље.
Све је у лепоти душе,
која нађе сродну
да отплеше у поноћ
валцер који светове руши!

Звоне звона,
а чујемо звончиће и прапорце!
И годинама глумимо заморчиће,
а знамо све!

Еј, тако то иде!
Сан је покретач живота
и нема назад.
За лепоту, за доброту,
за чежњу и зебњу…
За љубав,
која ће спасити свет!

Пијмо ноћас!

За године нове,
које долазе и пролазе
и нас собом односе…
Опијмо се ноћас!
Одавно знамо,
да пливамо…

За нове…

© Љубодраг Обрадовић

У Крушевачком позоришту је 26.12.2016. године одржана песничка манифестација Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ под симболичким називом ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ЗА НОВЕ. Својом најлепшом поезијом чланови овог удружења и њихови гости из књижевних клубова: Жупа из Александровца, Душан Матић из Ћуприје (подружница Ћићевац) и Богољуб из Јасике, пожелели су једни другима све најбоље у години која долази. Учешће у програму узели су: Гвозден Ђолић, Југослав Жарковић, Анта Џамић, Боривоје Бора Видојковић, Отац Иван Милановић, Никола Стојановић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић, Ратко Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Зорица Шошић-Максимовић, Весна Михајловић, Стефан Кнежевић, Градимир Карајовић, Слађана Бундало, Сандра Миладиновић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Јованка Владић, Витомир Станојевић и Богдан Јевтић. Програм су уредили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић, а за музички тренутак побринуо се Градимир Карајовић.
Настави са читањем “Срећна нова година – Песничка сусретања… за нове… у Крушевачком позоришту”

Прикази књига – “ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ” ПОЕЗИЈА ЈЕ ВЕЧНА, Љубодраг Обрадовић

ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ, Поезија је вечна – Љубодраг Обрадовић Да ли је писање поезије ствар слободне воље, или је то нешто јаче од самог писца, што напросто мора да се разлије на белину папира? Да ли се песме пишу дубоким промишљањем, кад песник то сам одлучи, или напросто излете из душе песника и … Настави са читањем “Прикази књига – “ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ” ПОЕЗИЈА ЈЕ ВЕЧНА, Љубодраг Обрадовић”


ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ, Поезија је вечна – Љубодраг Обрадовић

Да ли је писање поезије ствар слободне воље, или је то нешто јаче од самог писца, што напросто мора да се разлије на белину папира? Да ли се песме пишу дубоким промишљањем, кад песник то сам одлучи, или напросто излете из душе песника и његовог живота, дуго у подсвести припремане, да исти тај живот сачувају за генерације које долазе?

Зна Љубица одговор на ове дилеме, зна да је живот пролазан, као и све што је јуче било, добро зна да заборав све пребрише и да зато треба писати и све титраје душе ставити на папир… Да их олуја не однесе као и сам живот.

Све ове године живота,
могу се ставити у један дан.
Све се тако брзо одиграло.
Цео живот видим као на длану,
и осећај да је све у једном даху.
Време је пројурило, године се нанизале.
Сунце увек залази,
некад видиш, некад не,
али је увек исто.
Вековима се понавља.
Тако и живот,
долази, одлази,
увек исто свима кратко траје,
само један дан до заласка.
ПЛАВИ ХОРИЗОНТ /99 страна/

Настави са читањем “Прикази књига – “ОД ФРУШКЕ ГОРЕ ДО РУМИЈЕ” ПОЕЗИЈА ЈЕ ВЕЧНА, Љубодраг Обрадовић”

Раде Кошанин – фрула и песма ЗАПИС – Љубодраг Обрадовић

ЗАПИС Низ ливаде и планине, преко брда и заноса, лију кише и истине, и ветар судбину носи, у епицентар поноса… А он стоји и пркоси! Све су наде у опстанак уткане! Спас у корену му клија и у висине узноси. Док пролазе године, опстаје носталгија, јер он стоји и пркоси!

ЗАПИС

Низ ливаде и планине,
преко брда и заноса,
лију кише и истине,
и ветар судбину носи,
у епицентар поноса…
А он стоји и пркоси!

Све су наде
у опстанак уткане!
Спас у корену му клија
и у висине узноси.
Док пролазе године,
опстаје носталгија,
јер он стоји и пркоси!
Настави са читањем “Раде Кошанин – фрула и песма ЗАПИС – Љубодраг Обрадовић”

Рале Дамјановић говори песме Љубодрага Обрадовића ЗЕЛЕНО и МУЗИКА

Настави са читањем “Рале Дамјановић говори песме Љубодрага Обрадовића ЗЕЛЕНО и МУЗИКА”

TI SI NAJLEPŠA – Poeziju Ljubodraga Obradovića peva Mile Djurić

TI SI NAJLEPŠA Govore mi da si lepa, govore mi da si bajna, a ja glavom odmahujem, ti si dušo moja tajna.

TI SI NAJLEPŠA

Govore mi da si lepa,
govore mi da si bajna,
a ja glavom odmahujem,
ti si dušo moja tajna.
Настави са читањем “TI SI NAJLEPŠA – Poeziju Ljubodraga Obradovića peva Mile Djurić”

ОЛУЈА – Љубодраг Обрадовић

ОЛУЈА   Олуја ноћас пламти, над градом и уморном душом,  а срце хоће да упамти све што је младић видео и слушо. Старца са дугом косом, девојку младу, са телом видре. Срце ноћас жели с поносом, све да осети, баш свуд да стигне. А црвени огањ пролази поред успаваних и кроз њих. Ноћас се ни … Настави са читањем “ОЛУЈА – Љубодраг Обрадовић”

ОЛУЈА
 
Олуја ноћас пламти,
над градом и уморном душом,
 а срце хоће да упамти
све што је младић видео и слушо.

Старца са дугом косом,
девојку младу, са телом видре.
Срце ноћас жели с поносом,
све да осети, баш свуд да стигне.

А црвени огањ пролази
поред успаваних и кроз њих.
Ноћас се ни на шта не пази,
ноћас је живот као стих.
Настави са читањем “ОЛУЈА – Љубодраг Обрадовић”

ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ – Љубодраг Обрадовић

Поезија је можда лепша кад се слуша. Послушајте и закључите сами! [ti_audio name=”Balade” volume=”95″] ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ Твоје ћутање ми говори. После дугих шетњи и изгубљеног мира, видим зебњу у твојим очима и једно срце од поцепаног папира. Твоје ћутање ми говори. Ти имаш бујну машту и дечака на сваком кораку. И најлепши цвет … Настави са читањем “ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ – Љубодраг Обрадовић”

Поезија је можда лепша кад се слуша. Послушајте и закључите сами!

[ti_audio name=”Balade” volume=”95″]

ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ

Твоје ћутање ми говори.
После дугих шетњи
и изгубљеног мира,
видим зебњу у твојим очима
и једно срце од поцепаног папира.

Твоје ћутање ми говори.
Ти имаш бујну машту
и дечака на сваком кораку.
И најлепши цвет страда у мраку,
зато их и мамиш у своју башту.

Твоје ћутање ми говори,
док те гледам без твог знања.
Очајни су то погледи,
занесењак може само да сања.

Твоје ћутање ми говори,
више но икад ти што си рекла.
Стајали смо често на киши
и река је из нас истекла.

Твоје ћутање ми говори.
Сад се смешиш крадом,
свaком ко те погледа
и узалудном пуниш надом,
срца тих дечака,
нудећи срце од леда.

© Љубодраг Обрадовић